Александар Лазић: Супер-отворено о коментарима читалаца на Интернету

ss-face-240Недавно се и на „Стању ствари“ активирала стара прича шта и како са коментарима читалаца: шта брисати а шта оставити и, посебно, ко да буде „судија“. Као мали прилог тој расправи, а са идејама којима сам се водио и када сам био уредник Интернет редакције сајта НСПМ-а и сада, понављам свој текст из 2009. године, уз увек актуелну напомену да је са модерацијом/цензуром увек тако да је или има превише или премало. Специфичност Интернет коментарисања јесте да сваки коментатор мисли да за њега има превише цензуре/модерације а за остале премало: наиме, просечан писац корисничких коментара мисли да ниједан његов није увредљив а да прилози Оног Другог често то јесу. Другим речима, у сваком од нас чучи мали (или мало већи) Цензор и „чека свој час“.

Треба рећи да је текст онда потписан под редакцијским „nick”-om (НСПМ web) а са мојом ондашњом „функцијом“ супер-модератора, као и да су изнете ствари „во времја оно“ кад је сајт „Нове српске политичке мисли“ заиста био оаза слободе (касније је, на пример, у Правила коментарисања тог Интернет места унето да није дозвољено критиковати уређивачку политику). За крај напомињем оно што ме и онда и сада фасцинирало: љубав појединих коментатора према „вођама“ (лидерима, „угледним аналитичарима“…) ишла је дотле да нису могли да схвате да (и) политику модерације доноси главни уредник (газда, власник…), а да сваки модератор – па био он и „супер“ – само следи ту зацртану линију.

А. Л.

Супер-отворено о коментарима на сајту НСПМ

(НСПМ, 28. 5. 2009) 

Располагати туђом муком

није мала зајебанција

Бранимир Џ. Штулић

Дозволите да вам се представим: ја сам цензор. Заправо, „супермегаекстра“ цензор. И још: „цензор мисли“, „(супер)жандар мисли“, „драги цензор“, „richter београдских сајтова“ који може „по пет комада са истим маказама у цугу без вађења“, „пета колона“, „позајмица од Сороса“, „бранитељ Цигана од Цигана“ (о, зар се и то може?), „пуки цензор/лектор“, „web цензор“ који „подилази западној пропаганди“, „добротвор под знацима навода“, „лице које одговара удби“, па и „онај који дозвољава само своје мисли“ (тако?).

moderatorРОЂЕН ДА БУДЕМ ШОЊО: Надам се да ми пријатељи нису прочитали да и од њих успешно скривам да сам „још студент“; стрепим да су неке женске очи тек из ових коментара сазнале да сам припадник „националних мањина“; Бога молим да ми hardcore родбина није чула да „коментаре носим на оверу у Тел Авив“ и да се консултујем с припадницима реда „Бене Берит“ (јудеомасонерија, yeah!); Прва Србија вероватно не зна да сам „пријатељ другосрбијанаца“; слутим да ни они ни ови властодршци још нису чули да је Српство на ове гране и спало због мог цензурисања (иначе би им то био одличан изговор за сва непочинства); уверен сам да шефови (а нарочито ШЕФ) нису уочили коментар у којем се тврди да сам „тројански коњ убачен у НСПМ“ – јер да јесу онда ваше ултра-слободне коментаторске мисли не би имао ко да сече, а мој текст ко да пише. А прилику да се „покажем да сам и човек“ имао сам када нас је, највећма мојом кривицом, напустио један коментатор и са собом понео несуђену нам донацију (у виду пет хиљада нечега) – да нисам „само сецикеса“ оставку бих поднео сам, а не бих јефтино куповао опрост од Шефа (у виду половине од тих пет хиљада нечега).

Дакле, класичан српски репертоар: једино је прошло без алузија да имам склоност ка сопственом ми полу, а није се (још) стигло ни до тога да модератор нема пишу. А то сматрам својим највећим успехом и испуњењем циља: овакав репертоар објављен на НСПМ сајту упућен је само модераторима!

ГОСПОДАР САМОЋЕ: А да ли је фаворизовање цивилизованог језика (без вулгарности, ласцивности, личних увреда, помињања породице/вере/нације/расе) заправо претеривање и стерилизација расправе? Мислим да није: пристојан језик у коментарима пре би био одраз истог таквог у текстовима НСПМ аутора него убијање живости; другим речима, сви заједно показали смо да је могуће с неким се не сагласити тако да у првом плану буду аргументи, а не помињање мајке.

Пристојност коментара, наравно, никако није смела ићи науштрб отворености; и ту смоископирали оно што је, верујем, заштитни знак НСПМ-а – да цвета што више коментаторских цветова. Посебно су нам биле драге посете неистомишљеника, било с које стране да су долазили. Усвојили смо и став да је потребно више штитити туђе него наше ауторе, насупрот распрострањеној пракси у српском web универзуму: но, ни то није значило да ћемо пасти у мазохизам и објавити баш сваку бедастоћу о ауторима/НСПМ-у. Или о било чему другом.

И ту долазимо до сржи неразумевања с појединим коментаторима, с онима који наступају с позиција aut caesar aut nihil: свако ко је икад словце написао (а још и послао некоме на објављивање) свестан је да му никад није прошло СВЕ, нити ће. Разлози што неке поруке, или поједини делови, нису прошли могу бити разни: изношење личних/приватних ствари, непроверљивост оптужби, дискусија ван теме – а не треба заборавити ни елиминисање могућности да се НСПМ нађе на суду. И, наравно, људски фактор: модератор је само жив човек, његове су очи такође склоне да не виде добро. Али, и даље верујем да то не може и не сме бити препрека да сви заједно не уложимо напор да секција коментара НСПМ сајта (п)остане узор Интернет Србији!

Један је коментатор написао да треба успоставити „објективан критеријум у цензури“ – тога нема нити може бити; постоје утврђене смернице којих се држимо, на које накалемимо слободно модераторско уверење (обогаћено дневним наносом умора, стреса, флипнутости и осталим благодетима живота у Србији). А будите уверени да упутства постоје: нема позива на насиље, изругивања мењањем нeчијих имена/презимена, интимизирања (осим ако неко буде баш духовит па напише КОМЦ уместо ЦМОК), непроверених цитата, фаворизовања наших аутора ако су у улози коментатора на туђем тексту, међусобних препуцавања корисника.

КАМО ДАЉЕ, РОЂАЧЕ: Чега, онда, има? Па, много тога лепог: коментари на нашем сајту, зачудо!, имају заиста мало „шума“ а много корисних информација, велика већина учесника се држи теме/чланка, много је коментатора који су очито стручњаци у својим областима, а и аутори са више пажње приступају писању кад знају да их чека коментаторска елита. Било је доста корисних сугестија, драго ми је да могу да кажем да смо многе усвојили – како оне које су се односиле на исправке самих текстова тако и оне које су се тицале техничког изгледа сајта – а недавно смо омогућили форматирање коментара и тако графички унапредили сајт. И, шта сад? Треба ли коментатори да ми/нам буду захвални? Наравно да не: треба само да наставе да пишу!

поздрав од

(супер)модератора

 ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3bd



Categories: Поново прочитати/погледати

12 replies

  1. Ћете сменимо и овде, ако наставиш са ЦЕНЗУРОМ! Ха! Ха!

  2. Модерација је привилегија (нарочито, изузетно, искључиво право, повластица; предност, првенство, преимућство ) али и велика одговорност.
    Негде између те две оције, у средини, треба пронаћи прави став и према томе се понашати као модератор.
    Разних је људи на интернету.
    Од интелектуалаца до потпуних лудака, од патриота до фашиста, од оних који схватају до оних који не схватају ништа.
    То је конгломерат који сваки модератор носи на својим леђима док не очисти портал и док не васпита коментаторе према неком свом шлифу. Сваки портал има своје коментаторе који су му верни, мање више.
    Има и падобранаца који или остану или оду, зависи од тога да ли могу да се уклопе у средину.
    Од модератора зависи (уредничке политике) да ли ће портал бити пристојно место или ће бити место свађе и сукоба где се користи најгори могући вокабулар од личних увреда до увреда на верској и националној основи.
    То је дозвољено на неким порталима у пуној мери, ваљда због веће посећености а то је вероватно повезано и са зарадом.
    Додуше, профил портала и уређивачка политика највише доприносе ко ће долазити и како ће се понашати на дотичном порталу.

  3. Тешко да се за МОДЕРАЦИЈУ може рећи, да је привилегија. Рекао бих, да се ради о обавези и одговорности. Да ли је привилегован и свако други, који ради неки посао? У том смислу, модератор није ничим привилегован. Напротив!

  4. Привилегије је у том смислу, да модератор може да ти не пусти коментар, да ти извездоше коментар, да ти држи коментар на чекању, да друге фаворизује а твоје одговоре на нечије коментаре да не пушта и на крају да те банује ако му се ћефне.
    Модератор је за тебе, овде, бог и батина. Он теби може све а ти њему ништа.

  5. @ Василије50

    Поштовани господине,

    Па видесте ли ви ово:

    Располагати туђом муком

    није мала зајебанција

    Бранимир Џ. Штулић

    Јесте модератор „мали бог“, али није баш да му нико ништа не може. Може да се добије тужба ако пропусти шта не треба. Можда да оде неко са сајта па да га изриба газда (уредник) или отпусти.

    НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕМ НИКОМ ТАЈ ПОСАО БЕЗ ВЕЛИКЕ НУЖДЕ.

  6. @Василије50 :
    Речник у руке, па проверити шта тај појам подразумева. Не може свако од нас, да појмовима даје лично тумачење, јер се онда не можемо ни разумети.

  7. „НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕМ НИКОМ ТАЈ ПОСАО БЕЗ ВЕЛИКЕ НУЖДЕ.“

    Само бих да упозорим Уредника Стања да, у складу с г. Млинаревићевим жељама да се мисли и пише српски = њему разумљиво, „велика нужда“ преименује у „велику потребу“ или „тескобу“, или сл, како је урађено и у нашој Цркви пре десетак и кусур година, када је реч „нужда“ у једној од јектенија замењена речју: „тескоба“. Мада, (не)познајући г. Лазића имам у виду и његову, другу и скривену поруку, која би била у складу с оном Борином: „Наивна је патња свака, према патњи од стомака…“.

  8. слободан млинаревић

    Млинаревићу, ја лепо написах у загради дефиницију привилегије.
    Рекао бих да теби то није помогло, да ти треба то да потврдиш кроз речник који мени препоручујеш. Пропушташ негде, би требао да ставиш дихтунг.

  9. Александар Лазић

    Навод није адекватан.
    Ко је луд да долази тамо где би га неко мучио?
    А, рибање…па ко нема кохонес нека га рибају, валда и модератор има став или изиграва биљку коју уредник може да запиша како му је мило?

  10. @Василије50
    Привлегија, као страна реч, је потпуно непотребно употребљења.. Дајете објашњење у загради и уместо да употребите „повластица“ Ви ту реч „повластица“ стављате на четврто место по значењу!!?
    „Модерација је привилегија (нарочито, изузетно, искључиво право, повластица; предност, првенство, преимућство ) али и велика одговорност.“

    Нажалост, немам речнике при себи, па сам се послужио Википедијом и гугловим преводиоцем:
    Привилиегија (лат. Privus властити и lex закон ) изворно, властити закон; [1] закон о повластици која се односи само на поједину личност (код Римљана); искључиво право; предност, првенство, преимућство; природан дар; кум привилегио (cum privilegio ) са допуштењем, са дозволом, са повлашћењем
    Данашњи смисао ријечи привилегија не подразумијева њено обавезно постојање у формалном смислу, тј. да се она остварује као друштвена норма под пријетњом санкције. Под овим појмом подразумијева се свака повлашћеност у односу на уобичајен ред ствари и вриједности (повлашћен ученик, повлашћена идеја, повлашћени новинари…).
    Постоје и привилегије које се широко примјењују као средства позитивне дискриминације којима се штите друштвене мањине (расне, етичке, вјерске, сексуалне и сл.) од стране већине у неком друштву од злостављања и занемаривања. [3]
    Definitions of privilege
    noun
    a special right, advantage, or immunity granted or available only to a particular person or group of people.
    „education is a right, not a privilege“
    synonyms: advantage, benefit, prerogative, entitlement, right, concession, freedom, liberty

    Translations of privilege
    – повластица
    – привилегија
    – слобода
    – привилеговати

    И овде се види, да је за страну реч privilege, први превод ПОВЛАСТИЦА. Дефиниција на енглеском јасно показује, да сте реч „привилегија“ употребили непотребно јој дајући Ваше тумачење.

    @Миливоје
    Слажем се, да је могло да се употреби и „велика потреба“ или само „потреба“, иако нисам упознат са ставом Цркве по том питању. Код употребе овог појма, има смисла узети у обзир и то да у кривичном праву постоји појам „крајње нужде“, те то може, да нас повуче, да то употребљавамо у сличном смислу, као што је Лазић употребио. То се сигурно, НЕ МОЖЕ упоређивати са употребом речи „привилегија“.

  11. Како се овде помиње портал НСПМ да и ја рекнем неку. У време мојих почетака коментарисања текстова на НСПМ већ сам се био „одомаћио“ на Е-новинама. Како тамо баш и није владао некакав полемички дух, јер су неистомишљеници углавном били бановани, што се и мени касније десило, „залазио“ сам на НСПМ и постављао коментаре, који нису били сагласни са већинским мишљењем осталих коментара, што је била прилика да искажем моје полемичке способности.
    Знао сам да сатима одговарам „на прозивке“, користећи при томе документацију са којом сам располагао или сам је налазио на интернету. Трајало је то, Бога ми, пар година. Имам утисак, а можда се и варам, да сам тамо стекао неколико, не бих рекао пријатеља, поштовалаца без обзира што су нам се ставови (политички) углавном дијаметрално разликовали.
    И шта бива? Доласком на власт коалиције СНС+СПС+остали у лето 2012. године нашао сам се у врло непријатној ситуацији, будући да сам велики критичар (што је и НСПМ) Александра Вучића и нападима на њега испао бих несвесно подржавалац уређивачке политике НСПМ, што никада нисам био, али не и критичар те уређивачке политике него онога што су они објављивали, на спорећи им право на то.
    У таквој ситуацијаи, ја сам се једним коректним коментаром „поздравио“ са НСПМ и од тада, скоро да више нисам залазио тамо. Покушао сам на Парапсихопатологији, тамо се све неки препотентни форумски вукови са којима нисам успео да се изборим (игнорисали су ме, међу којима је и мој рођени син) такода сам, условно речено, себа нашао на Твитеру.
    И тако….

  12. слободан млинаревић

    Млинаревићу, без Википедије ништа?
    Чему је теби помогла?
    Ваљда си напокон схватио да је шија и врат једно те исто….или још увек ниси?
    Покушај да уврнеш себи прво шију а после врат па провери које ће више да боли?
    Али да документујеш уз лекарски налаз…без Википедије, молим.

Оставите коментар