Стефан Каргановић: Суђење Радовану Караџићу улази у завршну фазу

SakerНапомена Степског сокола: Недавно сам овде поставио изврсну анализу Стефана Каргановића, о правној фарси или „судском гоњењу“ Војислава Шешеља од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу. Био сам толико импресиониран тим чланком да сам питао г. Каргановића да ли би мене и читаоце обавестио о садашњој ситуацији Радована Караџића. Каргановић је љубазно пристао и послао овај чланак. С обзиром не неке коментаре изазване претходним чланком, нажалост, морам да вас све подсетим на две ствари које сматрам очигледним:

1) Описати грубо кршење основних правних норми и грађанских права окривљеног не мора нужно да значи подржавање таквих ставова, акције или лица. На пример, осуђивање убиства Моамера Гадафија од стране линчерске руље не подразумева одобравање његове политике и карактера.

2) У данашњем свету, чини се да „нико“ нема интелектуалног поштења или храбрости да саслуша оптужене Србе на МКСЈ, или чак да изрази забринутост због потпуног недостатка поштовања и основних правних норми на њиховим суђењима. Одбијам да „заборавим“ или „не примећујем“. Нећу бити пуки посматрач и подлећи друштвеном притиску усаглашавања.

Желим да изразим своју дубоку захвалност Стефану Каргановићу за изванредне анализе ова два суђења.

The Saker 
*******

Стефан Каргановић: Суђење Радовану Караџићу улази у завршну фазу

stefan-karganovicТужилаштво и одбрана су дали своју завршну реч на суђењу Радовану Караџићу, бившем председнику Републике Српске, које је закључено 2. маја 2014. Суђење је спроведено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу. Укупно је саслушано 195 сведока тужилаштва и 238 сведока одбране. Тужилац Алан Тигер је тражио максималну казну – доживотни затвор за др Караџића, који је оптужен за геноцид, злочине против човечности (прогон, истребљивање, убиства, депортације, итд), и кршење закона и обичаја рата. Др Караџић је био политички шеф државе босанских Срба током етничког сукоба 1992-1995 у Босни и Херцеговини и, као председник, врховни командант њених оружаних снага.

Иако се током дугог суђења тужилаштво фокусирало на разне импутиране злочине, главне оптужбе против доктора Караџића тичу се „етничког чишћења“ муслимана и, у мањој мери, хрватског становништва, опсаде и бомбардовања Сарајева од стране српских снага, и догађаја у Сребреници пошто су је српске снаге заузеле јула 1995. године.

У својој завршној речи која је почела 1. октобра, Караџић је поновио да је невин по оптужбама наведеним у оптужници. „Нисам крив“, изјавио је. „Овај суд не суди мени, већ српском народу.“

Иако није правник по професији, већ психијатар, доктор Караџић се сам заступа у поступку, а како суђење напредује стручност Караџића се приметно повећава. Иако је у свом 876 страница обимном завршном поднеску педантно обрадио сваку ставку приказану у оптужници, у закључним напоменама се углавном фокусирао на побијање три оптужбе које су срж оптужнице тужилаштва.

1. Никада није било политике или „удруженог злочиначког подухвата“ да се муслимани протерају са српских подручја Босне;
2. Гранатирање и снајперско деловање по Сарајеву био је пропорционалан одговор на ватру и нападе босанских муслиманских снага из милитаризованог града, а најдраматичније од тих  догађаја, као Маркале, организовали су муслимани да би добили међународну интервенцију у своју корист; и
3. Он није имао сазнања да ће затвореници из Сребренице бити погубљени, да их убијају или су побијени, а број таквих погубљења је претеран.

Оптужени је одлучно изјавио да су велика померања све три етничке популације (муслимани, Хрвати и Срби) у области у којима њихови сународници чине већину или су под контролом њихових оружаних снага неоспорна, али да је то инхерентна карактеристика већине етничких конфликата. Тужилаштво није, Караџићева је тврдња, успело да изнесе никакве доказе постојања плана или политике босанских Срба за протеривање припадника других националности са територије под својом контролом. Сасвим супротно, издата су бројна наређења војсци и властима под Караџићевом командом којима се забрањује злостављање муслиманских и хрватских небораца.

Опсада Сарајева, као што се и очекивало, било је веома спорно питање током суђења. Караџић је поновио став српске стране да су муслимани били бројнији у граду, али је околина углавном била насељена Србима. Као резултат, није било „опсаде“ у правом војном смислу, већ само држање линија разграничења између територија две заједнице. Караџић је у великој мери био успешан када је доказивао да су у Сарајеву, насупрот споразуму постигнутом на почетку рата у погледу његове демилитаризације, биле значајне и добро опремљене муслиманске војне формације које су водиле офанзивне операције против српских снага током сукоба.

Један од најважнијих делова одбране несумњиво је то што је, педантно и компетентно, демонтирала причу створену око гранатирања пијаце Маркале, са бројним цивилним жртвама, што су наводно учиниле снаге босанских Срба у фебруару 1994. и августу 1995. године. Та гранатирања су била значајна: у психолошком погледу, послужила су усмеравању светске јавности против српске стране и, додатно, као изговор за војно интервенисање снага НАТО-а на муслиманској страни и успостављању војне равнотеже у рату.

Караџићева одбрана је појачала сумњу, широко распрострањену од самог почетка, да су масакри на Маркалама били класичне операције „лажне заставе“, осмишљене и спроведене од стране муслимана, можда уз помоћ западних обавештајних служби. Изведене су, рекао је Караџић, да би друга страна била оптужена, међутим није било намерног ратног злочина што су га починиле српске снаге. Форензички докази и сведочења очевидаца које је изнела одбрана оставили су нетакнутим веома мало оптужби тужилаштва у вези са Маркалама.

Осврћући се на Сребреницу, а тврдећи да тужилаштво није понудило доказе који би га повезали са планирањем, извршењем, односно сазнањима о било каквим злочинима почињеним после српског заузимања Сребренице у јулу 1995. године, доктор Караџић је енергично оспорио важећу и устаљену причу. Његов став је био да су тврдње тужилаштва о 7 000 до 8 000 погубљених затвореника нешто немогуће, јер тужилаштво није изнело доказе да је више од 3 500 муслиманских ратних заробљеника уопште било заробљено у тој војној операцији. Поред тога, у складу са доказима које је предочила одбрана, велики број муслиманских губитака су уствари погибије у борби током пробоја 28. дивизије муслиманске војске из Сребренице према Тузли, те су због тога легитимне жртве које се не могу приписати као ратни злочин.

Становиште доктора Караџић је да је до 1.000 муслиманских ратних заробљеника вероватно погубљено после пада Сребренице 11. јула 1995. године, али да – изузев оних из освете – погубљења нису имала ни званични ни предумишљајни карактер и да их је вршила бескрупулозна структура изван војног ланца команде босанских Срба. Караџић није негирао да је било масакра затвореника, већ да су била много мањег обима него што стоји у оптужници, али је тврдио да ни војска ни политичке власти Републике Српске у то нису биле укључене.

По питању „геноцида“, које је посебно сложено са правног становишта и морално осетљиво, Караџић је аргументовао да докази не показују никакву намеру, пре заузимања Сребренице 11. јула 1995. године, да се истребе муслимани као група заштићена Конвенцијом о геноциду. Поред тога, он је указао на много супротних доказа изнесених на суђењу, који говоре да се са заробљеницима до 13. јула поступало на стандардан начин, чиме је поново одбацио постојање претходне специфично геноцидне намере. После тог датума, групе затвореника су стрељане на различитим локацијама, али тужилаштво није успело да те догађаје повеже са државном или војном политиком. Према Караџићу, било би исто тако смислено на та убиства гледати као на освету локалних Срба, за злодела која су претходно починиле снаге муслиманске војске користећи енклаву Сребренице под заштитом УН као одскочну даску за војне операције против српских цивила у околним подручјима.

У сваком случају, тврди Караџић, предмет једног геноцида – чак и да је постојала намера да се почини – могли су да буду само босански муслимани као целина, а не релативно занемарљив проценат муслиманског становништва и избеглица у малом граду. Међутим, нису изведени докази да су злочини таквог обима планирани или почињени било на националном, било на општинском нивоу.

Суђење Караџићу (и углавном паралелно суђење команданту војске босанских Срба, генералу Ратку Младићу) је последње у низу хашких суђења од оснивања и почетка рада Трибунала средином 1990-их. У смислу важности, оно је значајно јер тачно изражава дух и методологију МКСЈ. Неједнакост у ресурсима између многобројног особља тужилаштва и малог тима одбране је нападна. Веће је редовно одобравало захтеве тужилаштва и блокирало захтеве одбране. Тужилаштво је током суђења лишило одбрану хиљада страница потенцијално ослобађајућих доказа, без да је изазвало и мрву труда судског већа да исправи ту нечувену процесну и материјалну неправду. Захтев одбране за приступ важним доказима за независну форензичку верификацију, као што су ДНК подаци који наводно подржавају верзију тужилаштва о броју жртава из Сребренице, веће је глатко одбило. И тако даље, и тако даље …

Неједнакост услова у којима је спроведено суђење оставља мало сумње у то да ће се судије добро потрудити да разматрају доказе и њихов значај са становишта тужилаштва. Што се тиче формалног исхода суђења Караџићу, готово је извесно да ће судије избећи политички ризичан корак неуважавања препоруке тужилаштва за казну доживотног затвора Радовану Караџићу.

То је практично решено, већи проблем је како ће пресуда бити упакована и какав ће одјек имати на политичкој сцени Босне и Херцеговине.

Караџићев близак сарадник, председник Народне скупштине босанских Срба Момчило Крајишник, прво је био оптужен за геноцид али у када му је изрицало пресуду веће је ту тачку одбацило услед недостатка доказа. У предмету др Караџића, без обзира био он осуђен за геноцид или не (при томе треба имати у виду, у светлу јуриспруденције Трибунала, да у оптужници остаје довољно других тачака по којима би се могла изрећи доживотна казна) коначни исход ће се неизбежно одразити на локалне политичке односе у БиХ. Како год, то ће оснажити непрекидне муслиманске захтеве за укидање Републике Српске као „геноцидног ентитета.“ То би такође пружило квази-правни основ за захтев да порески обвезници Републике Српске исплате огромне суме на име одштете појединачним муслиманским „жртвама,“ које су од разних судова већ уредно обезбедиле пресуде за патњу коју су им српске снаге проузроковале током босанског грађанског рата.

Постоји још једна значајна потенцијална последица пресуде у предмету Караџић а то је у вези са Српском демократском странком (СДС) у Републици Српској, коју је др Караџић основао. Док се Караџић крио, и касније пошто је доспео у Хаг, његову странку – која је некада сматрана бастионом српског национализма – преузео је кадар прагматичних политичара одлучних у намери да избегавају сукобе са западним силама и спремних да се политички прилагоде у замену за подршку Запада да смене Милорада Додика, садашњег проруског председника Републике Српске. Кандидат СДС-а је изгубио на изборима у Републици Српској 12. октобра, међутим та странка и даље рачуна на подршку око четвртине изборног тела. У Бања Луци колају гласине да је ново руководство СДС-а пристало да преиначи своју страначку идеологију тако да би била прихватљивија евро-антлантистичким покровитељима, слично начину како је аналогна операција била изведена у Србији пре неколико година под вођством бивших радикалских националиста, Александра Вучића и Томислава Николића.

По добро обавештеним изворима, садашње руководство СДС-а било је упозорено од стране западних фактора да би им било боље да још пре завршетка Караџићевог суђења потпуно трансформишу свој традиционални имиџ. У противном, њихову „екстремно националистичку“ – а после Караџићеве пресуде можда још и „геноцидну“ странку – Високи представник у Сарајеву, а он је уствари тај ко стварно влада Босном и Херцеговином, могао би једноставно да стави ван закона.

Аутор: Стефан Каргановић 

Извор: The Vineyard of the Saker: The Trial Of Radovan Karadžić Enters The Final Phase

Превод: Александар Јовановић и Стефан Каргановић

На Стању ствари објављено са дозволом аутора

(Ћирилизовано, 21. 11. 2014)



Categories: Преносимо

31 replies

  1. Лепо је што „Стање ствари“ објављује питајући за дозволу аутора, али аутору не припада искључиво право да даје дозволе за објављивање, такво право припада ономе чија је текст продукција, а то су у овом случају сајтови чији сте п р е в е д е н и текст преузели, а од којих један нисте навели, претпостављам зато што овдашњој уредничкој танкоћутности смета енглеско-српски назив: http://www.thesakersrpski.rs/
    Дакле, строго узевши, прекршили сте ауторска и сродна права, али како Степски соко на насловној страни свог сајта каже да је преузимање слободно, у принципу је и са српског издања. У принципу, али не потпуно, јер овдашње уредничке ентитете треба довести мало у ред, да сарадња и ефикасније информисање (читалаца који о медијима не знају практично ништа, а и неће знати док се у школе не уведе обавезно медијско образовање) не би зависила од дилетантско-компулзивног уређивања, па чак и од лоповлука, као што је један данашњи (али нови у низу) случај са продукцијом „Ћирилизовано“ и The Saker Српски“, када су „Факти“ у виду свог производа Уђе ли у Белу кућу, Хилари Клинтон ће заратити са Русијом | Факти пренели Пол Крејг Робертс: Следећи председнички избори ће гурнути свет ближе рату | The Vineyard of the Saker
    Доведите се мало у ред, Лазићу, не уређује се по Вашим, већ по давно установљеним правилима. А постоје и бољи обичаји и елементарна пристојност.

  2. Наравно, незнање рађа незнање. Тако је „Стање ствари“ наведено као извор и у уређивачком раду ентитета сличног овдашњем: Стефан Каргановић: Суђење Радовану Караџићу улази у завршну фазу | СРБски ФБРепортер

    Стање ствари са медијским образовањем и оних који се медијима баве је такође лоше, очигледно, без обзира како сами себе крстили и друге прекрштавали.

  3. Г. Јовановићу,
    Да завршимо ову гњаважу – да ли сматрате да НИЈЕ довољно што је
    1. Г. Каргановић као аутор дао сагласност да пренесем његов текст;
    2. Што је уредно потписан извор одакле сам текст преузео;
    3. Што и сами кажете да је „преузимање са ваших сајтова дозвољено“?
    Ако није и ако сам прекршио било каква правила – реците да текст повучем.

    Александар Лазић

    ПС. Молим вас да овде не „лелечете“ о другим текстовима и сајтовима. То што објављујем ваше коментаре не значи да сад треба да будете Калимеро на мом сајту, посебно кад имате ваше: кукајте тамо, забога, човече!

  4. Зар је то толико компликовано ?

    Прво, говорио сам принципијелно, никад и нигде, ни на ком медију није довољна сагласност само аутора. Власник ПРОИЗВОДА (плаћеног или чланка на који је уступљено право, превода, сценарија, песме … чага год) је ПРОДУЦЕНТ, у овом случају онај ко је пре3вео и превод објавио. И у овом случају јасно стоји да је превод наменски, за сајт којем назив не желите да поменете, дакле The Сакер Српски – за који сам Вам дао дозволу да с њега преносите текстове, ако уредно потпишете извор.

    Друго, данас ћу на оба сајта којима руководим објавити правила преузимања, тамо се доучите.

    Треће, не будите још и дрски. Нема кукања, има навођења примера и дела умова сличних Вашем. Знам, то Вама неће помоћи, али нека читалац сазна нешто и о овој страни медија. Јер, као што има жутих патриотских сајтова, тако и има, и већина је, на жалост, сајтова којима су оснивачи типа Билбије (Факти), борца за српски језик који се потписује као EDITOR и води ФБР и, ето, Вас, са маничним морам-бар-нешто-да-уредим поремећајем.

  5. @Стање ствари
    Господин Јовановић би морао да проучи питање ауторских права на интернет. Ако се не варам, интернет пружа могућност, да спречи преузимање текстова, омогућава, да се јасно назначе услови за преузимање. А колико ја схватам, објављивање текстова на интернету, подразумева и жељу аутора, да се мало „пува“, својом памећу и да то дође до што више читалаца или гледалаца. И сада је неко незадовољан!!??? Претпоставка, за заштиту ауторских права је, да се ауторство региструје и заштити код одговарајуће агенције. Ако то није учињено, тешко је говорити о ауторству и његовој заштити. Додаћу, пошто господин Јовановић, спомиње и елементарну ПРИСТОЈНОСТ, да би било П Р И С Т О Ј Н О и у скаду са БОЉИМ ОБИЧАЈУМА(ма шта то значило), да се директно обратио Александру Лазићу, а не јавно објављивао примедбе, што указује, на невероватан степен сујете, коју нема разлога да дели са свима нама.

  6. Млинаревићу, нисам ни сумњао да ћете се јавити. Кад год дођем на ове странице, пола коментара је Ваших. зато ми није било тешко да одем на Линкедин (како сте нас упутили) и видим ко сте. Уопште немам намеру да ма које питање расправљам са човеком који од школе има основну и ко зна колико партијских курсева.

    Немојте да Вас то растужује, погледајте око себе, већина СНС кадра је слична Вама и кадру СКЈ – полуписмена. Ипак, Вама честитам, за године Вам и образовање је успех што сте и довде дошли. Само куцкајте, више Вам нећу одговарати.

  7. @Александар Јовановић
    Шта сте Ви по струци? Психолог, преводилац, стручњак за ауторска права, стручњак за медије??!! И још говорите о ПРИСТОЈНОСТИ И БИЉИМ ОБИЧАЈИМА? Ако је неко питао аутора, да ли може нешто да објави и аутор дао сагласност, што то питање не расправљате са аутором, ако је он Вама дао „ексклузиву“? Овако све изгледа, као што сам рекао, дечија сујета. Можда Вам се смањује посета на сајту?

  8. Због других: по образовању и струци сам филмски и ТВ продуцент (ФДУ). дакле, и нека врста стручњака – у практичном смислу – за област ауторских и сродних права, власништва насд њима.

  9. @Александар Јовановић
    Сада и лажете. На Линкедину пише и неки факултет! Да ли је могуће, да Вам и читање иде тешко? Наравно, да човек, када нема више шта да каже или не зна, даје одговрор: „више Вам нећу одговарати“. А била Вам је прилика, да покажете Ваша знања о ауторским правима!

  10. Ако сам Вам превидео факултет, најискреније се извињавам. Који ? Ипак, немојте с другим људима о предмету њихове струке. ту сте увек и код свакога недорастао саговорник, нарочито опонент.

    Ово горе што сам изнео је елементарно, а видите колико сте разумели. Ајде Ви, али кад најпростија медијска правила не познаје онај ко води неки медиј, медијску кућу, онда … је даља прича губљење времена.

    Остајте здраво и слободно утврђујте и дефинишите стање ствари. Ако Вама, Лазићу и Вама, неко замери на препотентности, одговорите му оно што чух од власника једне приватне ТВ, иначе бившег шверцера кафе: „Ја на скромност немам права.“ (Не шалим, тај тип је био потпуно искрен. Верујем и да није усамљен случај …)

  11. @Александар Јовановић
    Сада питате КОЈИ? Показујете и даље своје тешкоће у читању. Тамо стоји:

    Education
    Osnovna skola NJEGOS u Beogradu
    1953 – 1961

    Treća gimnazija(SVETI SAVA) u Beogradu
    1961 – 1965

    Univerzitet u Beogradu
    Univerzitet u Beogradu
    Law graduate, Faculty of Law
    1965 – 1971

    Сада би било пристојно, да нас и Ви упознате са Вашим образовањем.

  12. Е на ово већ морам.
    Млинаревићу, не мора дипломирани правник да зна све одредбе закона, али мора да познаје принципе. Ви сте показали да о ауторском праву немате ни основну представу. Оно, можда је и Вама и Лазићу било компликовано да увидите да се у конкретном случају ради о два ауторска дела: 1)Чланка; 2) превода. Превод је наменски урађен за сајт који Лазић не жели да спомиње, тај сајт је власник превода, дакле његовим неспомињањем је … шта ? Јел нарушено нешто, правниче ?

    Горе наведох шта сам по занимању. Да Вам још додам – преко 30 година. И за то време сам видео и био принуђен да радим са масом Ваших колега, правника, који право сигурно знају, али се о медију на коме раде нису потрудили да нешто науче, па им је све било ново и све код других уметничка сујета, када се није уклапало у већ им познато. На пример, проскрибован и као појам, „продуцент“ им је увек буио проблем: како је час продуцент кућа, час појединац, и како то да продуцент може да буде власник права у друштву у којем ћемо сви једног дана бити уметници и аутори. Итд, одузели сте ми сувише времена.
    Још једном се извињавам на превиду код Ваше стручности – формалне.

  13. Јовановићу, шта и о чему да причамо, када одговр на питање избегавате. Превидео сам где сет споменули Ваше образовање. А када је реч о томе имали српска реч за ПРОДУЦЕНТ? Шта та реч значи, када је Ви употребљавате? Радо ћу се сложити, да нас правника има свакаквих. То није откриће Америке. Чињеница, да сте имали толико проблема са правницима, указује, да нису они проблем већ Ви. Како не нађосте неког по Вашој мери. Усоут. Зар је ова реченица правилно написана: „Још једном се извињавам на превиду код Ваше стручности“. Као и да је Ваша стручност умишљена? Моја формална, Ваша умишљена и ту смо где смо.

  14. Деко, појам и реч произвођач не би у конкретном случају садржали сва значења појма и речи продуцент-
    И читајте, рецимо, Ибзена: мањина је увек у праву (која, то је већ друго питање).
    Реченица је правилно написана: тачно је да сам превидео степен и врсту Вашег образовања, али, као што и сами рекосте, КОД правника има свакаквих (ликова, стручњака и дудука, излапелих пензионера, генијалаца …)

  15. Ацо, као да летите са теме на тему, а на питања не одговарате. Питање значења речи продуцент нам нисте дали. Реч „код“ је ваљда предлог који говори о месту, те сигурно није исправно написати „код Вашег обрзовања“. Шта да радимо и код других „стручњака“ има дудука, излапелих, полуписмених, сујетних, умишљених, генијалаца.
    Често превиђате за неког који није ДЕКА, или бар тако мисли о себи. Сећам се и наше преписке у којој сте имали безброј превида.

  16. Може ли овако (да позајмим од Бранке Ал Хамди):
    Извините, нисам знао с ким имам посла.

  17. Da i ja dodam koju:
    I Čeda ima FDU diplomu, pa se ipak bavi brašnom (Fidelinka)!
    Možda je zbog toga poznatiji kao Čeda prašak!?
    G. Jovanoviću, skrećem Vam pažnju da je brend „SrBski dalekovodski soko“ moja intelektualna svojina!
    Tj: copyright!
    Da se zna, zlu ne trebalo!

  18. Господине Анђелковићу, има ли инжењера олоша ? Да ли сад треба да се присетим једног таквог, па да се позовем на онај Ваш коментар о Поповићки у којем сте рекли да сте инжењер по занимању и онда изведем закључак сличан оном какав Ви инсинуирате ?

    Схватићу то као шалу.

    А Ви мене схватите озбиљно: рекао сам Вам да ћу Вам дрпити откриће. Што не бих кад је све допуштено, и што ми рече једна паметница коментаторка кад сам на сајту Факти интервенисао због једног у низу њихових лоповлука – види овога, шта хоћеш, па сви краду.

    А „дрпићу“ зато што волим соколове. Давно, на снимању неке музичке емисије у природи, у некој забити изнад Кладова, користили смо услуге соколара Тибора (презиме сам заборавио, а ако се добро сећам из Сенте је) и његове соколове. После снимања, а зна се шта тада следи, ја помало пијан од Тибора затражих да ми да рукавицу и сокола, па да ја мало … Тибор даде, соко миран, ја почео да му главу чешкам мојом главом, мајстор ме упозори да не би баш добро било да ме тичица кљуцне … али она ништа, само ме гледа искоса. Од тада су ми те птице баш драге, а увек се сетим и слика витезова са соколовима … разумете већ.

  19. Осећам дужност да се извиним Уредништву на моме учешћу у „разговору“, који је само заузимао простор у рубрици „последњи коментари“, а претстављао је само надгорњавање. Нико ништа паметно није сазнао! Истовремено захваљујем на стрпљењу. Требало нас је раније избрисати!
    Поштовани посетиоци сајта, молим за извињрње, што сам узимао простор. Покушавам, да питањима и потпитањима сазнам нешто ново. Повремено се „примим“ на нечије дискфалификације, нетачности и искључивости. На моју жалост и чуђење, правих одговора најчешће нема
    Господине Јовановићу, веома поштујем Ваш самопрегорни рад на превођењу вредних текстова, који до нас и не би стигли, да није Вас. Сигурно је та Ваша делатност кориснија за овај народ, него било шта што сам ја у животу урадио. Нема разлога и потребе, да се те Ваше делатности и не држите. Прелажење на терен нас, београдских „библиотекара“ тешко, да може бити успешно.

  20. Није ми јасно оно „библиотекара“, али тридесетак година живећи у граду Београду, којег после мог родног Чачка највише волим, установио сам једну ствар: ко на начин сличан Вашем истиче свој београдлук, обично се са ничим другим нема поносити. И по правилу, смртно је увређен кад га питаш одакле су му родитељи. Ви, наследно племство с Петловог брда, разних Овчи и Борчи, из новобеоградских бетонских казамата, били бисте смешни да нисте патетични.
    А што се Вас тиче, биографија Вам личи на животопис неког одговорнијег АОР-а (административно оперативни радник, код простог света познато као „удбаш“). Ако сам у праву, вероватно су Вас населили у стан неког од народних непријатеља, дакле ближе центру, отуда Вам шмекерај чеда асфалта … крај паузе, одо ја, ти ми остај здраво дедице. После лепо прилегни, немој да сањаш оне који су животом платили твој и теби сличних београдски сан.

  21. Господине Јовановићу, учинили сте велику ствар са овим чланком, и Христа ради, вратимо се његовој теми, јер сат полако откуцава, а ко „почне бијаће најбољи“! Честитам Вам на мотивисању г. Каргановића да нас дубље информише о случају суданије (израз Петра Кочића) Радовану Караџићу, али и о његовим реперкусијама на актуелну и будућу ситуацију у РС и БиХ. Утолико Вам више честитам што су медији у Србији херметички затворени за ту тему.

  22. G. Jovanoviću, naravno da Vašu insinuaciju sa onako ružnim izrazom shvatam kao šalu!
    Neumesnu doduše!
    No, šala nas (Srbe) je održala, noj(zi) hvala!
    Što se tiče mog komentara o neoliberalki D. Popović, g. Lazić je smatrao da to moje pisanije nema kvalitete da bi se štampalo kao autorski članak.
    Očito da mu ekonomske teme nisu jača strana!
    A možda i „zentuje“ od moguće reakcije „uvažene“ profesorke!
    Da li bi Vaš Soko po tom pitanju mogao nešto da pripomogne!
    Pa makar ne tražili odobrenje od g. Lazića, kao što ni on nije pitao Vas!
    Naravno da moju saglasnost imate.

  23. Свакако је грешка што је допуштено оволико коментара који НЕМАЈУ ВЕЗЕ, и то никакве, с темом текста, па сад, кад је „сат већ откуцао“ (А. Ж.) да кажем две ствари:
    – ниједан (бројкама: 0) коментар који се не односи на текст на овој теми неће бити више објављен, тј. биће брисан;
    – текстове које „продуцира“ А. Јовановић читајте, а Бога ми и коментаришите, од сада па до вечности на сајтовима где је он продуцент.
    Александар Лазић

    ПС. Мени је лично помало и жао што Степски соко има такво „представништво“ у Србији, али то је већ „The Saker“-ов проблем а на мој.

  24. Господине Живковићу, за овај чланак господдина Каргановића је замолио директно Степски, ја сам за њега сазнао тек кад и читаоци.Тачно је да сам, ајмо рећи, посредовао за претходни чланак г. Стефана о Шешељу, али и то пошто ме је Степски замолио да му нађем неки чланак о Шешељевом суђењу и повратку – на енглеском, чега није било или ја нисам умео да нађем нешто ваљано.

    А сва ова прича и јесте зато да би било више свих, па и оваквих текстова (на енглеском и намењених страном читаоцу, али реко грех је не превести), јер како стимулисати сајтове да ангажују преводиоце ако им се рад не поштује, како преводиоце умолити да ураде нешто ако им се ни име не спомене (то, овде, ипак није случај) и како да вас спонзор превођења не исмеје и не пита како ли ће тек његову фирму неко споменути кад ни твој сајт, који то организује, не наводе. Нема џабе ручка, г. Живковићу, и то мало што видите кошта доста, а једини начин да се бар трошкови покрију није да ме, рецимо Лазић, плати, већ само да се поштују ПРАВИЛА.

    А инжењерски дух нека оцењује каквоћу туђе духовитости, нека. За освету, Анђелковићу, пошаљи ми Твој текст, да продуцент мало суди (можда и објави) шта инжењер зна о економији. Адреса је на сајту овде омрзнутог назива, али ћеш је наћи.

  25. Г. Јовановићу,
    И вама лично две ствари:
    – најљубазније вас молим да се на овом сајту више никада не јављате: имате своје сајтове, „бришите и ришите“ тамо, сваку срећу вам желим: у противном ћу бити приморан да ваше опсервације, углавном с ону страну доброг укуса и здравља, бришем;
    – ваше мејл контакте сам проследио г. М. Анђелковићу, да не лута и да има праву информацију.

    Без поздрава,
    Александар Лазић

  26. @Александар Живковић
    Мало пажње! Није Јовановић аутор чланка, па се питан чему и коме се захваљујете. Није га овде ни поставио, или се мени неке ствари причињавају? Ваљда честитке иду СТАЊУ СТВАРИ? Јовановић је вајни преводилац тог текста. Поред тога и даље показује, да лаже или не зна да чита. Тамо где је нашао, да сам само основну школу завршио, тамо пише и да сам рођен у Ваљеву. И шта сад? Геџа из Ваљева и још већи Геџа из Чачка замарају остале!
    У претходном коментару нисам ИРОНИСАО! Да поновим писменом човеку, који неће да чита:
    „Господине Јовановићу, веома поштујем Ваш самопрегорни рад на превођењу вредних текстова, који до нас и не би стигли, да није Вас. Сигурно је та Ваша делатност кориснија за овај народ, него било шта што сам ја у животу урадио.“.

    „Библиотека“ је израз преузет из „Краљ Иби“, делимично измењен и у неком кафанском друштву, којем припадам, значио је КАФАНА. То је оних мојих 60 и кусур и Ацових 30 година у Београду.

  27. Г. Млинаревићу, а и осталима:

    Већ сам обрисао један коментар г. А. Јовановића, који НАРАВНО није имао никакве везе с темом, него је блатио новоуведене људе у причу.

    Молим и вас све остале ако имате нешто да кажете о ТЕКСТУ да се јавите, у супротном ће сви коментари који се НЕ ТИЧУ теме, а нпр. се тичу г. Јовановића бити брисани. Имате сви сајтове Степски соко на српском и Ћирилизовано, мислим да и тамо има могућности да се текстови коментаришу, па вас најљубазније молим да преписку тамо наставите.

    Александар Лазић

  28. Да се вратимо на ургентну тему. Предарг Николић пише у најновијем „Печату“ да је политичка и институционална стабилност РС изгубљена, да су Хрвати, као што сам највљивао у претходним коментарима, под притиском Амбасаде легли на руду споразума Изетбеговић млађи- Босићев СДС:
    http://www.pecat.co.rs/2014/11/predizborna-obecanja-i-postizborne-slagalice/
    Г. Додик покушава да неутралише сад већ отворену деконструкцију РС од стране „генски рекомбинованог“ СДСа (по узору на СНС у Србији) са Момчилом Крајишником:
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=11&dd=22&nav_category=167&nav_id=927146

  29. @Александар Живковић
    С обзиром на изворе на које нас упућујете, јасно је, да исти, пишу то шро пишу и шире дефетизам. Најлакшеје бити дефетиста. Безбедно је. Надам се, да сте приметили, да је ПЕЧАТ потпуно променио однос према власти? Зашто би мишљење Николића, ма ко да је он, било значајније од некога другог, који се још није предао? Поздравимо борбу Додика, не да неутралише било шта, већ да настави политику коју води и да у њој победи. „Као што сам ја најављивао“, показује, колико је лако нешто лоше прогнозирати. По резону, ако сам погрешио, добро је, а ако сам погодио још боље, јер сам ја боже мој У ПРАВУ. Као да је бити у праву најважније.

  30. Из Ваших уста у Божје уши. Но стојим при томе да је г. Додик, поновио стратешку грешку г. Караџића у односу са херцеговачким Хрватима. Не зато, што сарадња са Србима није није у њиховом интересу као што исправно закључује проф. Кецмановић, већ што их спољни фактори увијек усмјере ка другом смјеру. Што се Печата тиче он је три пута мењао однос према Додику, али је Предраг Николић, угледни бањалучки интелектуалац, за мене поуздани извор.

  31. @Александар Живковић
    Тешко ми је, да пратим Вашу идеју, да упоређујете ситуацију у којој је био Караџић, са ситуацијом у којој је Додик. Ако је Караџић нешто погрешио, по Вашем мишљењу, погрешио је у рату. Како се то може превести на Додикову ситуацију и поступке у миру.
    Не сумњам, да је Николић то што Ви тврдите, али да један човек може бити „извор“, то не разумем. Саопштио је своје мишљење и то је све. Печат га је објавио, јер је то у складу са текућом власничком политиком и ништа више. Да им мишљење не одговара, сигурно га не би објавили. Сигурно је, да спољни фактори битно утичу на понашање Хрвата, али мислим, да занемарујете и потцењујете понашање Хрвата кроз историју. Нису их увек „притискали“ страни фактори, а они су своју политику водили. Можда то ми одавде нисмо схватили, али је могуће, да Додик то боље схвата, па и он игра неке игре.

Оставите коментар