Синоћ (15. 12. 2014) је руска централна банка објавила шокантну одлуку да подигне основну каматну стопу са 10,5% на 17%. Невероватно.
Само у понедељак, рубља је пала у односу на долар за више од 9%. Током целе 2014, пала је за скоро 50%. Ово изгледа као покољ.
Ако слушате конвенционалне финансијске вести, сви говоре да је лудило поседовати било шта у Русији – деонице, менице, валуту, итд. Рећи ће вам да је рубља у слободном паду, и да је долар оно што стварно вреди.
Моји читаоци, међутим, знају да се ја руководим подацима. И тако сам, забаве ради, одлучио да проучим цифре и направим објективно поређење рубље и долара. Резултат ће вас можда изненадити…
Пре свега, почео сам од претпоставке да су СВЕ папирне валуте суштински мањкаве. Наш глобални монетарни систем је апсурдан: чињеница да неизабрани централни банкари у суштини штампају новац кад и колико им се прохте је чисто лудило.
Али и с тим у виду, неке валуте имају бољу подлогу од других. А ако хоћете да знате здравље једне валуте, морате да испитате њеног издавача, односно централну банку. Као и код сваке друге банке, најважнији аршин за мерење здравља централне банке је ликвидност (солвентност). Односно, гледамо колико банка има капитала (нето имовине) на књигама.
Америчка Федерална резерва има невероватно малу основу стопу капитала: само 1,26%. А пре само пар година је то било 4,5%. Што значи да ако вредност имовине Федералне резерве падне за само 1,26%, издавач светске резервне валуте постаје неликвидан.
Шта се дешава са обвезницама неликвидног ентитета? Губе на вредности. Погледајте шта се десило са грчким обвезницама током колапса пре неколико година.
Шта су обвезнице Федералне резерве? Отворите новчаник. Зелени комадићи папира у њему нису „долари”. На њима пише: „Federal Reserve Note” – тј. обећање федералне резерве да ће исплатити дуг у тој суми. Дакле, бедно финансијско стање Федералне резерве директно утиче на дугорочну вредност долара.
С друге стране, руска централна банка има однос капитала од 12,5% – буквално готово десет пута бољи од америчке.
Резерве капитала су битне јер могу да вас одрже у животу када се деси нешто непредвиђено. Мислим, можете покушати да наставите са животом без уштеђевине, можда чак и гомилајући дугове, али само док се нешто не деси. На пример, покваре вам се кола, или морате у болницу. Е онда наједном ваш недостатак капитала постане озбиљан проблем.
Други битан аршин је злато. Као што сам споменуо, све валуте без покрића су у суштини мањкаве, па је зато важно сагледати колико централна банка има стварних валутних инструмената у резерви. Да појасним, гледамо колико злата централна банка поседује као постотак новца у оптицају, тј. колико је новца покривено златом.
У Русији је та цифра 6,2% и расте. Прошле године је била 5,5%, а централна банка наставља да агресивно повећава залихе.
Колико златног покрића има долар? Нула запета нула одсто. Ништа. Клинац.
Федерална резерва не поседује злато. На сав глас се хвали тиме на својој интернет-страници (on its own website): „Федерална резерва не поседује злато.”
Уместо тога, поседује „сертификате” који су наплативи у америчким доларима. Али амерички долар нема покриће нити једне једине унце злата.
Значи, без имало злата и са бедним постотком ликвидности, и најмањи шок би могао да сруши долар. Насупрот томе, рубља има далеко бољу капитализацију и бар некакво покриће.
Е сад, то не значи да ја било коме саветујем да купује рубље – али јавно доступне и солидне цифре јасно показују да између објективних података и „осећања” постоји раскорак. А у часу када су рубља и цела руска привреда под толико жестоким ударом да компанија Епл (Apple) вреди више од целе руске берзе, руске инвестиције звуче примамљиво за шпекуланте.
Суштина приче је, међутим, у овоме: ако мислите да рубље нису добра инвестиција, зашто онда 100% своје имовине држите у доларима?!
Сајмон Блек (Simon Black) је предузетник и међународни инвеститор, оснивач сајта „Sovereign Man“
Са енглеског посрбио: Небојша Малић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2UA
Categories: Посрбљено
Оставите коментар