Крај украјинског рата?

Петро Порошенко, Владимир Путин, Ангела Меркел и Франсоа Оланд су након више од 17 сати разговора постигли споразум

Петро Порошенко испред Александра Лукашенка и Владимира Путина у Минску (Фото: Ројтерс)

Петро Порошенко испред Александра Лукашенка и Владимира Путина у Минску (Фото: Ројтерс)

У поноћ између суботе и недеље почеће примирје за које се очекује да прерасте у трајно решење кризе у Украјини, договорено је на маратонским преговорима у Минску. Петро Порошенко, Владимир Путин, Ангела Меркел и Франсоа Оланд су након више од 17 сати разговора постигли споразум, о којем ниједна страна, међутим, нема претеране илузије, већ се договор посматра као први корак ка свеобухватном мировном процесу.

Иако су се лидери Украјине, Русије, Немачке и Француске сагласили када је реч о неким питањима, кључне несугласице и даље нису разрешене, а аналитичари подсећају да је договор у Минску налик оном септембарском који је такође постигнут у главном граду Белорусије. „Минск 1” је убрзо погажен и крвопролиће је настављено, што је сценарио од чијег се понављања страхује и у случају новог минског договора.

Осим примирја, договорено је повлачење тешког наоружања из зараћених подручја, које би требало да почне 17. фебруара и буде завршено за две недеље. Руски медији су известили да су усвојена два документа, од којих је први „Пакет мера за примену споразума из Минска”, потписан од стране контакт групе (украјински и руски изасланици и представници ОЕБС-а).

Документ садржи 13 тачака, а прва гласи: „Хитан и свеобухватан прекид ватре у одређеним подручјима области Доњецка и Луганска и његово стриктно спровођење почев од 12 сати (по кијевском времену) 15. фебруара 2015”, јавио је Спутњик.

Друга тачка подразумева повлачење тешког наоружања обе стране на локације на подједнаком растојању од линије раздвајања како би се створила безбедносна зона од најмање 50 километара ширине за артиљеријске системе калибра 100 милиметара и више, зона безбедности од 70 километара ширине за вишеструке ракетне бацаче и зона од 140 километара ширине за вишеструке ракетне бацаче „торнадо-с”, „ураган” и „смерч”.

Украјинске снаге треба да се повуку са садашње линије ангажовања, а оружане формације из области Доњецка и Луганска са линије која је означена у меморандуму из Минска од 19. септембра 2014. „Повлачење поменутог тешког наоружања треба да почне не касније од другог дана након прекида ватре и да се заврши у року од 14 дана”, стоји у документу.

У документу се наводи да ће ОЕБС промовисати процес уз подршку контакт групе.

Трећа тачка документа садржи специјалну одредбу која се односи на „ефикасан мониторинг и верификацију режима прекида ватре” које ће ОЕБС спроводити употребом свих неопходних техничких средстава, укључујући сателите, дронове, радаре и друге системе.

Споразум из Минска у четвртој тачки позива на доношење закона о специјалном статусу југоисточних области Доњецка и Луганска, а украјински парламент, Врховна рада, мора да донесе закон о специјалном статусу у року од 30 дана.

Пета тачка позива на амнестију особа које су учествовале у борби у подручју Доњецка и Луганска, шеста на ослобађање свих неправедно утамничених по принципу „сви за све”, а седма на обезбеђивање несметаног допремања хуманитарне помоћи.

У осмој тачки се истиче „пуна обнова социјалних и економских веза”, укључујући исплату социјалних давања и пензија.

Кијев ће, такође, обновити банкарски систем у источним областима Доњецка и Луганска и постоји могућност „стварања међународног механизма за трансфер новца”.

Девета тачка се односи на успостављање контроле граница, а према десетој, све стране оружане групе, војна опрема и плаћеници треба да напусте Украјину под контролом ОЕБС-а.

Такође, позива се на разоружавање свих илегалних група, пренео је Тас.

Једанаеста тачка односи се на „спровођење уставних реформи у Украјини са новим уставом, који треба да ступи на снагу до краја 2015, а којим се предвиђа децентрализација као кључни елемент”.

У анексу документа наведено је право на језик према самоопредељењу и право локалних власти да склапају споразуме са централним властима о економском, социјалном и културном развоју у одређеним подручјима Доњецке и Луганске области. „Влада ће пружити подршку за социјални и економски развој одређених подручја области Доњецк и Луганск и помоћи прекограничну сарадњу између њих и Русије”, наводи се у пакету мера.

Дванаеста тачка односи се на спровођење избора у Донбасу под покровитељством контакт групе, а тринаеста позива на интензивирање њене делатности.

Документ су потписали представници контакт групе – изасланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Хајди Таљавини, бивши председник Украјине Леонид Кучма и амбасадор Русије у Кијеву Михаил Зурабов и лидери Доњецка и Луганска, Александар Захарченко и Игор Плотницки.

Кључна нерешена питања укључују статус града Дебаљцева, који држи украјинска војска, а опкољен је побуњеничким снагама. Даљи преговори ће се одржати и у погледу локалних самоуправа у проруским регионима Доњецк и Луганск.

Вишесатно усаглашавање наизглед непомирљивих ставова довело је до тога да ниједна страна не буде у потпуности задовољна, док, са друге стране, наглашава успешност своје мисије.

Руски председник Владимир Путин је након завршетка састанка за руску телевизију изјавио: „Ова ноћ није за мене била најбоља, али јутро је добро.”

Његов украјински колега Петро Порошенко, који је у једном тренутку устврдио да руска страна има „неприхватљиве” захтеве, на крају састанка у Минску је поручио да „упркос напетости и притиску” Украјина није подлегла „ултиматумима”.

Русија је поново негирала оптужбе Кијева и Запада да побуњенике снабдева оружјем и људством, док су сами проруски сепаратисти уздржано поздравили споразум.

Би-Би-Си преноси коментар првог човека самопроглашне Луганске народне републике Игора Плотницког: „Надамо се да ће се захваљујући нашим данашњим напорима Украјина променити и да ће престати да пуца на цивиле, болнице и друштвено важне институције.”

Лидер сепаратиста из Доњецка Александар Захарченко међутим поручује да Кијев треба да буде окривљен уколико договор о прекиду ватре буде прекршен и упозорава да тамо „неће бити сусрета нити нових споразума”.

Преговори који су почели у среду у касним поподневним часовима неколико пута су прекидани изласком појединих преговарача, да би потом били настављени.

У једном тренутку је изгледало да ће све пропасти због одбијања представника проруских побуњеника, али је и та препрека превазиђена.

Новинари који су уживо извештавали из Минска су пренели утиске о напетој атмосфери која се пренела и на саме извештаче, а забележен је и вербални сукоб руског и украјинског новинара.

У западним медијима је упркос уздржаном оптимизму уочи почетка састанка провејавао осећај да је Путин тај који диктира правила и да ће Украјина, заједно са немачко-француским посредницима, поново бити насамарени. „Њујорк тајмс” чак сугерише да је предност руског председника у томе што његове акције нико не може да предвиди, док су, с друге стране, европски партнери отворено казали да су против сваког покушаја решавања украјинске кризе које није дипломатско.

Д. Вукотић

——————————————————————————————-

Одбрамбена смртоносна помоћ

САД размишљају да пошаљу оружје Кијеву и тако утичу на ток сукоба у Украјини, али се о овој врсти помоћи сада еуфемистично говори као о „одбрамбеној смртоносној помоћи”. Нелогичан израз покренуо је расправу о томе да ли уопште постоји тако нешто као „одбрамбено оружје” или „одбрамбено смртоносно оружје” и шта би то значило у украјинском примеру. Три америчка невладина института позвала су Белу кућу да Украјини помогне слањем дронова, за које се зна да нису никакав одбрамбени систем, већ моћно оружје. Колин Кларк, уредник војног часописа „Брејкинг дифенс”, казао је за Би-Би-Си да је свако оружје одбрамбено ако га користите за одбрану. „Пошто је Путин тамо агресор, оружје које дамо онима који се против њега боре по дефиницији је одбрамбено”, сматра Кларк. На питање да ли то значи да је и руско оружје у рукама побуњеника такође одбрамбено, јер се сепаратисти бране од украјинске војске, Кларк каже да то није исто. Он додаје да САД сигурно неће дати Кијеву тешко наоружање попут борбених авиона или тешке артиљерије нити ће му послати копнене трупе у помоћ. Само тако нешто би допринело напредовању украјинске војске или инвазији на неку другу земљу, док антитенковски пројектили, о којима размишљају САД, не дају Кијеву могућност да некога нападне или да убије много људи, закључује Кларк.

Зашто је Путин сломио оловку

За око извештачима светских медија запало је то што је Владимир Путин током преговора сломио једну дрвену оловку. Фото-репортери и камермани су забележили овај детаљ. Западни медији тумаче овај Путинов гест као знак фрустрације и нервозе током маратонских ноћних разговора, док је, према другим тумачења, руски председник поштовао стари обичај ломљења оловке у тренутку када се заврши неки посао и тиме се на њега стави тачка.

Сусрет начелника генералштабова Русије и Украјине

Москва, Кијев – Начелници генералштабова руске и украјинске војске, Валериј Герасимов и Виктор Муженко, сусрешће се данас како би размотрили осигурање контроле над режимом прекида ватре, јавиле су руске и украјинске агенције.

——————————————————————————————-

За спас Украјине 40 милијарди долара

Украјина ће у наредне четири године добити помоћ од 40 милијарди долара, изјавила је Кристина Лагард, извршна директорка Међународног монетарног фонда (ММФ). Нешто мање од половине ове суме – 17,5 милијарди долара, обезбедиће ММФ, а остатак новца биће добијен из „других извора”.

Нешто пре овог обећања шефице ММФ-а украјински министар финансија Игор Умански изјавио је да Кијев очекује већ у марту прву траншу из овог новог пакета помоћи ММФ-а.

Као што је познато, ММФ је лане одобрио Украјини двогодишњи кредитни програм који премашује 17 милијарди долара. Прошле године Кијев је од ове суме добио 4,6 милијарди долара, док ће остатак новца Украјини бити прослеђен ове године.

Један од најважнијих финансијера Кијева, поред ММФ-а, јесте Европска унија. Средином новембра ЕУ је на украјински рачун уплатила 260 милиона евра, а нешто пре тога још 400 милиона евра. ЕУ је иначе одлучила да Украјини финансијски помогне кроз два пакета микрофинансијске подршке. Ова помоћ тешка је 1,61 милијарду евра.

У Бриселу се већ разматра могућност да се Украјини одобри додатна финансијска помоћ из фондова ЕУ. Кијев је у септембру прошле године већ обелоданио жељу да од ЕУ добије још две милијарде евра. Овај новац, процењују медији, углавном би био потрошен за плаћање руског гаса.

Приче о „рекама” новца које крећу пут Кијева само потврђују колико је у праву био светски финансијски жонглер Џорџ Сорос када је крајем октобра на једној конференцији у Бриселу изјавио да је „финансијска помоћ Украјини много важнија од санкција Русији”.

„Санкције су потребне, али имају лоше последице, изазивају економску депресију и дефлацију у Европи. Због тога је финансијска помоћ Украјини неупоредиво важнија од санкција Русији”, изјавио је тада Сорос. „Финансијска потпора Украјини је најбољи одговор на изазове и средство да се Русији укаже на то које принципе и вредности подржава Европска унија.”

Сорос је оштро критиковао европске политичаре који „још не препознају ове изазове”. Он је додао да ЕУ мора да подржи Украјину, која се окренула европским вредностима.

„Уколико Украјина не успе у својим намерама, уколико пропадне или њене жеље буду на неки начин неутралисане, то ће имати озбиљне геополитичке последице”, закључио је Сорос.

Да би такав сценарио био спречен, Сорос тражи да Кијев одмах добије помоћ од 20 милијарди долара. Осим тога, каже Сорос, САД и ЕУ треба да обезбеде додатних 18 милијарди долара за рефинансирање постојећих украјинских дугова. Ж. Р.

Танјуг

(Политика, 12. 2. 2015)

Путин: На сусрету у Минску смо успели да се договоримо о најважнијем

Председник Русије Владимир Путин је изашао пред новинаре после 16-часовних преговора са лидерима Француске, Немачке и Украјине. Говорећи о преговорима, Путин је изјавио: „Ово није најбоља ноћ у мом животу, али успели смо да се договоримо о најважнијем.“

Председник Русије је истакао да је постигнут договор о оном најважнијем: о прекиду ватре. „По мом мишљењу, договорили смо се о многим стварима. Као прво, договорили смо се о прекиду ватре почев од 00:00 15. фебруара. Други став, који сматрам да је изузетно значајан, је повлачење тешког наоружања иза данашње линије разграничења за украјинске снаге и иза линије која је утврђена 19. септембра прошле године у оквиру минског споразума за снаге Донбаса“, изјавио је Путин, а преноси РИА „Новости“.

Владимир Путин је истовремено навео главни разлог кочења преговора. Према речима председника Русије, Кијев и даље не жели да води дијалог са лидерима Доњецке и Луганске Народне Републике. Осим тога, власти Украјине су одбиле да признају да су њихове јединице опкољене у рејону Дебаљцева.

„Представници руководства Украјине сматрају да обруч не постоји… У почетку сам имао сумње и спреман сам да то признам. Ако заиста постоји такав обруч, по логици ствари ће они који су опкољени покушавати да се га пробију, а они који су изван обруча ће покушавати да организују коридор за излазак својих војника. Договорио сам се са председником Украјине Петром Порошенком да нашим војним стручњацима наложимо да ипак утврде шта се тамо сада заиста дешава“, истакао је Путин.

„Поновићу још једном – треба покушати да се изради систем мера за верификацију донетих одлука и њихово поштовање од обе стране. Још једном позивам обе стране да што пре прекину крвопролиће и започну стваран политички процес за дугорочно решење ситуације“, закључио је председник Русије.

(Руска реч, 12. 2. 2015)

Меркел: Путин је убедио добровољце да пристану на примирје

Канцеларка Немачке Ангела Меркел је изјавила да је током преговора „нормандијске четворке“ у Минску руски председник Владимир Путин извршио притисак на представнике добровољаца у Украјини и убедио их да пристану на прикид ватре.

Меркел је након преговора у Минску захвалила учесницима – председнику Француске Франоса Оланду и председнику Украјине Петру Порошенку, који је, по њеним речима, „учинио све да се прекине крвопролиће“ у његовој земљи, преноси РИА „Новости“.

„На крају је и председник Путин извршио притисак на сепаратисте да пристану на проглашење прекида ватре од поноћи у недељу“, изјавила је Меркел.

Председник Француске Франсоа Оланд је са своје стране захвалио Путину на утицају који је извршио на лидере Доњецке и Луганске Народне Републике.„Захвалан сам председнику Путину на томе што је на њих изршио потребан притисак“, изјавио је Оланд.

Француски лидер је подсетио да ће у четвртак у другој половини дана заједно са канцеларком Немачке Ангелом Меркел учетвовати на самиту ЕУ посвећеном ситуацији у Урајини. „Учинићемо све што је потребно како би Европска унија подржала договор који је постигнут у Минску“, истакао је председник Француске.

(Руска реч, 12. 2. 2015)

Порошенко умерени оптимиста

БРИСЕЛ – Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је у Бриселу да је импресиониран јединством коју је Европска унија показала подржавајући Украјину и да је „умерено оптимистичан” да ће се мировни план из Минска поштовати.

„Ако имамо обећање о прекиду ватре, о повлачењу страних трупа са наше територије, пуштању свих илегално задржаних на слободу и о затварању граница са Русијом, онда то даје повода за умерени оптимизам”, рекао је Порошенко новинарима након сусрета са европским лидерима у Бриселу.

Он је, међутим, подсетио да су Русија и сепаратистичке снаге упорно кршиле први споразум из Минска, потписан у септембру прошле године, и да су искористиле примирје да прегрупишу снаге, наоружају се и крену у нову офанзиву, не искључујући могућност да се то понови.

„Мој став је да прекид ватре треба да ступи на снагу одмах и да се поштује, јер невини цивили гину сваког сата и дана”, рекао је Порошенко.

Он је изјавио да је импресиониран подршком и личним ангажманом лидера ЕУ, који су данас на самиту у Бриселу украјинску кризу уврстили међу најважније теме.

Порошенко је рекао да је током преговора у Минску, који су почели јуче а завршени рано јутрос, позвао руског председника Владимира Путина да посети Кијев, а посебно се захвалио доприносу који су тим преговорима дали немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд.

„Не верујем Путину, али верујем ЕУ да ће пооштрити казнене мере против Русије ако се споразум не буде поштовао”, истакао је Порошенко.

Он је посету Бриселу закључио речима да се погинули путници из малезијског авиона који је прошле године оборен изнад Украјине не смеју заборавити и да кривцима никада неће бити опроштено.

(Танјуг/Политика, 12. 2. 2015)

Алексеј Тимофејчев: Минск-2 – постигнут споразум о прекиду ватре

Током преговора у Минску о решавању украјинске кризе, који су трајали рекордних 14 часова, лидери Русије, Немачке, Француске и Украјине договорили су се о прекиду ватре почев од 15. фебруара, о повлачењу тешког наоружања и стварању безбедносне зоне. У складу са последњом ставком споразума Украјина треба да добије и нови устав чији ће „кључни елемент“ бити децентрализација власти у земљи.

Паралелно са преговорима лидера четири земље у белоруској престоници је одржан и сусрет контакт-групе састављене од представника Русије, Украјине, ОЕБС-а и представника проруских добровољаца. Извор: AP

Паралелно са преговорима лидера четири земље у белоруској престоници је одржан и сусрет контакт-групе састављене од представника Русије, Украјине, ОЕБС-а и представника проруских добровољаца. Извор: AP

У Минску су завршени вишечасовни преговори Владимира Путина, Ангеле Меркел, Франсоа Оланда и Петра Порошенка о решавању украјинске кризе. Паралелно са преговорима лидера четири земље у белоруској престоници је одржан и сусрет контакт-групе састављене од представника Русије, Украјине, ОЕБС-а и представника проруских добровољаца. Тешки преговори на два колосека завршени су тако што су учесници контакт-групе одобрили документ који се односи на испуњавање минских споразума постигнутих раније, у септембру 2014. Лидери „нормандијске четворке“ усвојили су декларацију у којој су пружили подршку поменутом документу.

Нови устав и граница

Како је после преговора новинарима саопштио председник Русије Владимир Путин, „постигнут је договор о најважнијем питању“, а то је прекид ватре који треба да почне 15. фебруара у 00:00 часова. Стране су такође усагласиле повлачење тешког наоружања са линије разграничења и стварање безбедносне зоне у појасу широком 50-140 km, јављају медији који су дошли у посед копије споразума.

Поштовање режима прекида ватре треба да надгледа ОЕБС, који ће контролисати и „повлачење страних трупа са територије Украјине“.

Постигнути споразум такође подразумева неопходност да се што пре организују локални избори у Донбасу, да се амнестирају учесници борбених дејстава, да Кијев одобри законе о посебном статусу низа рејона Донбаса и да се у Украјини спроведу уставне реформе.

У складу са последњом ставком Украјина треба да добије нови устав чији ће „кључни елемент“ бити децентрализација власти у земљи. Новим уставом и посебним законима који важе за део Донбаса условљена је контрола границе између побуњених региона и Русије, а то је за украјинску страну једно од најважнијих питања.

Према документу, кијевске власти ће постепено успостављати контролу границе, уз услов да се спроведе уставна реформа и уз консултације са представницима проруских добровољаца.

Охрабрујући резултати

Руски експерти су позитивно оценили непосредни резултат новог минског споразума. Како истиче Дмитриј Данилов, шеф одсека за европску безбедност Института за Европу Руске академије наука, постигнут је договор о базним условима даљег спровођења мировног процеса, тј. о прекиду ватре и линији разграничења између сукобљених страна.

Виктор Мизин, експерт за међународна питања и водећи сарадник Центра за постсовјетска истраживања Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО), окарактерисао је минске споразуме као охрабрујући догађај, јер он води прекиду ватре.

Међутим, аналитичари са мање оптимизма гледају на овај политички договор када је реч о перспективама коначног решења кризе. Како истиче Данилов, стране на различите начине могу да интерпретирају постигнути компромис, нарочито у погледу тако осетљивих питања као што су посебан статус рејона Донбаса и контрола границе. Експерт наглашава да ће много тога зависити од понашања кијевског руководства. „Сада ће Порошенко морати у Кијеву да се договара са својим саборцима и са јавним мњењем“, изјавио је Данилов за „Руску реч“, истичући да проруски добровољци као друга страна у сукобу сносе одговорност за интерпретацију споразума која неће представљати кршење постигнутих споразума.

По Мизиновом мишљењу, и после овог сусрета у Минску питање статуса побуњених региона и даље је „огроман нерешени проблем“, као и што је проблем и контрола украјинско-руске границе у појединим рејонима Донбаса. Експерт уједно наглашава да истоку прети потпуни колапс уколико споразум не буде спроведен у дело. То не желе ни Русија ни Запад. Вашингтон, у чијем ставу су концентрисани ставови читавог Запада, нема никакав одређени план за Украјину (упркос руским медијима који често говоре супротно), те је и он заинтересован за успех минских споразума, истиче експерт.

(Руска реч, 12. 2. 2015)

Мирослав Лазански: Тачно у поноћ

lazanski-pol-200Мир у Украјини треба да наступи у поноћ 15. фебруара, договорено је у Минску. Хоће ли се то одржати и у стварности, тешко је рећи. Потписани споразуми доста су компликовани, војно, правно и, пре свега, политички. Неке ставке условљене су испуњавањем других клаузула споразума, тако да у целом том мировном „пакету” постоји више „ако”. Искуство из споразума Минск-1, који није заживео, говори да га је свака страна тумачила по своме, украјинске јединице нису тада напустиле аеродром у Доњецку, иако је то споразум предвиђао.

Војни аспекти споразума предвиђају зону раздвајања најмање 50 километара за цевну артиљерију калибра од 100 мм и више, 70 километара за вишецевне ракетне бацаче „град”, односно БМ-21, па све до 140 километара за вишецевне ракетне бацаче „торнадо-С”, „ураган” и „смерч”, као и за тактичке балистичке ракете „точка”. Споразуми предвиђају разоружавање свих незаконитих оружаних формација и група и повлачење из Украјине свих страних оружаних формација, ратне технике и плаћеника, а све под контролом ОЕБС-а. Ко је тај који ће неку оружану формацију прогласити незаконитом, рецимо „Десни сектор”, одређене пронацистичке оружане групе у Кијеву, или ко ће избацити из Украјине плаћенике америчке приватне компаније „Академи”? Или, ко ће из Украјине избацити одређене руске добровољачке снаге, по комe ће се то закону и критеријуму изводити? Ко ће то одређивати? ОЕБС нема ту снагу.

Одмицање једних и других оружаних снага на одређене линије – за Кијев је то садашња линија додира, за снаге Донбаса то је линија додира од 19. септембра 2014 – резултат је компромиса да се створи што већа тампон-зона, али је проблем како тумачити и како решити питање „џепа” код Дебаљцева, где је опкољено 6.000–8.000 украјинских војника са тешком борбеном техником. Они настављају ратне операције не би ли се извукли из блокаде.

Владимир Путин је после споразума у Минску рекао: „Полазимо од тога да ће између 6.000 и 8.000 украјинских војника опкољених у Дебаљцеву положити своје оружје.” Шта ако они то одбију, шта ако желе да изађу из обруча са целокупном ратном техником? Јер тих 6.000 до 8.000 опкољених украјинских војника тренутно чини 30 одсто свих оперативних снага украјинске војске.

У Минску је, по изјави Франсоа Оланда, дошло до споразума Кијева са Донбасом, што значи да је Кијев први пут и политички признао Донбас. Донбас је пристао да до краја 2015. Украјина преузме контролу границе са Русијом, оних 400 километара које сада не контролише, али под условом да се прво изведу такве уставне промене које Донбасу гарантују посебан статус.

Ипак, највећа непознаница јесте како ће на све то сада реаговати Вашингтон. Да се не понове Лисабон и БиХ?

(Политика, 13. 2. 2015) 

Ројтерс: Споразум из Минска не одлаже нове санкције против Русије

БРИСЕЛ – Лидери земаља чланица Европске уније договорили су се вечерас да оставе на снази одлуку о проширењу санкција Русији, без обзира на мировни споразум који је јутрос постигнут у Минску, јавила је агенција Ројтерс, позивајући се на дипломатске изворе.

Одлуку о проширењу европске „црне листе”, на којој се налазе руски и украјински функционери и државне фирме, за 19 особа и девет правних лица, донео је пре три дана Спољнополитички савет ЕУ, а мере ће ступити на снагу у понедељак.

С обзиром да је у Минску постигнут споразум о прекиду ватре, очекивало се да ће санкције вечерас бити суспендоване, али Ројтерс наводи да је из два независна дипломатска извора сазнао да ће оне ипак бити уведене.

„Листа ће бити објављена у понедељак, без обзира на Минск”, наводи агенција речи једног од њих.

За сада се не зна идентитет особа које ће бити обухваћене новим санкцијама, али Ројтерс наводи да је међу њима 14 лидера проруских сепаратиста и пет руских функционера којима ће од понедељак бити забрањено да путују у ЕУ, а имовина ће им бити замрзнута.

(Танјуг/Политика, 12. 2. 2015)

Руски медији сумњају у корист од минских преговора

Преговори у Минску су довели до потписивања документа о „систему мера за реализацију Минског споразума“, којим се предвиђа прекид ватре и повлачење тешке артиљерије и у којем се говори о статусу региона у саставу Украјине, као и о уставној реформи коју треба да спроведе Кијев. Међутим, руски медији истичу: постигнути договор у целини понавља претходни „Мински споразум“, којег се стране у конфликту нису придржавале.

Резултати нових минских преговора не могу се реализовати, сматра колумниста пројекта „Однако“ на Првом каналу Иван Лизан. Према његовим речима, „рат ће се неминовно наставити, али ће у новој рунди сукоба почетни услови за републике бити бољи, него за Кијев“, јер „ни Кијев ни републике не планирају да обуставе мобилизацију“.

„Дипломатија је уметност обмане и ‘Минск’ није изузетак“, сматра Лизин.

Новинар листа „Комерсант“ Максим Јудин сматра да, „ако кијевска ‘партија рата’ искористи примирје како би ојачала Оружане снаге и у одређеном тренутку покуша да понови искуство председника Хрватске Фрање Туђмана, који је у августу 1995. оружаним путем решио проблем Српске Крајине“, рејтинг Владимира Путина би могао озбиљно пострадати, јер би у том случају Кремљ морао да се суочи са оптужбом да је „издао Новорусију“. Међутим, Украјина засад нема никаквих изгледа да изведе „мали победнички рат“, сматра новинар.

Његово гледиште дели и политиколог Геворг Мирзајан, који је на страницама часописа „Експерт“изнео став да је највећи успех који је Порошенко постигао на преговорима то што га је ММФ „за показану сусретљивост наградио новим кредитом“.

(Руска реч, 12. 2. 2015)

Текстови са Руске речи објављени уз званичну дозволу тог портала. Било које друго коришћење текстова без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3p9



Categories: Преносимо

Оставите коментар