Странка Трећа Србија је 9.12.2014. на конференцији за медије упозорила јавност да се у Србији спрема „државни удар“. Окосницу завере за „дестабилизацију“ Србије, по челницима странке, чине „организација Центра за примењене ненасилне акције и стратегије (CANVAS), чији је оснивач Срђа Поповић, а уз коју стоје њима лојалне невладине и политичке, организације, као и неки криминални кланови, екстремне формације и новинарска удружења стационирана у Војводини“. План је да дестабилизација крене од Војводине, да се удари на главни руски економски интерес у Србији, НИС, да се покуша насилан упад у његову зграду у Новом Саду, чиме би се физички угрозили руски држављани који тамо раде, што би изазвало званичну реакцију Москве, што би, опет, створило подлогу за погоршање српско-руских односа. Била би изазвана подела на (проевропски) север и (проруски) југ. „Коначно, у том контексту се морају посматрати и све јачи антируски испади, који су у почетку били артикулисани кроз захтев да се обештете грађани због приватизације НИС-а, да би након заустављања реализације пројекта Јужни ток ти захтеви били радикализовани у правцу захтева за увођење санкција Русији, раскид енергетског споразума и те приватизације”, речено је на прес-конференцији, уз позив да надлежни испитају CANVAS бившег отпораша Поповића и установе зашто је проглашен за „терористичку организацију“ од стране „пријатељских“ Уједињених Арапских Емирата.

Како схватити упозорења на могућност „државног удара“ против власти која је сама извела државни удар укидањем уставног поретка земље пре две године, када је почела да успоставља границу између централне Србије и Косова и Метохије? Власти која је насилно утерала Србе са севера КиМ у наркотерористичку творевину Косово*. Власти  која није ни прстом мрднула – заправо допустила да Косово* буде примљено у пуноправно чланство МОК-а*. Власти која је ућуткала Уставни суд – и то не само по питању КиМ. Власти која је дозволила да већ више од три месеца држава „функционише“ без рада правосуђа, само да би омогућила уском кругу „нотара“ да се преко ноћи буквално обогате, и то на рачун државног буџета. Власти која је окупирала медије као ниједна досад. Власти која је дозволила да се албански председник који је отворено, усред Београда, позвао на признање „косовске независности“, слободно шетка по Србији, држи затворене (дакле, без присуства представника власти или медија) састанке са својим сународницима у Прешеву, и поздравља носиоце заставе Велике Албаније на путу за Косово* – без икакве званчне пратње било ког званичника Србије.

Не чини ли се господи из Треће Србије да је државни удар одавно започео, и да се његове размере само шире? И, што је најгоре – не чини ли се да они уопште нису реаговали? Ни на почетку истинског, конкретног државног удара, а ни досад? Бар не на начин на који реагују и узбуњују јавност сад, када је власт која је спровела и спроводи перманентни државни удар – по њиховом казивању угрожена? И шта онда мислити?

Прва мисао која пада напамет је да би аларм који је укључила Трећа Србија био много уверљивији и веродостојнији да су њени челници и претходно аналогно реаговали на Вучићеве, Дачићеве и Николићеве акте државних удара, тј. акте који су подривали и подривају сам темељ уставно-правног поретка у Србији. Али, као што се да приметити, јер боде очи – нису. Тако да није ни чудо што већ следећег дана Србија није била на ногама због тог упозорења.

Напротив. Србија (и даље) делује равнодушно. И то, наравно, не само због мањка кредибилитета Треће Србије по овом питању. Има ту више разлога: од огуглалости и на највеће „сензације“ услед презасићености истима захваљујући „марљивом“ (тренутно омиљени придев врховног протестанта) раду „проевропских“ медија, опште усредсређености на свакодневно крпљење краја с крајем и грчевиту борбу за голо преживљавање „болних али неопходних реформи“, немогућности арогантно набреклих и очигледно непристојно и неоправдано добростојећих припадника владајуће политичке класе да икога инспиришу на њихову одбрану, па макар се радило и о држави, и општег неповерења у и разочараношћу са политичарима и странкама уопште.

Они који су увек први, а суштински и једини спремни да стану у одбрану државе – патриотски и национално оријентисани грађани, нажалост добрим делом деле (још увек недоказану) жељу бивших отпораша да баце Вучићев режим на ђубриште историје. У очима национално свесног света, Вучић и његове страначке и коалиционе хорде су издајници Косова. И не само Косова, већ и саме државе, јер хоће да продају све што је преостало а профитабилно странцима, а земљу Арапима, тим истим с којима Трећа Србија „обавештајно“ сарађује и назива их „пријатељском“ земљом, упркос чињеници да су међу првима признали „косовску независност“. Да не говоримо о „проевропској политици“ власти на коју је национално свесни сегмент популације алергичан.

Наравно, не може се не приметити да је, бар по једном питању, Срђин CANVAS на истом путу као и Вучићева власт.Јер, није CANVAS-у првом пало напамет да доводи у питање приватизацију НИС-а. Та генијална замисао је потекла још пролетос из редова садашње владајуће коалиције. Ништа САРТИД, ништа МАГНОХРОМ, ништа остали светли примери „реформске транзиције“ – НИС је на мети!И, што би Вучића онда бранили нпр. русофили? И није овде реч само о русофилима. Што би га бранили сви противници лоповских приватизација, буразерско-коруптивних трансакција које су иза себе оставиле пустош какву остављају библијске најезде скакаваца?

Најгоре је, што се саме државе тиче, то што у упозорењу Треће Србије има доста тога кредибилног, могућег, чак можда и вероватног. На пример – напад на НИС сличан ономе који је на конференцији за медије описан уопште није тешко замислити, као што није тешко замислити било какав циљани и систематски напад на руске економске и друге интересе у Србији, поготово у овом ровитом, „тужно-јоковском“ времену. Није тешко замислити ни истинску дестабилизацију земље која би кренула из Војводине. Али није тешко замислити ни дестабилизацију узроковану ужасном немаштином и бесперспективношћу. Зашто то не могу да буду разлози за дестабилизацију Вучићеве власти, а не само субверзивно деловање CANVAS-а? Нема ли и остатак популације валидне разлоге за отворену реакцију против садашњих власти? Трећа Србија, као ни једна друга политичка организација, нема право да не буде свесна свеобухватне слике, поготово када издаје овако алармантна упозорења.

Треба се и те како бринути пред могућношћу дестабилизације земље, а и могућношћу њеног даљег цепања, па чак и избијања грађанских сукоба. Запад је увек ту да помогне ако негде запне у процесу сваког крвавог растурања било које земље. Али – да ли је права реакција покушај одбране једног безаконог и морално банкротираног режима који сваким новим даном распродаје неки нови државни интерес? Режима чији је рок употребе код газда које су га и поставиле и којима је дужан (зато и Вучићево вечито кукање о „обавезама“ које је очигледно он сам преузео, а сви ми „морамо“ да испунимо) полако истиче? Или права одбрана почиње са свешћу да режими ових старих, истрошених, компромитованих и корумпираних политичких елита нису вредни одбране – али да држава јесте? Јер то су две различите ствари. А бранити државу могу само они који је поштују, који поштују њен народ и њене светиње, који поштују своје истинске савезнике а умеју да препознају непријатеља и гаје свест о томе да је „интегрисање“ са непријатељем само добровољно пристајање на стег анаконде из кога нема изласка.

Дакле, јесте дошло време за одбрану државе. За раскидање циничних и дубоко штетних ланаца лажних „евроинтеграција“. За револт против чињенице да су нам Немачка, Британија, САД и још много ситнијих пакосника намерно и свесно ускратили развојну шансу звану Јужни ток. За ослобађање медија. За окретање себи и својим истинским савезницима, односно онима који своје односе с нама не условљавају уступцима који су нам од животног значаја. За консолидовање против свега што овај бедни, корумпирани и издајнички режим представља, а то су управо вредности Срђиног CANVAS-а. Сад само треба видети како то на најбољи начин урадити, у исто време пажљиво избегавајући инструментализацију од старне оних којима су и Вучић и Николић и Дачић и CANVAS само муниција у процесу коначног уништавања Србије.

(Фонд стратешке културе, 10. 12. 2014)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2Qc

Categories: Преносимо