Јавни дуг Србије повећан на 64,3 одсто БДП-а и износи 20,94 милијарде евра

Јавни дуг Србије у јулу повећан за 279 милиона евра

На крају јула 2014. јавни дуг Србије био је 20,94 милијарде евра, што је 64,3 одсто бруто домаћег производа, објавилио је Министарство финансија Србије. Просечна нето зарада у Србији исплаћена у јулу износила је 45.216 динара.

srbija-novac-500x250

Према подацима са сајта Министарства, јавни дуг Србије је у јулу повећан за 279 милиона евра, а током првих седам месеци 2014. јавни дуг је порастао за 798 милиона евра, преноси Бета.

Укупан спољни дуг Србије на крају јула ове године био је 12,39 милијарди евра, а укупни унутрашњи дуг око 8,55 милијарди евра.

Према подацима Министарства, укупне директне обавезе државе на крају јуна износиле су 18,28 милијарди евра, а индиректне 2,66 милијарди евра.

На крају 2013. године јавни дуг Србије износио је 20,14 милијарди евра, односно 63,8 одсто БДП.

Јавни дуг је на крају 2000. године био 14,17 милијарди евра, што је износило 169,3 одсто БДП. Од тада је најнижи износ јавног дуга био је 2008. године износио 8,78 милијарди, односно 29,2 одсто БДП.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Просечна нето зарада у Србији исплаћена у јулу износила је 45.216 динара, што је номинално више за 0,7 одсто него у јуну, а реално за 0,8 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

У поређењу са јулом 2013. године, просечна примања запослених номинално су била већа за 2,3 одсто, а реално за 0,2 одсто.

Просечна бруто зарада износила је 62.380 динара и номинално је била већа за 0,6 одсто него у јуну, а реално за 0,7 одсто, док је у односу на јули 2013. године номинално била већа за 2,4 одсто, а реално за 0,3 одсто.

Просечна нето зарада исплаћена за седам месеци 2014. године, у односу на исти прошлогодишњи период номинално је била већа за 1,5 одсто, а реално мања за 0,7 одсто, док је просечна бруто зарада номинално била већа за 1,2 одсто, а реално мања за један проценат.

(РТС, 26. 8. 2014)

Почела принудна наплата 1,1 милијарду динара дуга за струју

Предузеће ЕПС снабдевање предало је 103.826 предлога за извршење наплате дуга за струју у укупном износу од милијарду и 100 милиона динара.

Како су рекли у ЕПС снабдевању, према расположивим подацима, процес принудне наплате започет данас, тече према плану. Просечно потраживање предато на принудну наплату је око 10.000 динара по дужнику, додали су у ЕПС снабдевању.

Навели су да су у поступку принудне наплате ангажовани извршитељи према седишту повериоца ЕПС снабдевања, као што је и предвиђено законом.

– Ангажовано је свих 75 извршитеља са подручја Београда. Сви извршитељи добили су подједнак број предмета –  рекли су у ЕПС снабдевању.

Додали су да су извршитељима предати предмети од почетка рада ЕПС снабдевања, 1. јула 2013. закључно са новембром 2013. године.

– ЕПС снабдевање од акције принудне наплате потраживања очекује побољшање наплата испоручене електричне енергије и уједно обавља своју законску дужност да не дозволи да потраживања застаре – рекли су у том предузећу.

Истакли су да нико од дужника није поштеђен и да ће се предмети сукцесивно предавати изршитељима.

– Почело се са дуговањима домаћинстава пошто је рок застарелости за њих годину дана, док је за предузећа рок застаревања три године – рекли су у ЕПС снабдевању.

Настављено је и опомињање и искључивање осталих потрошача који имају дуг за струју.

– Нећемо дозволити да застари било чији дуг, из категорије домаћинства или привреде. Акција неће бити заустављана, електрична енергије мора да се плаћа – рекли су у ЕПС снабдевању.

Према подацима ЕПС-а дуговања за струју од јула прошле године, када је за наплату задужено ЕПС снабдевање, до сада износе око 20 милијарди динара.

(Бета/Блиц, 25. 8. 2014)

Блиц: Ево шта ЕПС неће дирати малим дужницима

Принудна наплата дугова за струју коју је ЕПС почео јуче обухватаће грађане који нису плаћали рачуне од јула до новембра 2013.

У ЕПС појашњавају да принудна наплата важи само за домаћинства, пошто би њихова дуговања ускоро могла да застаре. За сада неће бити обухваћени највећи дужници из привреде, јер је код њих рок застаревања три године.

– За физичка лица рок застаревања је годину дана. Сада смо извршитељима дали предмете који су приоритет, а како их буду закључивали добијаће нове – наводе у ЕПС-у за “Блиц”.

Светлана Манић, заменик председника Коморе извршитеља, каже да је реч о дужницима, физичким лицима, чија дуговања износе од 5.000 до 50.000 динара, најчешће тридесетак хиљада. Они ЕПС-у укупно дугују милијарду и 100 милиона динара.

– Има 103.826 дужника из целе Србије који нису платили један или највише шест рачуна у 2013. години. Сви прво могу да очекују стављање административне забране на плату или пензију. Уколико немају примања, провераваћемо стање њихових рачуна у банкама, а наплата је могућа и одузимањем покретних ствари, укључујући аутомобиле, моторе, па и непокретну имовину. Онима који немају ништа, обуставићемо поступак због немаштине – прецизирала је Светлана Манић за “Блиц”.

Она је додала да ствари које су неопходне за живот дужника и његове породице, као што су фрижидер, кревет, шпорет, кућни љубимци, ордење, медаље, не могу бити предмет пописа и спровођења извршења.

С. Лакић

(Блиц, 26. 8. 2014)



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading