У четвртак 7. августа 2014. Сергеј Белоус и колеге Роман Гњатук и Сергеј Бојко, које су снаге под контролом кијевске хунте киднаповале касно увече 1. августа у зони сукоба у близини Доњецка и затим неколико дана држале инкомуникадо – ослобођени су и налазе се у Кијеву. Оперативни термин „ослобођени“ бар у односу на Сергеја Белоуса, вероватно би требало ставити под знаке навода. Киднапери су му одузели украјинску личну карту (Белоус је држављанин Украјине) а пасош (загранпасспорт), неопходан за напуштање територије Украјине и путовање у иностранство, налази се у опкољеном Доњецку и тренутно је недоступан.
Са Фејсбук профила Сергеја Белоуса
То практично значи да је Сергеј „ослобођен“ врло условно, истина на много дужем каишу него док је – као заробљеник хунте – неколико дана био везаних руку и са повезом преко очију. Међутим, без неопходних докумената његово кретање и даље је ограничено на терен под надзором тренутних кијевских власти. Оне могу да му врате одузету личну карту (што би вероватно било довољно за прелазак границе у Руску Федерацију или Белорусију) али према расположивим информацијама то још нису учиниле. Такође могу да пониште путну исправу остављену у Доњецку и да му у Кијеву, где се тренутно налази, издају нови пасош који би му омогућио међународно кретање. Сергејева мама се тренутно, као избеглица, налази у Београду, Србија, и разумно је предпоставити да је његов циљ да се што пре нађе поред ње.
Пошто је украјински држављанин, без пасоша то није могуће.
Анализа ситуације у којој се Сергеј Белоус налази сада јасно показује да он још увек није ни потпуно слободан, ни ван опасности. Мобилизација појединаца, организација и широке јавности док га је хунта држала инкомуникадо вероватно је била пресудна за одлуку власти 6. августа да га ипак покажу живог на монтираној конференцији за штампу у Дњепроџержинску. Међутим, као мета за политичку репресију Белоус и даље остаје неупоредиво интересантнији за кијевски режим од колега-новинара Гњатука и Бојка зато што је његова база у Београду и што је, самим тим, његово критичко писање о непочинствима хунте усмерено на стране медије.
Зато, врло условно „ослобађање“ Сергеја Белоуса не сме бити повод за прославу и опуштање. Он је још увек под контролом кијевске хунте и све док му не буду враћене исправе и док не буде ван граница Украјине он неће бити слободан човек. Могућност да га као украјинског грађанина хунта мобилише у своје војне одреде и пошаље на исток, где би се лако организовала његова ликвидација, и даље је акутна.
„Одбор за слободу Сергеју Белоусу“ позива све људе добре воље који до сада то нису учинили да потпишу једну од две петиције за Сергеја Белоуса:
или
http://www.gopetition.com/petitions/freedom-for-sergey-belous.html
Такође, пошто Сергеј нема заштиту ниједног страног представништва у Украјини (за разлику од новинара телевизијске куће „РТ“, Британца Грема Филипса, који је такође недавно био заробљен али је хунта морала да га пусти и да му дозволи одлазак у иностранство) неопходно је да се и даље врши снажан притисак преко дипломатских представништава Украјине да украјинске власти Сергеју Белоусу неодложно и безусловно омогуће напуштање украјинске територије.
Украјинска дипломатска представништва
Embassy of Ukraine, London, UK
Ambassador: Andrii Kuzmenko
Address: 60 Holland Park, London W11 3SJ.
Phone: 00 44 207 727 63 12
Fax: 00 44 207 702 17 08
Email: emb_gb@mfa.gov.ua
Embassy of Ukraine, Washington D.C., USA
Ambassador: Olexander Motsyk
Address: 3350 M Street N.W., Washington D.C., 20007, USA.
Phone: + 1 (202) 349 2920 (main), + 1 (202) 349 3376 (consular section)
Fax: +1 (202) 333-0817
Email: emb_us@mfa.gov.ua
Embassy of Ukraine, Paris, France
Ambassador: Oleg Kobzistiy
Address: 21, avenue de Saxe, 75007 Paris.
Phone: +331 43 06 07 37
Fax: + 33 (0) 1 43 06 02 94
Email: ambassade-ukraine@wanadoo.fr
Embassy of Ukraine, Belgrade, Serbia
Address: 4, Paje Adamova St. Belgrade, The Republic of Serbia
Phone: (00 381 11) 367 24 11, (00 381 11) 367 24 12
Fax: (00 381 11) 367 24 13
Email: emb_sm@mfa.gov.ua
Embassy of Ukraine, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
[Амбасада Украјине у Загребу опслужује Босну и Херцеговину]
Address: Voćarska cesta 52, Zagreb, 10 000 Croatia
Phone+385-1-4616296
Fax+385-1-4633726
Email: emb_hr@mfa.gov.ua, ukremb@zg.t-com.hr
Стефан Каргановић, „Одбор за слободу Сергеју Белоусу“
Ден Хаг, 8. август 2014.
Categories: Вести над вестима
Наше симпатије не могу на све могуће начине, да се претварају у имагинарну слободу. Могли смо и раније, да будемо обавештени, чији је држављанин Сергеј. Мислим, да су петиције беспредметне, јер је он држављанин Украјине и подразумева се надлежност државних органа Украјине. Није се одрекао држављанста, те је нормално, да то и поштује. Наравно, да може, да се бори против власти, али у тој борби, сигуран сам, да зна и за последице. Свака му част, али је у том светлу свака петиција бесмислена.
Нонсенс, ако нека Влада зароби новинара или било ког грађанина супротно међународним нормама и властитом законодавству (а норме о људским правима су по правилу укључене у национална законодавства) међународна јавност и посебно новинарске организације имају моралну обавезу да изврше притисак да се та одлука укине. То је рађено у безброј случајева до сада. Прогон власти где год да се врши може бити отупљен притиском јавности, нарочито када је некој Влади, као сада украјинској, стало до међународног публицитета.
Ово појашњење највероватније није потребно, али у случају да се ико двоуми да ли украјинске власти имају право да некога киднапују ако је њен држављанин и не свиђа им се његово писање, одговор је: Не. Лишавање слободе дозвољено је само из разлога и на начин који су прописани законом. Сергеј Белоус није прекршио ниједан закон Украјине. Слободе говора и штампе формално су гарантоване украјинским уставом. Власти немају никакво оправдање за такав поступак и на њих се мора извршити притисак да пониште све последице свог противзаконитог понашања према Сергеју Белоусу. Потписивање петиције итекако помаже. Да није било снажног притиска удружења, политичких личности, новинарских организација и појединаца питање је да ли би Сергеј преживео киднаповање од стране снага режима на истоку земље. Сада је потребан додатан притисак на хунту да му омогући одлазак на безбедно место по његовом избору, ван контроле фашистичког режима.
Наравно, да Владе могу да лишавају по својој вољи свакога ко пише против њихове политике мислим да би највећи део приложника Стања ствари завршио у казамату.
@ Milos
Хвала на овој ВЕЛИКОЈ похвали! 🙂
Пишем под именом и презименом. Петицију сам потписао. По мом мишљењу и овде би се морали понашати тако, да они који су против државе морају одговарати. Моје симпатије за Сергеја и његову борбу, посматрам на исти начин као и овдашње жентураче, које би такође требало хапсити јер раде против овдашње државе и народа. Морамо прихватити, да и украјинсак власт посматрта ствари на сличан начин. Нема смисла имати двостуке критеријуме. Лако је писти под псеудонимима, а то је изгледа општа појава. Појам киднаповања је непримерен, јер киднаповање подразумева нешто сасвим друго од овога што доживљава Сергеј. Господине Каргановићу, како Ви знате, да ли је Сергеј прекришио неки закон?
Када Милош, анонимус, каже НОНСЕНС, знали он шта та реч значи и да ли зна да ,је убредљива? Ја бих га радо тужио за увреду, да знам ко је!
Да допуним. Ја сам позив на потписивање петиције послао на пар стотина адреса, а питам се, да ли је Милош то учинио? Ово сматрам за изузетно пријатељски сајт и моји коментари су упућени, верујем, истомишљеницима, како би оно што неко покреће било што убедљивије. Већ сам добио питање, колико је информација о Сергеју проверена. Као што знате народ чита и друге информације.
Жао ми је ако сам вас увредио то ми није била намера. Моја реч се односи на текст који сте исписали, као када би рекао да је нека формула погрешна а не на личност која је исписала текст. О вама немам изграђено мишљење јер вас не познајем. И ви сасвим слободно можете да напишете шта год желите о ономе што ја коментаришем. Ја се потписујем по имену и нисам дужан према правилима овог сајта да остављам своје пуне податке.
Што се случаја Сергеја Белоуса тиче, а то је овде најважније, уверавам вас да сам се у оквирима својих могућности ангажовао да што више људи буде обавештено шта се десило. Моје могућности нису нарочито велике и не знам да ли сам допрео до неколико десетина или стотина људи, али колико је до мене урадио сам.
Када је само хапшење по среди: да је Сергеј прекршио закон, рецимо у саобрачау или да је опљачкао продавницу, он би био приведен и било би му предочено зашто је ухапшен – без овог образложења и без изласка пред судију у разумном року нико не може да буде ухапшен и то је један од основних постулата правне државе и чак се и Украјина оваква каква је приказује у том светлу. Ми знамо да украјинске власти чине бројна непочинства и знамо да им се сигурно не допада доста тога што је Сергеј писао и говорио у Србији (притом имамо и непосредних сазнања да су они мање више знали шта се дешава). Али то не значи да по својој вољи могу да хапсе било кога! Ми знамо да они прогоне своје политичке неистомишљенике, то су радили са присталицама Јануковича, комунистима а шта се дешава на истоку земље добро нам је познато.
Наш задатак у овом случају је био да укажемо да је такво поступање нелегално, противно међународном законодавству на које се и Украјина обавезала. То је супротно и праву на слободу говора и мишљења а барем до симулирања поштовања ових права стало је и Украјини. Да је оно што је Сергеј радио било проглашено за кривично дело (а што је немогуће због ретроактивности) он сигурно не би отишао у Украјину. Овако власти могу да негодују али не могу да га гоне и ми смо против тог прогона дигли глас, исто оно што је Сергеј радио пре неколико месеци на Косову и Метохији.
@Milos
Нисам се ја увредио. Ваше опште ставове могу само, да подржим. Засметала ми је олака употреба, не само код Вас, речи. Нонсенс, киднаповање, ретроактивност закона. Поред тога, питам се, да ли и овде, око нас има сличних случајева, а ми не реагујемо. И овде су многи привођени, много пута је неки виши суд проглашавао притворе за незаконите и шта смо предузели? Ретроактивност одавно постоји и у Хагу, а и код нас! Моји коментари су и били усмерени на давање предности нашим проблемима. Што се тиче приложника и казамата, колико ја разумем, сајтови су и измишљени, да се “приложници” мало издувају, с једне стране, а са друге, када треба искористе за неке друге “пројекте”. Неће нас нико хапсити због наших коментара!