Стефан Каргановић: Украјински мамац или Откуд у РС бајати графити „Готов је“

stefan-karganovicПре кратког времена у Приједору и источном делу Републике Српске на зидовима су се појавили евокативни графити: „Готов је“. За оне који су се тек пробудили из четрнаестогодишње хибернације, треба их подсетити да је у периоду пред Петооктобарски преврат 2000. године управо то била емблематична парола  „Отпора,“ и односила се на Слободана Милошевића. Човек би помислио, зар не, да је четрнаест година довољно времена да се смисли нешто ново, али очигледно није. У међувремену, неке ствари су се промениле, а неке остале исте. „Отпор“ се прешминкао у „КАНВАС,“ седиште му је и даље у Београду, финансирају га и усмеравају исте западне службе. „КАНВАС“ је данас консултантска агенција која своје искуство и услуге нуди „демократама“ широм света за извођење „обојених револуција.“ У Републици Српској, један од клијената „КАНВАС-а“ је удружење „Слободна Република“ чија је улога, попут некадашњег „Отпора“, да младе инструментализује у превратничком пројекту. 

Млади Републике Српске паметно би поступили да се прво код својих Србијанских вршњака распитају о резултатима операције коју је „Отпор“ пре четрнаест година, условно речено, „успешно“ извео у Србији пре него што одлуче да се придруже сличном  пројекту у својој земљи данас.

Исписивање бајате пароле „Готов је“ уследило је након што је 20. августа вођа „Слободне Републике“ Никола Дроњак, са неколико једномишљеника, у касним ноћним часовима у градићу Лакташи био приведен док су на зиду зграде где је смештен локални одбор странке СНСД исписивали за нијансу оригиналнију паролу, „Пакао је празан, ђаволи су овдје.“ Мада је полиција рутински интервенисала и узела податке од починиоца, других значајних последица није било па су резултати инфантилне провокације остали разочаравајући, пошто није уродила никаквим пропагандним плодовима.

Као што смо подробно изложили у студији „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата,“ пракса која је прерушена као „ненасилни отпор“ тежи, напротив, распиривању насиља као преферираном средству политичког обрачуна. У приручнику који је написао теоретичар „обојених револуција“ Џин Шарп, гуру који је тренирао активисте „Отпора“ који су данас, преименовани у „КАНВАС,“ преузели обуку уличне пешадије преврата у Републици Српској, потврђује се да је насиље кључна компонента превратничке методологије. Перфидија се састоји из – како би се изразио Небојша Малић, преводећи изворну синтагму (perception management) са енглеског језика –  управљања утисцима, преусмеравањем кривице. Супротна страна се упорно провоцира да прва прибегне прекомерном насиљу, у најжешћем могућем облику. Политички циљ постављене замке је да таргетирана власт насилничким поступцима  дискредитује саму себе, провокаторима помогне да изигравају невине жртве и стекну симпатије неупућених, и тиме несвесно допринесе сопственом рушењу.

Закономерна ескалација те матрице, или „рецепта,“ како га је цинично назвао један од отпорашких вођа Иван Маровић, виђена је пре неколико дана када је на локацијама у источном делу Републике Српске освануо нови графит, овог пута са сугестивним цртежом вешала и поред њих именом председника Милорада Додика. Пошто неоригинални графити „Готов је“ и извештаји из пакла очигледно не постижу ефекат, претња смрћу главној личности у држави требало би да задовољи критеријуме да се жељена репресија најзад изазове.

Пажљиви посматрачи запазиће две ствари. Прво, у геополитичкој конфронтацији у Украјини велики играчи користе исти механизам „провокација – ескалација“ који њихове локалне марионете примењују у Републици Српској. Циљ сурових мера кијевске хунте и њених западних спонзора против рускојезичног становништва на истоку земље је да изнуди силовиту реакцију председника Путина, што би у овом тренутку било против интереса Русије. Иза симболичног „вешања“ председника Додика на графитима у Републици Српској налази се у суштини потпуно иста замисао. Друго, из тога произилази логичан закључак: где год се запажа иста методологија, са истим отисцима прстију, иза тога највероватније стоје исти политички стратези, који вуку конце.

Вешалица за Додика

Вешалица за Додика

Вреди подсетити да „Ранд корпорација“ још од шесдесетих година проучава технологије дискретног, невидљивог управљања масовним покретима и да је приручник Џина Шарпа, конкретизован деведесетих, синтеза тих раније достигнутих научних увида. Као што је 1991. године изјавио Ален Вајнстајн, директор „Националног фонда за демократију“ (НЕД), „невладине организације“ делују као продужена рука обавештајних служби („…сада преко НВО можемо да радимо јавно пуно тога што је пре двадесет и пет година радила ЦИА, али у тајности“). Помоћу обилно финансираних НВО у државама које су таргетиране зато што су виђене као препрека западној хегемонији, лансирају се вештачки револуционарни покрети са задатком свргавања неподобних влада. Коришћењем обучених кадрова и медијских технологија ствара се утисак да се ради о спонтаним манифестацијама народа против корумпираног владајућег слоја.

Увек брижљиво прикривена је чињеница да се ове операције одвијају строго по матрици, без трунке спонтаности. Доказ је улога већ поменутог београдског „Центра за примењене ненасилне акције и стратегије“ (КАНВАС) који се, поред Петог октобра у Србији, „револуције ружа“ у Грузији 2004. и „наранџасте револуције“у Украјини 2004. године, опет 2013. – 2014. оперативно појављује на украјинској сцени, у време извођења недавног пуча  и устоличења хунте. Како се приближавају избори 12. октобра, знаковито је да се анализом тактике КАНВАС-ових недаровитих локалних ђака у РС све више уочавају отисци већ познатих прстију на зидовима широм Републике Српске.

Елементарно је, ако вас већ нападају по матрици, да је кардинална грешка ићи на руку нападачу реагујући по његовој матрици. У овом случају, матрица предвиђа провоцирање органа реда Републике Српске на прекомерну репресивну реакцију, као што је у Украјини циљ масовног малтретирања рускојезичног становништва провоцирање сличне реакције од стране Русије. Закључак је прост: за Републику Српску, оперативна матрица не сме бити ни КАНВАС-ова, ни удружења „Слободна Република,“ него само шаховског велемајстора, Владимира Путина. Његов рецепт, који је уродио плодом у Украјини, биће успешан и у Републици Српској.

То значи, игнорисати барабе, не реаговати на њихове простачке провокације и дати им довољно ужета да се сами политички обесе.

Наслов: Стање ствари

(Печат, 12. 9. 2014)



Categories: Преносимо

16 replies

  1. Autor je pomalo nepismen, uveliko je obožavaoc Miloševićevog režima, možda i ivice totalne propasti do koje nas je doveo, a pomalo je i u pravu. Ko god da se za njim povodi, da ne kažem “sadi tikve”, morao bi da se dobro pripazi ako želi da sačuva slobodu razmišljanja sopstvenom glavom, jer je i Moskva, baš kao i EU i SAD, veoma daleko. Usput, Moskva je vrlo ekskluzivna za udoban život i to je rezervisano samo za odabrane i one koji mogu da sa sobom donesu milijarde.

  2. @ Borisav

    Господине, Ви нажалост нисте ПОМАЛО него ВЕОМА неписмени (а још другоме спочитавате)! Па, драги господине – чак и да сметнем у ума да користите латиницу, не пише се нити се каже ОБОЖАВАОЦ НЕГО ОБОЖАВАЛАЦ (исто није читаоц него читалац и томе сл.)

  3. @ србски математичар; Na sreću, Vaše ćirilično “spočitavanje”, zaista ostavlja živopisan utisak. Možda Vam je promaklo da u tekstu članka piše „…прво код својих Србијанских вршњака распитају…“, ali ostavimo se dijlekata i starosti ili mladosti pojedinih izraza. Suština mog komentara odnosila se na autorovo bezrezervno obožavanje Miloševića i mada se ono provlači kroz jedan deo članka, nepotrebno kompromituje i ostatak teksta. Da li Vaše ne izjašnjavanje o suštini mog komentara znači da ste Vi sa njim saglasni? Na kraju, ni Vi, ni bilo ko drugi, nema pravo da mi „spočitava“ , ili ne daj Bože, osporava pisanje latinicom.

  4. Када неко пише под псеудонимом, било би добро, да се уздржи од оцене писмености аутора. Господин Каргановић је довољно писмен и упознат са питањима о којима пише. Како се из текста може извући, да је он uveliko je obožavaoc Miloševićevog režima,? Поставља се питање, да ли је његова анализа ситуације у Српској исправна или не. Према моме схватању, не само да је исправна, него нас потсећа на многе чињенице, које незнамо, или смо исте заборавили.
    Расправа о писмености, аутора, или неког другог је бесмислена, као и примедба на латиницу, јер човек може, ваљда, да пише како жели, или како може, ако користи компјутер.

  5. @Slobodan Mlinarević; Hvala na Vašem obraćanju pažnje na suštinu mog komentara. Prihvatam da je preterano nazvati g. Karganovića „obožavaocem“ režima Slobodana Miloševića i da bi adekvatnije bilo da sam ga okarakterisao kao simpatizera tog režima. Poslužiću se citatima da objasnim svoj stav: „…чија је улога, попут некадашњег „Отпора“, да младе инструментализује у превратничком пројекту.“ i „Млади Републике Српске паметно би поступили да се прво код својих Србијанских вршњака распитају о резултатима операције коју је „Отпор“ пре четрнаест година, условно реченo, „успешно“ извео у Србији…“. Ovde se prevrtaničkim projektom, naziva masovni pritisak, u kome je tačno da je „Otpor“ aktivno učestvovao, ali se taj „prevrat“ sveo na Miloševićevo priznanje, da je izgubio izbore. U drugom citatu, autor članka navodnicima naglašava da je „Otpor“ u Srbiji pre četrnaest godina izveo „uspešnu“ operaciju, što ukazuje na ironiju, odnosno, da bi autor bio srećniji da je operacija bila neuspešna, odnosno, da je Milošević ostao na vlasti. Pored toga, obratio bih pažnju da g. Karganovič upozorava mlade iz Republike Srpske da se raspitaju kod srpskih vršnjaka o rezultatima angažovanja „Otpora“, što još jedanput potvrdjuje da je autor nezadovoljan što je vlastodržac, zamenjen demokratijom. Smatram da citati ovo nedvosmisleno dokazuju. Moja poenta je, da ako je neko simpatizer Miloševića, koji je Srbima doneo više nesreće nego osmanlijska okupacija tokom skoro pola milenijuma, onda, bez obzira na sve ostalo, sam sebi puca u nogu, na samom startu trke.

  6. @Borisav
    Ако Ви под демократијом подразумевате ОТПОР, Либију, Мајдан, и све активности „демократског“ Запада, значи, да нисте довољно обратили пажњу на питање спонтаности тих „демократских“ покрета. И значи, да и поред признања учесника ОТПОРА о изворима финансирања, то заобилазите. Радо бих са Вама поделио, Ваше знање о томе када је и како господин Каргановић подржавао Милошевића. Суштина је, да се он двадесетак година бори за истину о Сребреници и да сада анализира ситуацију у Српској. При томе, узима у обзир, сва сазнања, до којих смо у међувремену дошли. Ви покушавате, да га вратите у прошлост у којој је „демократски“ Динкић са оружјем ушао у Народну банку, а руља у Скупштину, да скупља уметничка дела. Ваш коментар ми личи, на „демократске“ критике његовог рада и питање трошења лове у оквиру „Историјског пројекта Сребреница“. Неки су га оптиживали и за финансијске малверзације, а Ви сада за „обажаваоца“ или „симпатизера“ неког режима. За мене се поставља основно питање, за кога навијамо? Ја наравно за народ Српске, никако за оне друге, који су финансирани за увођење „демократије“. А Ви?
    Уосталом, Ваша поента Moja poenta je, da ako je neko simpatizer Miloševića, koji je Srbima doneo više nesreće nego osmanlijska okupacija tokom skoro pola milenijuma, onda, bez obzira na sve ostalo, sam sebi puca u nogu, na samom startu trke., говори сама за себе, наравно и о Вашој страни.

  7. U ovoj debati bih podrzao Borisava i njegovo misljenje o Slobodanu Milosevicu

  8. Тема није Милошевић, већ догађања у Срепској и Каргановић. Одавно је јасно, за кога Деда ђоле навија.

  9. Tema članka nije Milošević, ali je potpuno pogrešna polazna postavka o suprotstavljanju Miloševićevom režimu kao a priori negativnom činjenju. Ne upuštajući se u analizu kasnijeg delovanja Otpora, precizno sam tako i napisao. A da li će neko pokloniti punu pažnju analizi jedne interesantne jednačine, ako se već iz aviona uočava da je ispred te jednačine postavljen pogrešan predznak, odgovor na to pitanje ostavljam gospodi Karganoviću i Mlinareviću. Pri tome ne osporavam nikome pravo na sopstveno vidjenje ličnosti i dogadjaja, ali ako neko sa ovde vidjenim uverenjima maše unapred, a posle ubedjuje čitaoce da su u pravu u nečem drugom, to mi liči kao kada bih, napr., esej o jednakosti ljudi i rasa, započeo Hitlerovim ili Gebelsovim citatima.

  10. @Borisav
    Захваљујем да ми се НЕ ОСПОРАВА право на сопствено мишљење! Сада ми је много лакше! Захваљујем што сам укључен у друштво господина Каргановића! Био бих поносан, да сам стварно у његовом друштву. Остављаш да ти ја и Каргановић одговоримо. Ситна си ти боранија, да ти Каргановић одговара. Благо теби, када ИЗ АВИОНА уочаваш. У мојим коментарима има питања, која Борисав НЕ уочава ни из авиона. Одговори на бар неко питање. Рецимо, за кога навијаш? И опет ништа о теми , већ сад о неком замишљеном есеју и претпоставки, шта би било кад би било. Заборавих! Једначина се НЕ АНАЛИЗИРА, ВЕЋ СЕ РЕШАВА!

  11. @ Slobodan Mlinarević; Nemam ništa da dodam temu mog komentara. Ko je razumeo, razumeo je, a ko nije, šta se može? Neka se sa sebi sličnima, razonode uličarskim folklorom.

  12. @Borisav
    Увек је то тако, са „демократама“. Када немају, читај, не знају, одговор на постављена питања, а пошто пото покушавају, да нешто напишу, саопште, завршавају разговор са: Neka se sa sebi sličnima, razonode uličarskim folklorom.
    Од првог коментара, до последњег, толики излив опседнутости Милошевићем сам по себи указује, да је Борисав неспособан, да размисли о теми основног текста и да каже неку реч о теми. Поред тога, изгледа да не схвата, колико је потцењивања према саговорницима изказао. Нажалост, он то све гледа ИЗ АВИОНА! Онда остаје само, а јако убедљиво: Nemam ništa da dodam temu mog komentara.

  13. @ Slobodan Mlinarević; Ovo se ne odnosi na temu mog komentara, na koju zaista nemam šta da dodam, ovde moram, u najkraćem, da ukažem da je, kao što sam predvideo, cupkanje u ritmu uličarskog folklora otkrilo i pravo lice g. Mlinarevića. Obzirom da me je prepoznao kao „sitnu boraniju“, nesposobnog demokratu i neznalicu, kao što su to svi demokrate i inače, jedino je preostalo da g. Mlinarević, antidemokrata, u narednih nekoliko taktova, prikaže gde on spada: medju zaslepljene sledbenike vodje, koga od milošte zovu firerom, medju komuniste, medju komuniste preobraćene u naci-socijaliste ili u zbrkani konglomerat svih njih zajedno?

  14. @Borisav
    Како и зашто, да одговарам на твоја питања, када ти ниси до сада ни на једно питање одговорио? Ја пишем под именом и презименом и свако кога интересује, може да оде на интернет и нешто нађе о мени. За разлику од анонимуса! Како сам спортски оријентисан, за разлику од тебе, довољно ми је да пребројим оцене твојих и мојих коментара. Теби остављам, да пребројиш, укупан број разних дискфалификација, које смо ти и ја употребили. Рекао бих, да си ту у апсолутној предности. Од, Autor je pomalo nepismen, па надаље. Победник си!

  15. @ Slobodan Mlinarević; Nažalost, sa zakašnjenjem, uvidjam da sam se predugo nadao da ćete izneti makar jedan argument, kojim biste osporili moj komentar na polaznu osnovu članka. Umesto toga, postavljali ste pitanja, ko sam, kako se usudjujem da pitam, za koga navijam, zašto ne komentarišem ostatak članka, itd. i konstatovali da sam „svašta“ u pogrdnom smislu, uz krunsku optužbu da sam demokrata. Pristojnost prema čitaocima nalaže da ovo dopisivanje prekinem.

  16. @Borisav
    После свега што си написао Pristojnost prema čitaocima nalaže da ovo dopisivanje prekinem. изгледа као ироније. Како то, да до сада ниси мислио о пристојности? Од Autor je pomalo nepismen! Оно што претстављаш и мислиш да је „крунска оптужба“ си очигледно погрешно разумео. Желео сам, да кажем, да се приказујеш, као демократа, а пишеш, сасвим другачије.
    Ти ниси писао о садржини основног текста, већ о писмености аутора и љеговим „симпатијама“ према Милошевићу. То сам оспорио и потсетио ко је Каргановић и да не постоји трага, да је имао било какве везе са Милошевићем. Са аргументима за твоје основне ставове ниси нас упознао? Као да поправљам „скор“ у оцени коментара?
    А пристојност налаже, не само прекидање дописивања, већ и ИЗВИЊЕЊЕ читаоцима, ако је нешто било непристојно, било, да си ти био непристојан, било, да си твојим писањем изазвао непристојност.

Оставите коментар