Хенри Боне: Србија неће постати чланица ЕУ док Косово не постане равноправан члан УН
Београд – Порука немачких парламентараца током посете Србији била је да преговори Србије са ЕУ неће почети док се не спроведе Бриселски споразум, као и да Србија неће постати чланица ЕУ, док Косово не постане равноправан члан УН.
Александар Вучић и Андреас Шокенхоф
То је за Танјуг рекао Хенри Боне, директор Фондације Конрад Аденауер у Београду, који је присуствовао разговорима посланика немачке владајуће Хришћанско-демократске странке Андреаса Шокенхофа и Ханс Јоакима Фаленског са саговорницима у Београду, током управо завршене посете Србији.
Осим тога, Шокенхоф и Фаленски су поручили да “Немачка наставља да подржава реформе и процес интеграција, али да инсистира да Србија уради свој ‘домаћи задатак’: седам очекивања које је Шокенхоф представио 2012. године још увек важе и Србија мора да их испуни”, навео је Боне.
Тих седам тачака су, како каже, поменута на овај или онај начин у свим разговорима.
– Делегација је подсетила своје партнере на очекивања Немачке да они морају да буду испуњени без даљег губљења времена – истакао је он.
Највећи проблеми који, по мишљењу немачких посланика, стоје пред Србијом су правосуђе и процес нормализације односа са Приштином.
– Сходно томе, најпре ће бити отворена релевантна поглавља, највероватније поглавље 35 пре свих, ако Београд и Приштина буду напорније радили на испуњењу плана имплементације Бриселског споразума из 2013. – рекао Боне.
Он је оценио да је последњих неколико месеци због избора које су обе стране имале, напредак био спор.
– Неколико тачака из Бриселског споразума није примењено, међу њима интегрисање правосуђа и формирање заједнице српских општина – навео је Боне.
Према његовим речима, немачка делегација зна да “обе стране морају да покажу флексибилност како би се изнашла одржива решења.
Због тога је, како каже, Шокенхоф посетио Приштину пре две недеље и позвао тамошње власти да раде на напретку.
Упитан да ли је било речи о усклађивању спољне политике Србије и ЕУ односно ставу Србије према украјинској кризи и Русији, Боне је одговорио негативно, али је додао да је делегација коментарисала тајминг посета српских званичника Русији и обрнуто протеклих недеља.
Немачки парламентарци су, како је објаснио, током посете јасно ставили до знања свој став да не сматрају да Русија игра конструктивну улогу у украјинској кризи.
На састанцима је, како је навео, такође било речи о потреби за успешним спровођењем планираних реформи у светлу последица катастрофалних поплава.
Српски саговорници су, према Бонеовим речима, информисали немачку делегацију о законима (као што су закони о раду, приватизацији итд) који су кључни за успех економских реформи владе и обећали да ће они бити брзо донети.
– Делегација је јасно ставила до знања да очекује отворену дебату о реформама уз укључивање свих актера, као и опозиције – поручио је Боне.
Сумирајући утиске после посете немачких парламентараца Београду, Боне је рекао да је његов утисак да је делегација задовољна што се упознала са најновијом политичком и економском ситуацијом у Србији, како би “боље проценила шта је постигнуто, а шта тек треба да се уради са становишта Берлина”.
Филе се распитивао о Русији
Комесар за проширење Штефан Филе изненада је прексиноћ допутовао у Београд да би разговарао са премијером Александром Вучићем. Како је „Блицу“ речено у кабинету премијера, са Филеом је разговарао о путу Србије ка ЕУ, резултатима посете Русији и економским реформама у Србији.
Ова посета у касне сате представљена је као приватна посета одлазећег европског комесара који се, преко Београда, упутио у Црну Гору. У дипломатским круговима у Београду незванично су коментарисали да је Филе дошао да се информише о томе шта се српски премијер договорио са председником и премијером Русије о гасоводу „Јужни ток“.
(Танјуг/НСПМ, 12. 7. 2014)
Политика: Кога је шокирао Шокенхоф
Да ли је Шокенхоф и овог пута шокирао Београд?
Према мирним саопштењима после званичних сусрета, није: разговори су се кретали у очекиваном распону, од Бриселског споразума до реформи.
Према саопштењима које су издали опозициони политичари, јесте. Саша Радуловић тврди су се Немци сагласили с њим да „превелика концентрација моћи у рукама једног човека урушава институције и владавину права” (мисли ваљда на премијера Вучића).
Бојан Пајтић наводи да је на састанку са њим изражена „забринутост због чињенице да Србија не испуњава своје међународне обавезе у уговореним роковима” (није, додуше, прецизирао о којим је обавезама реч).
„Блиц” из „поузданих извора” сазнаје да је Шокенхоф шокирао српске посланике поручивши да ће Србија ући у ЕУ када Косово уђе у УН, али признаје да ништа слично није речено приликом разговора са Александром Вучићем.
Високи функционер владајуће Хришћанско-демократске странке (ЦДУ) Андреас Шокенхоф, спољнополитички саветник ЦДУ Ханс Јоаким Фаленски и њихове колеге (у кулоарима српског Министарства спољних послова интерно их зову „делегацијом смрти”) нису пре одласка из Београда одржали конференцију за штампу. Зато сада свако може, у складу са својим интересима, да тумачи шта су стварне поруке људи који се овде посматрају као емисари Ангеле Меркел.
Од ње смо пак научили како изгледа обраћање без чувених „дипломатских рукавица” – јер је, за разлику од већине западних званичника који најчешће дају само изјаве, она пристала да одговара на питања новинара када је у августу 2011. боравила у Београду.
Тада је без увијања рекла шта се од нас очекује на путу Србије ка Европској унији, означивши крах званичне политике „и Косово и ЕУ”.
Тиме је потврдила оно што се раније могло незванично чути у дипломатским круговима, али и јасно и гласно од неких чланова Бундестага, a што је званични Београд увек релативизовао тврдњом да то никада нису чули од представника немачке владе.
Због тога, од посете Ангеле Меркел, они који увек траже додатна тумачења иза званичних саопштења имају добар аргумент у прилог својој сумњичавости.
Овог пута допунско појашњење стигло је од представника немачког цивилног сектора. Хенри Боне, директор Фондације „Конрад Аденауер” у Београду, који је присуствовао разговорима немачких посланика са саговорницима у Београду, тврди за Танјуг да је порука немачких парламентараца током посете Србији била да преговори Србије са ЕУ неће почети док се не спроведе Бриселски споразум и да Србија неће постати чланица ЕУ док Косово не постане равноправан члан УН.
Осим тога, Шокенхоф и Фаленски су поручили да Немачка наставља да подржава реформе и процес интеграција, али да инсистира да Србија уради свој „домаћи задатак”. „Седам очекивања које је Шокенхоф представио 2012. године и даље важе и Србија мора да их испуни”, навео је Боне.
Поводом различитих тумачења, шеф српског тима за преговоре о придруживању Европској унији Тања Мишчевић тврди да су неосновани наводи неких медија да Немачка блокира усвајање извештаја о скрининзима док Београд не испуни услове везане за процес нормализације односа са Приштином и не расветли паљење немачке амбасаде.
„Немачка је међу првим државама које су прихватиле извештаје скрининга”, истакла је она.
Објашњавајући различите погледе власти и опозиције на сусрете са страним представницима, дугогодишњи дипломата Душан Лазић каже да су они природни до одређене мере и да до одређене мере имају смисла јер су повезани са погледима на унутрашњу ситуацију у нашој земљи и са легитимном политичком борбом.
Он не искључује ни могућност да страни представници некада на нешто стављају нагласак у разговору са званичницима, а нешто што можда нису хтели да кажу у том разговору – напомену опозицији.
„Постоји једна стална тежња која је нарочито битна када је реч о власти, али и о опозицији – да се ’навлаче’ ставови иностраних партнера на нашу воденицу како би се показало да су (власт или опозиција) у праву када оцењују те разговоре. Међутим, ту је клизав терен јер често у некој незграпности наших интерпретација ми пређемо ту црту коректног објашњава па говоримо не оно што је стварно, него оно што бисмо желели да буде”, истиче Лазић.
Можда треба подсетити како се недавно „оклизнуо” председник Томислав Николић. Из његовог кабинета су у мају, после сусрета са шефом словачке дипломатије Мирославом Лајчаком, саопштили да се гост из Словачке сагласио са председником Србије, који је претходно рекао да БиХ не може да постане функционална држава. Кабинет је очигледно био недовољно прецизан.
Због тога је амбасада Словачке у БиХ морала да умирује тамошњу јавност саопштењем свог Министарства спољних и европских послова, у којем је наведено да су нетачне информације да се Лајчак сложио са таквом оценом, уз наводе да су „поједини медији изнели искривљене информације”.
Овакве „исправке” саопштења после званичних сусрета, истиче наш извор из дипломатских кругова, нису честе. Реагује се само ако је заиста велика неистина у питању или нешто што би могло штетити односима две земље или спољној политици једне или друге земље.
„Иначе, није данас уобичајено да се на сваку ствар реагује, јер би то значило вођење сталне полемике с јавним мњењем, с медијима. А то није добро јер се онда стиче утисак да нема слободе медија или да се они покушавају контролисати или цензурисати. То не воли ни држава у којој се посета остварила ни држава из које су посетиоци дошли”, указује наш извор.
Душан Лазић пак указује да је паметније држати се увек званичних изјава у међународним односима. И у случају седам немачких услова није добро ако се одвајамо од оригиналног текста, мада се и то понекад мора ради стварања повољније атмосфере у земљи, што треба свакој власти.
Ипак, не сме да се пређе једна граница коректности и власт и опозиција би то морали коректно да интерпретирају.
Б. Баковић, Ј. Церовина
Стојан Дрчелић: Хладан туш из Берлина
Волели их не волели, Немце је тешко не поштовати. Не мислим сада на фудбал. Конкретни, јасни, упорни, доследни. Да не би било забуне и Вучићевих десетераца о дометима сусрета са Меркеловом, хитно је у Београд стигла екипа предвођена Шокенхофом, поновила седам захтева из 2012. године и експлицитно саопштила да Србија неће отпочети преговоре о приступању ЕУ док Косово не постане чланица УН.
Овај мали, ситни, такорећи тривијални детаљчић Вучић је домаћој јавности прећутао, нажалост, па смо праву природу и суштину разговора Немаца и наших сазнали од Хенрија Бонеа, директора Фондације Конрад Аденауер који је био присутан на састанцима.
Откуд сад то? А онолике приче о разумевању позиције Србије, о партнерском уважавању… И шта сада? Ако остајемо на заклетвама Николића, Вучића али и ранијих гарнитура на власти, од Европске уније се можемо одмах опростити, јер „нико и никада неће признати независно Косово“. Нико и никада, док се не промени Устав. Док преамбула не дође на дневни ред, очигледно, Вучић није расположен да нам саопштава лоше вести, определио се за причу како су Немци дали пуну подршку реформском курсу његове владе и најављеним рестриктивним законима. Кад сам чуо да нам подршку даје Шокенкоф, би ми одмах некако лакше, мада знам да неће у пензију по српском закону, нити ће на овдашњем бироу чекати посао. Уопште, нашој владајућој гарнитури много је важније да нам саопштава шта свет мисли о нашим реформама, него да чује шта би о томе имали да кажу грађани. Изузимам веселу Кори Удовички која је дотакла и помазила камен мудрости и објаснила да је народ управо гласао за овакве реформе. Али шта је ту је, истина је, Шокенхофова се рачуна више од гласова Орбовића и Чанка. Не знам шта о нашем закону о раду мисли Путин, није се изгледа изјашњавао, а сумњиво је и ћутање Стејт депертмента, али то никако не значи да је реформски курс овдашњих курсаџија лош, него може бити да у америчкој спољнополитичкој агенди има важнијих ствари од Вучићевих реформи у шта таблоидна Србија тешко да би могла да поверује.
На крају, није ми сасвим јасно, зашто поред толике подршке грађана Србије и аплауза из света, делује да је Вучић највећи песимиста у држави. Кукумавчи и стално опомиње на „трновит пут кроз мрачни тунел“, или се јада страним телевизијама да је „реформисање Балкана горе од пакла“. Мислим, ситуација је тешка али будимо реални ствари се крећу у добром правцу, па Вучићево држање делује чудно.
Оно јесте да синдикати прете уличним протестима и да нисмо успели да продамо ни један једини аутобус на који је председник владе ономад поносно прилепио мерцедесов знак, јесте да поплављени још не видеше динар од помоћи, али све друго је скоро па савршено. Ер Србија ће ускоро за Њујорк, Београд на води се лепо развија, завршена је и пета по реду макета, а оно што просечног Србина највише радује је то што ће се прво градити луксузни станови и највећи тржни центар на Балкану.
И Финци само што нису стигли у ФАП, а у наредне две године виђено је да постанемо лидер региона по производњи чипова и извозу компонената за авионе „Ербаса“ и „Боинга“. Треба, додуше, одрадити још пар ситница – рецимо направити научноистраживачки центар који је предуслов за фабрику за производњу чипова, али за две године, ма бићемо Новак Ђоковић у прављењу чипова! Доктора наука, такозваних научника, има колико хоћеш, још да се шеик из „Мубадале“ отвори и врх брате!
Ипак, без трунке сарказма, једну реченицу из недавног Вучићевог ауторског текста „Информеру“ потписујем. Премијер је дословно написао: „У Србији, како смо се понашали према сопственој земљи и према сопственом добру, колико смо мало радили, а колико смо лагали, и себе и друге, нисмо тако лоше прошли.“
У праву је, иде зауставно време, тек ћемо лоше да прођемо. Скоро као Бразилци.
Андреас Шокенхоф: Разумевање за проблеме Србије
Премијер Србије Александар Вучић разговарао је са посланицима немачког Бундестага о економским питањима, предстојећим реформским корацима које српска влада планира да предузме, новом закону о раду
Упркос томе што је посета посланика немачког Бундестага Андреаса Шокенхофа и Ханса Јоакима Фаленског ишчекивана с посебном пажњом у јавности, с обзиром на то да се добро памти како је Шокенхоф 2012. изнео седам тачака које Немачка очекује од Србије да испуни, они су, судећи према саопштењима, јуче са званичницима у Београду ипак највише разговарали о економским питањима, предстојећим реформским корацима на путу евроинтеграције Србије и улози парламента на том путу.
Немачки посланици су разговарали са премијером Александром Вучићем, председницом Народне скупштине Мајом Гојковић и министарком без портфеља задуженом за европске интеграције Јадранком Јоксимовић.
Вучић је са Шокенхофом, замеником шефа посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ, и Фаленским, спољнополитичким саветником тог клуба, разговарао о економским питањима, предстојећим реформским корацима које влада планира да предузме, као и о новом закону о раду, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу са медијима.
Премијер је истакао да се Србија суочава са великим фискалним дефицитом, последицама поплава и штетом начињеном у енергетском сектору. Он је немачким парламентарцима рекао да верује у реформе, да се нада да ће влада у првих 100 дана рада остварити изузетно важне резултате и поново је нагласио значај Немачке на европском путу Србије.
Шокенхоф је, како се наводи у саопштењу, показао разумевање за политичке и економске потешкоће с којима се Србија суочава, истичући да посланички клуб ЦДУ/ЦСУ пружа подршку Србији у спровођењу неопходних реформи, као и њеном путу ка ЕУ.
Немачки парламентарац је, у разговору с Мајом Гојковић, истакао значај улоге парламената у европским интеграцијама и међупарламентарне сарадње, посебно у оквиру реформских процеса. Рекао је да су представници Бундестага, који има значајну улогу у проширењу ЕУ, посетили Србију како би показали да је сарадња важна не само пред крупне одлуке, већ и током читавог процеса евроинтеграција.
Гојковић је рекла да је током лета планирано доношење реформских закона и да је скупштина спремна да испрати динамику Владе Србије.
Како се наводи у саопштењу из кабинета Јоксимовићеве, она је на састанку са Шокенхофом изјавила да су реформе у Србији неопходне, како за економски опоравак тако и за преговарачки процес са ЕУ. Србија, данас, жели да буде препозната од стране ЕУ као озбиљна и одговорна држава која, за разлику од протеклог периода, преузима иницијативу у реализацији реформи неопходних за економски опоравак Србије и отварање најважнијих преговарачких поглавља, рекла је она и нагласила да ће парламент до краја лета усвојити сет системских закона важних за спровођење економских реформи.
Јоксимовић је, како је пренето, нагласила да је Србија спремна за отварање поглавља 32. иако то не зависи искључиво од ње и додала да би тиме Београд показао да је способан да спроводи финансијску контролу трошења буџетских средстава. Осврнувши се на поглавље 35, истакла је важност наставка дијалога Београда и Приштине за постизање конкретних резултата у решавању најсложенијих питања.
У изјави за Танјуг, уочи овог састанка, оценила је да посета значи подршку Београду, али и интересовање Берлина за дешавања у Србији. Како је истакла, недавна посета премијера Вучића Берлину, током које је разговарао са канцеларком Ангелом Меркел, допринела је да став Немачке према процесу евроинтеграција „донекле буде ублажен”. „Ја то видим као додатно интересовање након посете премијера Вучића Берлину за оно што се у Србији дешава и неку врсту подршке без обзира на познат став Немачке који постоји и који је нама потпуно јасан и чини ми се да је донекле и ублажен спољнополитичком активношћу коју смо имали у претходном периоду”, објаснила је Јоксимовић и приметила да медији у Србији „помало траже стално неко негативно значење ове посете”, с обзиром на њихове пређашње доласке у Србију.
Међу условима које је Шокенхоф изнео пре две године био је, подсетимо, захтев да Београд пре почетка преговора о пријему у чланство ЕУ са Приштином потпише заједничку правно-обавезујућу изјаву која би била спроведена до краја преговора о пријему.
Судећи, међутим, према речима посланика НДС Александра Сенића, Немачка остаје при седам својих захтева. „Ми смо питали када се очекује отварање првог преговарачког поглавља и добили смо одговор да они и даље остају при седам захтева. Траже пуну имплементацију Бриселског споразума и нарочито да се осуде инспиратори паљења немачке амбасаде 2008. године”, рекао је Сенић и истакао да су немачки парламентарци у разговору са српским колегама наметнули тему европских интеграција и да је европска перспектива Србије била тема током целог састанка.
Осим поменутих услова, међу немачким захтевима налазе се и реформа правосуђа и борба против корупције, као и потписивање неке врсте споразума о добросуседским односима са Косовом.
Сенић је, како је пренео Фонет, оценио да учестала дипломатска активност после два месеца од формирање нове владе у Србији може да значи давање подршке, али и договарање рокова у којима ће одређени услови бити испуњени.
Б. Ч.
Немачка остаје при седам услова за Србију
Парламентарна група владајућих немачких конзервативаца, коју предводи посланик Андреас Шокенхоф, другог дана посете Београду, у разговорима са представницима законодавне и извршне власти, поручила је да Немачка остаје при својих седам захтева Србији. То је за локалне медије изјавио посланик опозиционе Нове демократске странке Александар Сенић.
Међу тих седам услова, изнетих током посете Београду још у септембру 2012. године, јесте и захтев да Србија покаже јасно видљиву вољу за правно обавезујућу нормализацију односа са Косовом, са перспективом да Србија и Косово као будуће пуноправне чланице ЕУ независно и заједно испуњавају своја права и обавезе. Та перспектива мора да буде договорена као уговорни споразум, у облику, рецимо, Споразума о добросуседским односима.
Шокенхоф је пре нешто више од годину дана у Београду рекао да је важно да српске власти покажу јасну вољу да се односи са Косовом нормализују, а да процес нормализације мора бити окончан пре него што Србија постане чланица ЕУ.
За Боду Вебера, вишег сарадника Савета за политику демократизације из Берлина, остајање посланичке групе ЦДУ/ЦСУ при том сету услова не представља никакво изненађење:
“Сасвим је очекивано да они остају при тих седам услова, не видим разлоге да од њих сада одустану, с обзиром да настављају политику коју су водили и до пре годину дана. Што се тиче тема разговора у Београду, оне саме себе намећу. То је наставак дијалога Београд-Приштина, при чему ће сасвим сигурно бити дотакнуто и питање кризе у Косовској Митровици око постављања такозваног Парка мира. Један од тих раније постављених услова је, као што је познато, и откривање и гоњење починилаца паљења Амбасаде Немачке у Србији 2008. године. Видели смо најаве Владе Србије да ће у ту сврху МУП формирати и радну групу. Из тога би се могло закључити да има неких помака јер сигурно није случајно та најава пала пре доласка господина Шокехофа”, каже Вебер и додаје да је на столу сасвим сигурно и украјинска криза, односно спољнополитичка позиција Србије у вези са њом:
“Украјина је свакако тема, то поуздано знам, тим пре што господин Шокенхоф унутар парламентарне групе конзервативаца има веома изражену позицију што се тиче Русије. Мислим да ће свакако пасти питање шта то конкретно значи постављање Србије између ЕУ и Русије. У том контексту ваља подсетити да парламентарна група господина Шокенхофа није била задовољна паралелном дипломатијом коју је Србија водила, а која се, поред осталог, испољавала и доласком господина Наришкина у време посете комесара Филеа или посетом председника Белорусије Лукашенка, тако да ће сигурно бити врло прецизних питања о томе шта та позиција између ЕУ и Русије конкретно значи за спољну политику Србије”, каже Бодо Вебер.
(Радио Слободна Европа, 10. 7. 2014)
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар