О потопу

Заблисташе муње и громови,

Надуше се гарави облаци,

Лед се просу о Петрову дану,

Сва побјеле земља Србинова,

Ка’ од губе губава гријешница,

Закукаше Срби у невољи,

Ал’ се Живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својијех гријеха.

Свети владика Николај, „Небеска литургија

poplave-1

Раља код Смедерева (Фотографије: Владимир Гогић)

Небојша Малић: Потоп

Са свих страна стижу фрагменти извештаја. Србија је под водом. Ваљево је одсечено и поплављено. Обреновац се евакуише. Горњи Милановац је острво. У Трстенику ванредно стање. У Нишу се излила канализација.

Ништа боље није ни са западне стране Дрине. Из РС стижу извештаји о поплавама: Бијељина, Угљевик, Нови, Приједор, Челинац, Модрича… Најгоре је ипак страдао Добој.

У Федерацији је најтеже у Маглају. Код Завидовића је бујица однела мост (видео). Вода се повукла из Олова и Кладња, остављајући муљ и клизишта. Страдали су и Тузла, Зеница, Сарајево…

У РС очекују помоћ из Израела. У Србију су већ стигле екипе из Русије (а најављено је још помоћи), док је ЕУропска унија послала формулар за тражење помоћи.

Киша је, Богу хвала, престала. Остале су злоупотребе трагедије у политичке сврхе, али можда и свест да су нас јавашлук, немар и злоба оставили на милост и немилост природи која нас повремено подсети да нисмо сами, нити господари овог царства земаљскога…

(Сиви соко, 16. 5. 2014)

poplave-2

Александар Вучић: Има мртвих, нисмо дозволили да се снима

БЕОГРАД – У Обреновцу је ситуација катаклизмична, а комплетно стање изазвано поплавама у Србији далеко је горе него што се у први мах чинило, изјавио је данас премијер Александар Вучић на седници Штаба за ванредне ситуације, додајући да ће Шабац морати да се брани по сваку цену.

„Имамо жртава у Обреновцу, о којима нећемо говорити док не будемо имали прецизне податке, а молим грађане да схвате колико је тешка ситуација, што не могу показати ни снимци јер нисмо дозволили да се слика”, рекао је Вучић и позвао поново Европску унију и све који желе да помогну и пошаљу помоћ, али и додао да не шаљу десет, 50 хиљада евра, већ озбиљну помоћ, пре свега чамце и хеликоптере.

Вучић је на седници Штаба за ванредне ситуације позвао грађане, посебно Београђане, да вечерас у 21 сат дођу испред Београдске арене, да би аутобусима били превезени за помоћ у одбрани Шапца.

Премијер Србије је навео да нема више слободног припадника Жандармерије, ни војника, и да је вечерас потребно најмање 500 људи који ће помоћи.

Вучић је такође рекао да сутра у 15 до 9 креће аутобус испред Арене и да тада треба 1.500 „храбрих мушкараца који су спремни да помогну да идемо у Шабац и да покусамо да га одбранимо”, рекао је Вучић.

„Ако хоћете да помогнете шаљите озбиљну помоћ”, апелова је Вучић.

Он је рекао да се Шабац мора бранити свим средствима и свим снагама, ратним мерама.

Вучић је позвао „хиљаду пет стотина храбрих Београђана” да се јаве код Арене како би се упутили у Шабац, јер „треба нам толико мушкараца спремних да нам помогну да идемо у Шабац да покусамо да га одбранимо”.

Већи део Србије могао би да остане без струје ако се вода подигне још 30 сантиметара.

Премијер Србије Александар Вучић позвао је грађане Београда и Србије да помогну у спасавању људи угрожених поплавама, јер, како је рекао, нама мора народ да помогне да земљу сачувамо.

Никада се оваква катастрофа није десила, нећу ни да помислим и да говорим о људским жртвама, а овај пакао ће за нас да траје још наредна три месеца, рекао је Вуцић на седници Штаба за ванредне ситуације.

Он се, како је рекао, обраћа народу Србије, јер морају људи да знају да су они који су ова три дана помагали – исцрпљени, а уз то изложени увередама чак и оних чије главе спашавају.

„Имамо значајне жртве, о броју и свему другом нећемо говорити док се све не заврши. Имамо катастрофалну катаклизмичну ситуацију у Обреновцу и веома тешку у пре свега западној и централној Србији. Оно што нам предстоји је Шабац, који ћемо да бранимо по сваку цену”, рекао је Вучић, напоменувши да у међувремену расту даље и Колубара и Тамнава и Сава.

Председник Владе Србије је рекао да је ситуација са поплавама у Србији много тежа од онога што је приказано и што су грађани Београда, Новог Сада или Ниша могли да замисле.

„Оно што нам предстоји је горе од овог што смо имали”, рекао је премијер и упозорио да Шабац мора бити брањен по сваку цену.

„Шабац морамо бранити практично ратним мерама”, рекао је премијер.

Вучић је позвао између 1.000 и 1.500 Београђана које ће аутобуси чекати вечерас у 9 испред Сава центра, а сутра ујутру у 8,45 сати испред београдске Арене, како би ишли у одбрану тог града.

Он је наложио да се заправо већ вечерас организује одлазак бар 500 Београђана у одбрану Шапца.

Објаснио је да је помоћ грађана неопходна јер више, како је рекао, нема довољно Жандармерије ни слободних војника.

„Шабац ћемо бранити свим средствима и свим снагама”, рекао је Вучић и додао да је то практично примена ратних мера. У питању је десетина хиљада кућа а штета би била библијских размера. О људским животима не смем ни да говорим”, рекао је премијер.

„Оваква катастрофа се никада није догодила у Србији, а видим да ни неки у влади то још нису разумели. Све ово, додао је, трајаће још најмање три месеца.

Премијер је рекао да онај ко хоће може да помогне, а онај ко то не жели – нека ћути. Свештена лица је позвао да својим изјавама „не доливају уље на ватру”.

Највећи проблем представља ТЕНТ Никола Тесла, где иста смена ради 26 и 27 сати и једва смо им доставили нешто хране. Још већи проблем је стање електромреже у Обреновцу и ако ниво Саве порасте још 30 сантиметара може се догодити да добар део Србије остане без струје, упозорио је премијер.

„Имамо велике губитке и у техници, али и у људству”, рекао је премијер који је затражио да се посебно похвале припадници Жандармерије ПТЈ-а и САЈ-а јер, како каже, да њих није било, имали бисмо на Убу 40 мртвих.

„Да нема храбрих војника и Жандармије да није добровољаца жртве би биле упетостручене, а нису мале у Обреновцу”, рекао је Вучић замоливши још једном грађане Србије да разумеју колико је ситуација у Србији тешка.

poplave-7

Најстроже према онима који злоупотребе ситуацију

БЕОГРАД – Премијер Александар Вучић упозорио је вечерас да ће бити процесуирани и најстроже санкционисани сви они који се усуде да злоупотребе тешку ситуацију изазвану поплавама тако што ће красти по становима и продавницама у местима из којих су грађани евакуисани.

Вучић је за телевизију Пинк такође истакао да ће бити санкционисани и они који у оваквој ситуацији дижу цене воде и хране.

Михајловић: Шабац је угрожен као Обреновац

БЕОГРАД – Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић изјавила је данас да је ситуација у Шапцу веома критична, да ће евакуација у том граду бити општа и апеловала на грађане да помогну у одбрани тог града.

„Шабац је исто тако угрожен као Обреновац”, рекла је Михајловић за РТС.

Она је апеловала на Београђане да вечерас у 21 сат и сутра ујутру организовано оду у Шабац и помогну у одбрани Шапца, како из тог града опет не би долазиле исте слике као из Обреновца, који је поплављен.

„У последњем тренутку смо успели да спасемо Ваљево, сад имамо реку Саву која надолази, чекаће нас велика клизишта, опасност није прошла сад су нам људи потребни”, рекла је Михајловић.

Она је навела да ће у наредним данима најкритичнија бити вода за пиће, које нема довољно, као и да предстоји спречавање зараза и епидемија јер следе високе температуре.

Михајловић је апеловала и на произвођаче лекова, јер, како је навела, нема довољно лекова, али и на грађане да поштују наредбе надлежних органа и да помогну колико могу, али и нагласила да је најважнији људски живот.

„Ником није лако да остави стан, стоку, али решаваћемо питање имовине касније. Посебно апелујемо на родитеље да не одбијају евакуацију и не дозволе да остану са својом децом, а да вода надолази”, рекла је Михајловић.

Марић: Најкритичније у Обреновцу

БЕОГРАД – Начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић изјавио је јутрос у Влади да је најкритичнија тачка у Србији тренутно Обреновац, где има и жртава, али је рекао да о њиховом броју неће говорити док се вода не повуче.

Марић је рекао да је пробијен савски насип код ТЕНТ-а у дужини од око 100 метара и да, ако се тај прекид не санира, а ради се на томе, „поподне би у Обреновцу могли да имамо још гору ситуацију”.

„У Обреновцу је у питању трка с временом”, рекао је он.

У Обреновцу је више од 100 чамаца, укључени су хеликоптери ВС и МУП-а, рекао је Марић додајући да је око 4.000 људи до сада евакуисано из тог града.

„Целокупна акција спасавања је организована тако да се ишло по пријавама грађана. Ради се о хиљадама људи, није се могло доћи до сваког, приоритет су били они на нижим спратовима, не на вишим етажама… Наравно, деца, труднице стари…. Тако ће бити и даље, и данас”, додао је Марић.

Што се тиче Шапца, велики посао је јуче урађен, рекао је Марић и захвалио се свим добровољцима, а нарочито спасиоцима из Русије, Словеније и других земаља.

Он је навео да су у Шапцу ојачани бедеми, али да не значи да је посао завршен и да се ситуација у том граду као и Сремској Митровици мора пратити.

Марић је рекао да је и у Крупњу ситуација критична, потпуно је одсечен од околних општина, јер су на путевима одрони, а Јадар је однео мост на путу који води ка Лозници. Он је нагласио да су екипе сектора за ванредне ситуације први пут јутрос ушле у Крупањ где је 200 кућа срављено са земљом.

Марић је поновио да је најтежа ситуација у Обреновцу, али да је и у другим деловима Србије ситуација тешка.

Како је рекао, према информацијама које има од надлежних, неће бити рестрикција струје.

„Трудићемо се да храна и пиће стигну где је најпотребније. Где је немогуће прићи храна ће се пружати хеликоптерима”, рекао је Марић.

Он је поновио да је важно обезбеђивање хуманитарну помоћ и дезинфекциона средства да се спречи могућност заразе.

(Танјуг, 16. 5. 2014)

poplave-3

Предраг Марић: Око 4.000 Обреновчана евакуисано

БЕОГРАД – Око 4.000 људи до сада је евакуисано из Обреновца, рекао је јутрос начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић који се тренутно налази у том граду.

Марић је за РТС рекао да је тешка ситуација у Обреновцу и да не може да предвиди када ће бити завршена евакуација.

Он је истакао да је на евакуацији ангажовано више од 60 чамаца и да многи спасиоци раде непрекидно и више од 18 сати, а да се и преко ноћи радило као да је дан.

Он каже да су осим руских спасилаца у помоћ притекли и бугарски спасиоци у Свилајнац, као и словеначки спасиоци.

Очекује се помоћ из Аустрије и Немачке, што ће, како каже, појачати евакуацију.

Евакуисано 15.475 лица до осам сати

БЕОГРАД – На територији Србије евакуисано је око 15. 475 лица, од чега су припадници ВСЈ извршили евакуацију 8.051 лица, саопштило је данас Министарство унутрашњих послова.

До сада је ангажовано 2.809 ватрогасаца-спасилаца, 659 возила, 261 пумпа и 115 чамаца. Угрожено је 1755 објеката и поплављено 2.060 објеката.

Ангажована су три хеликоптера МУП-а, 890 припадника цивилне заштите (повереници и заменици, јединице опште намене, специјализоване јединице за спасавање на води), 84 припадника ПТЈ са 22 возила и једним чамцем, који су евакуисали 250 лица у Убу, Лисопољу и Брезовици.

У току дана било је ангажовано 90 припадника САЈ са 22 возила, четири чамца, четири камиона, једним аутобусом, два борбена оклопна возила.

Тренутно су на терену 33 припадника који се налазе на мосту код Обреновца са шест транспортних возила и једним камионом, 390 припадника Жандармерије са 48 моторних возила и седам чамца, 1.785 полицијских службеника опште надлежности.

Такође је на терену и 447 припадника ВС са три хеликоптера, 45 моторних возила, 26 чамаца, пет пумпи и 11 цистерни. Извршена је евакуација 1.577 лица са 45 локација, од тога 170 лица ваздушним путем са територије општина Уб и Обреновац.

Хеликоптерска јединица МУП-а извршила је евакуацију 140 лица, претежно немоћних и трудница и једне бебе од 15 дана.

Интервентна јединица Полиције и Управа полиције Министарства послали су 50 људи у Шабац, Криминалистичко-полицијска академија 160, ПУ Нови Сад 150, ПУ Панчево 100, ПУ Сомбор 100, ПУ Кикинда 50, ПУ Зрењанин 50 и ПУ Суботица 50 припадника.

Хуманитарна помоћ у храни и води за пиће коју је МУП прикупио, у току ноћи дистрибуирана је на угроженим територијама : Гроцка, Обреновац, Барич, Лазаревац, Шабац, Коцељева, Мали Зворник, Крупањ, Владимирци, Смедерево, Велика Плана, Смедеревска Паланка, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Чачак и Ужице.

На територији Србије без електричне енергије је 13 општина са 88.615 домаћинстава.

(Агенције/Политика, 17. 5. 2014)

poplave-4

Дејан Илић: Шабац не сме пасти

Sada je 19.41. U 20.15 krenuću na tramvajsku stanicu. Tramvajem ću do Centra Sava stići za dvadeset minuta. Biću tamo nešto pre 21.00. Premijer je na sednici vlade otvorenoj za javnost pozvao ljude da se u to vreme okupe kod Centra Sava i krenu za Šabac. U Šapcu nedostaje hiljadu petsto ljudi, rekao je premijer. Nema ko da puni džakove peskom. I još je rekao da Šabac ne sme pasti. Ako se to dogodi, biće to potop biblijskih razmera. (Pomislih, mogao je umesto Biblije da pomene potopljeni Nju Orleans od pre više godina. Ta poplava je bila dovoljno strašna, nema razloga da zamišljamo biblijski potop. Ali, premijer je sklon da svako malo zađe u oblast nezamislivog. Meni je, pak, najviše nazamisliv on u ulozi premijera.)

Šabac dakle ne sme pasti. Ako padne, biće to biblijski potop. Hiljadu petsto dobrovoljaca iz Beograda to može da spreči. Iako besmislen, premijerov apel deluje. Moram otići u Šabac. Hoću da pomognem ljudima. Hoću i da vidim šta je to biblijskih razmera što hiljadu petsto pari ruku može da zaustavi. (Umalo ne rekoh – hiljadu petsto pravednika, kad smo već kod Biblije.) Biće ipak da je to neka slaba Biblija i jadna država, kad su spali na tri hiljade ruku. Moleban Srpske pravoslavne crkve je mnogo ozbiljnija mera. Biblijske katastrofe ne zaustavlja ni trista hiljada ruku. Znaju popovi, tu pomaže samo dobri Bog. (Ali šta ako je baš On poslao svu ovu silnu vodu? Šta je time hteo da nam poruči? – zapitao bih se da sam pop.)

20.00 – zove me prijatelj. Kaže, u Šapcu živi sto hiljada ljudi. Mora ih biti dovoljno za pesak i džakove. Od sto hiljada bar četrdeset hiljada su muškarci. Među njima, bar deset hiljada može da radi s lopatom. To je dovoljno ruku za pesak i džakove. Kažem, biće valjda da je premijer njih već uračunao. To je neka precizna računica, kaže prijatelj, kad je ispalo da im fali tačno hiljadu i po dobrovoljaca. Sad mi đavo ne da mira. (Gde je dobri Bog, tu se uvek vrzma i rđavi rogati stvor.) Ako tako precizno računaju, pitam se, kako to da ranije nisu izračunali, na vreme napunili i poređali duž obala džakove s peskom? I u Šapcu i drugde, gde je đavo već odneo šalu.

Pusti to, kažem sebi. Ali đavo me podbada: zašto otvorena sednica vlade? Šta je premijer hteo time da pokaže? O ugovoru s Etihadom ne može javno, a o merama protiv poplava može? Prvo bi uznemirilo javnost, a potonje ne bi? Da premijer možda ne misli da mu mi ne verujemo? Da mi sumnjamo u to da on daje sve od sebe da spreči katastrofu? Pa samo budala može u to da sumnja. Druga je stvar šta mi mislimo o tome koliko je on sposoban da bilo šta spreči. I baš zato ne treba da se drže takve sednice. Ko do tad nije podlegao panici (čitav dan ljudi su iz radnji iznosili kartone s vodom), posle sednice je bio izbezumljen. Recimo, ja sam, videvši sednicu, pomislio – ako će ovi da spasavaju Šabac, spasiće ga kao što su spasili Valjevo.

Treba mi više vere pred polazak: ako treba hiljadu petsto dobrovoljaca, biću jedan od njih. Da ne bude posle da sam sedeo skrštenih ruku i sumnjao u premijera i vladu. A opet, zašto premijer misli da je potrebno preko medija skupiti hiljadu i po dobrovoljaca? Zar nema drugog načina za to? Pošto je položio zakletvu, premijera je ispred parlamenta sačekalo više hiljada ljudi, a da ih niko nije pozvao. Tu je proradila telepatija između premijera i naroda. Da nije voda sa sobom odnela i te posebne telepatske veze?

20.18 – krećem, Šabac ne sme pasti.

***

22.14 – Šabac će spasavati bez mene. U 20.50 bio sam kod Centra Sava. Kao i više hiljada drugih dobrovoljaca, uglavnom tinejdžera. Stajali smo par minuta, a onda su ispred nas počeli da prolaze puni autobusi. Išli su za Šabac. (Gde su primili svoje putnike i kada su ih primili?) Sa ostalima sam pošao u pravcu iz kog su stizali krcati autobusi. Tražili smo jedan prazan da uđemo u njega. Oko mene ljudi s lopatama, rančevima, paketima vode – svi orni da pomognu. Jedna devojka pruža jednom mladiću plastičnu kesu, kaže mu – unutra je kabanica. Za koga, pita mladić. Očito se ne poznaju. Za tebe, reče ona.

Prošli smo Centar Sava i došli do sredine parkinga hotela Crowne Plaza. Konvoj autobusa i dalje prolazi pored nas. Svi puni. Na parkingu isped Crowne Plaze – premijer. Oko njega nekoliko ljudi. Par metara dalje stoji kamerman i snima. Mladići se okupiše oko premijera. Gde su autobusi, pitali su ga. Otišli su, trideset tri autobusa sa dve hiljade ljudi, odgovorio je. (Telepatija ipak radi. Rečeno je u 21.00, ali neki su – navijači, javlja RTS – stigli ranije i pre vremena krenuli za Šabac.) Mladići povikaše – hoćemo i mi u Šabac! Premijeru kao da je bilo drago što Srbija ima takvu omladinu, u trenutku se preobrazio u dežurnog dispečera i naložio devojci u blizini da javi GSP-u da pošalje deset zglobnih autobusa.

Počeh da računam koliko zglobnom autobusu punom ljudi po mraku i kiši treba do Šapca. Zabavljen tim računom, pođoh kući. Posle pomislih – šta premijer radi ispred Centra Sava? Zar niko drugi nije mogao da organizuje ukrcavanje dobrovoljaca u autobuse? Ima u Beogradu toliko direktora škola koji redovno vode decu sličnog uzrasta na izlete: neko od njih je mogao večeres da zameni premijera na parkingu. Sutra je odlučujuća bitka za Šabac, bilo bi dobro da bar malo odmori.

22.20 – na internetu: iz Niša za Šabac krenulo sto pedeset zatvorenika osuđenih za lakša krivična dela. Vest kaže: osuđenici se „dobrovoljno“ javili. Oni, međutim, dobrovoljno ne mogu ništa. To što su pošli je dobra volja upravnika kazneno-popravnog doma (a možda i ministra pravde lično); a on, opet, zatvorenike na ovaj način ne sme da pusti. Od biblijskih hiljadu petsto dobrovoljaca stigli smo do navijača (jedan od njih na snimku RTS-a hvali pomoć Rusije i kaže da je ovo novo vaskrsenje patriotizma u Srbiji: pokazaćemo svoj pravoslavni duh) i sto pedeset zatvorenika (naslabijem tretmanu). Oni će braniti Šabac, kao da treba da ga odbrane od ustaša. Jer ovo sad već liči na ono kad je Srbija u devedesetima kretala u rat.

Iz Šapca opet stiže vest da se građani okupljaju i traže da im se kaže gde treba da pomognu. Ima ih između dve i tri hiljade. Neproverena je informacija da su neki od njih upali u opštinu, nezadovoljni time kako lokalna vlast (stranka Dušana Petrovića) organizuje odbranu.

22.56 – treba ići u krevet. Ali noćas nema spavanja. Šta se to danas popodne dogodilo, kakva je to bila sednica uživo, koji je to skup bio kod Centra Sava, ko je na kraju otišao u Šabac i šta se u Šapcu zaista događa – dakle, u kakvoj to zemlji odnedavno živimo, potpuno je nejasno. Grize me savest – spavam na suvom, u svom krevetu. Silan svet u Srbiji postradao, a da to, verovatno, nije moralo da se desi. Šabac će, nadam se, uprkos svemu – izbeći potop.

(Пешчаник, 17. 5. 2014)

poplave-5

Михаило Меденица: А која је бујица однела Вељу?

Ево како медији од свега направе непотребну драму и спектакл, чудо једно: такозване поплаве подигоше на ниво Станије, а ситуација сасвим сигурно није ни изблиза ванредна јер неко би ваљда пробудио Вељу да је вода дошла до пода, што се оно каже, или до девојачке собе на другом спрату, како камере тенденциозно приказују?!

Или је пак Веља, звани Велимир Илић, министар за ванредне ситуације, увелико у акцији, али ван кадра и хеликоптера, на који се Вучић навадио као дете на онај у луна-парку, с џепом пуним жетона?

Према непотврђеним информацијама, становита баба из села надомак Обреновца клела се мајком да је у бујици угледала лично Велимира како се с кравом отима за врх бандере која је вирила из воде, док је према казивању неимeноване овце, коју је Вучић дограбио из хеликоптера и даривао флашицом киселе воде, магистар Илић виђен на обали Велике Мораве док се у плићаку загревао за улазак, да га не пресече, штоно кажу.

– Затим је запливао узводно, али су га црквена одликовања, која не скида ни кад плива, вукла на дно, па се пустио низводно, грабећи успут људе, стоку, механизацију, куће, викендице, па чак и чланове опозиције који су се беспомоћно праћакали у подивљалој реци… – исповедила се овца у хеликоптеру, безобзирно искористивши ситуацију да направи селфи себе и премијера.

С друге стране, злонамерници тврде да се ванредни министар за редовне ситуације, или обратно, фокусирао на одбрану зграде Владе, у коју је виђен да улази у рибарским чизама још раном зором, носећи преко рамена кутију с водоинсталатерским алатом.

– Није, бре, све у набујалим рекама. Шта ћемо ако попусте славине у тоалетима, прелију водокотлићи, набујају писоари… – одбрусио је, кажу, портиру и без трунке страха утрчао у први тоалет, бацивши се на WC шољу ко Мићун на коверту с дневницама!

– Ону овцу што су ми силовали нисам могао да спасем, али Србију хоћу! Вулине, утрчавај у женски, тебе и овако нико не сматра озбиљно, и скачи на славине! Ми смо последња линија одбране, за ово нећемо тражити дупле дневнице, управне одборе и насловне стране, довољно је што ћемо нас двојица и ове испрепадане жене знати шта смо учинили за отаџбину и народ… – последње је што се чуло из тоалета пре него што је млађани Лазар Крстић утрчао и истрчао бридећег образа, кењкајући у сузама: „Али, чика Вељо, стварно морам! Па, како у саксију, бре, нисмо тако на Јејлу…”

Дакле, шта год била истина – Веља је ту негде: у бујици, пружајући тубу с магистарском дипломом дављеницима, или у Немањиној, као живи бедем пред тоалетима који само што нису попустили.

Напослетку, можда и дрема, што само значи да је ситуација као Станија, рекох, вештачки надувана и згодна за крупан план.

Замолио је да га буде само у ванредним околностима, јер је пре свега министар без портфеља, тек успут задужен за белаје, а за портфељ још није јављено да је угрожен…

(Два у један, 16. 5. 2014)

poplave-6

Борба за веру: Потоп у Србији и Архијерејски Сабор – да ли имамо право на овакву тему?

Неки ће рећи: „Ови са ‘Борбе за веру’ опет забадају трн у здраву ногу, и код својих читалаца изазивају осуду СА Сабора СПЦ. Хоће да кажу да је ова природна катастрофа плод јереси и новотарија неких владика. А зна се да Американци, рецимо, могу да овакве догађаје изазивају у оквиру метеоролошког рата, и да то, свакако, може бити и природна појава“.

Зато унапред да кажемо: од свог настанка, наш сајт је био конструктиван и спреман да у СПЦ подржи све што је добро, нормално, и здраво. Кад је на патријарашки трон дошао садашњи патријарх Иринеј, подржали смо његово, макар вербално залагање за одбрану светопредањског поретка Свете Литургије, иако смо знали да је његов однос према литургијском поретку исти као и његов однос према осталим битним питањима – Помоз Бог чаршијо, на све четири стране!“ Заправо, садашњи патријарх је још као епископ нишки охрабривао новотарце говорећи да самовољне промене литургијског поретка заправо нису никакве новотарије и да их он, кад би биле у његовој епархији, не би спречавао.

Међутим, врло брзо се показало ко је ко и шта је шта – прогон епископа рашко – призренског Артемија, по диктату Американаца и НАТО, патријархов говор у Бечу, кад је добио награду папског института за Исток, Про Оријенте, септембра 2010, учествовање у римокатоличкој процесији у Бечу, паљење свеће у синагоги уочи јесењег СА Сабора 2010, и многа друга непочинства довела су до тога да нико ко је правоверан више није могао подржавати патријарха. Ма шта о томе мислио негдашњи ђак владике Николаја, а сад главни портпарол епископа бачког Иринеја Буловића, архимандрит Јован Радосављевић, који је у својој књижици „Косовска криза и случај Артемије“ написао да је патријарх Иринеј „светоотачки“ рекао: „Мој савет нашем верном православном народу јесте да Цркви препусти решавања и одлуке које се тичу вере, морала и црквеног устројства и поретка, а да они, као верни и Цркви одани народ, те одлуке са пуним поверењем и љубављу прихвате“. Није него – кршење канона у молитвеном општењу с папистима и паљење свеће по синагогама, пуштање на вољу епископима попут Григорија, који је самог себе рашчинио увођењем жена у олтар – то треба да прихвати верујући народ? И ми, са „Борбе за веру“, којима архимандрит Јован већ други пут прети и каже, у тој својој пашквилантској књижици, да смо „истакли неку политички и секташки борбену фирму „Борба за веру“, па се питамо: за какву и чију се веру они боре?“ (Одговор је прост – Свети Апостол Јуда нам рече да се боримо за веру једанпут предану светима, а „кум“ нашег сајта био је, својим текстом „Борба за веру“, баш СветиВладика Николај, кога је отац Јован Радосављевић одавно презрео и одбацио ради послушности Иринеју Буловићу, папином прстенлији).

Зато и пишемо овај текст, одговарајући на потенцијална питања злонамерника: прво, ми знамо да потоп који никад, овакав и у овом обиму, није снашао Србију, може бити плод метеоролошког рата, али и то је Божије допуштење, због грехова народа и његових вођа. Друго, греси епископа и њихово издавање вере много су већи од грехова политичара, јер политичари су људска, а епископи Христова установа. Зато није нимало случајно да се ова количина воде која је оцрнила Србију почела изливати кад је почео и СА Сабор СПЦ, у Студеници, која је већ дуже од деценије под влашћу јаросног новотарца и скраћивача -рушитеља иконостаса, новог доктора теологије, јеромонаха Тихона. Дошле владике да се моле Духу Светом код Светог Симеона, и ударио потоп! Да није то можда Немањин коментар на њихов досадашњи рад!?

Зато неколико речи и о томе да кажемо.

Поучни пример

А да потоп може да дође од архијерејског безакоња, ево једног примера. Објављен је 1994. у новинама „Православна Русија“. Наиме, 1968. Бугарска Црква, чији је патријарх Кирил био ревносни сарадник комунистичке власти, прешла је на нови календар. Ученици чувеног владике Руске Заграничне Цркве, Серафима Собољева, свеца и чудотворца, архимандрити Пантелејмон, Серафим, Сергије и јеромонах Серафим, одбили су да пређу на нови календар, али, не желећи да прекину општење с Црквом, замолили су да се повуку из Духовне академије, где су неки од њих предавали и живе у Покровском женском манастиру, служећи по православном календару. Ово је довело до огромног гнева патријарха Кирила, који их је ставио под забрану свештенодејства, а онда, 17. јуна 1969, кад је Синод расправљао о њиховом рашчињењу, над Софијом је избила стравична олуја, која је чупала дрвеће и град потопила водом. Само је изнад Покровског манастира, у коме су живела ова четворица исповедника вере, сијало сунце, и кап воде није пала у порту.

Видевши то, владике су одустале од рашчињења. Патријарх Кирил је ускоро умро, а оцима је дозвољено да служе по православном календару, остајући у општењу с БугарскомЦрквом.

Ко има уши да чује, нека чује! А ко је наглув, нека прочачка уши! Потоп у Србији говори боље од свих чланака „Борбе за веру“.

Шта потоп потапа?

Ужасна догађања која су ојадила многе и премноге људе у Србији, а везана су за огромну кишу која непрестано пада у читавој Србији, те изазива поплаве како у Београду (у коме су следбеници новосодомске идеологије већ кренули са својим „изложбама“, „активностима“ и „промоцијама“), тако и у западној Србији (мада и другде – Лесковац је имао торнадо, а и Ниш је под водом, а поплаве наносе непроцењиву штету у Свилајнцу, Петровцу на Млави, Јагодини, Ћуприји, Параћину, Смедереву и другим местима широм Србије).

Један побожни читалац нам се јавио из Пожеге, па каже: „Пожега и Ужице су на удару, у Ужицу нема толико кише, али је напукла брана, а зна се да су наши свештеници главни новотарци епархије жичке – протојереј Дмитар Луковић, онај што је тукао народ у Душковцима 4. /17. 6. 2008., на Духовски уторак, новотарењем је загадио Пожегу, а Милић Драговић, о коме сте ви некад писали, загадио је новотаријама Ужице. Па нам га сад ето. Чујем да су у чачанском крају највише страдали Прељина и Коњевићи. Пошто се често крећем по околини, сетих се да је све било нормално док је у Прељини један добар свештеник служио службу Божју како пише у књигама староставним. Али, кад је он отишао у пензију, на његово место покојни владика Хризостом је поставио новотарца,  и ето потопа. Тако је исто и у Коњевићима, где је побожни народ на челу са братом Бошком Топаловићем,касније калуђером Рафилом никољским десном руком Владике Николаја, цркву зидао, а Николај је пре рата освештао. Опасан новотарац је у Коњевићима. Погазише Литургију, потоп изазваше“.

Ми не можемо а да се са овим не сложимо. Брат из Пожеге је у праву, мада не можемо до краја да улазимо у Божији промисао. Можемо и да додамо – ено и ваљевског краја под водом, зато што безумници хоће да сруше Свету Грачаницу Ваљевску, задужбину Немањића, и да граде неку лудачку брану, а нема ко да им се супротстави, осим монаха Антонија – владика Милутин ћути и кути, и ако нешто каже, то је више себи у њедра. Страда и шабачка епархија, на чијем челу је онај што је папи љубио руку. Ено и Ниша на удару, после прославе Миланског едикта са подизањем којекаквих екуменистичких споменика и глупости које су ову манифестацију пратиле. Ено и браничевске епархије под водом, због најстрашнијих хула и литургијских новотарија епископа Игњатија, који, по допуштењу Божијем, столује у овој епархији.

Уместо да са почетком Сабора дође и благослов Божији, оно нам требају чамци да се спасавамо. Одоше куће, оде стока, оде летина. Не може се човек са Богом играти, а да му буде потаман. Не могу владике кршити закон Божији, а да Србима које воде буде како треба.

Уосталом, какве су наше владике?

Шта раде и куда желе да нас воде?

Да кренемо од старијих. Владика Иринеј Буловић – о њему смо толико рекли и написали да и врапци на грани знају ко је и шта је. Од човека који је у младости био такав зилот да је у Грчкој на студијама саслуживао са старокалендарцима до човека који се претворио у најпослушнијег послушника Ватикана и Фанара тече биографија једног несрећника који је уништио све шта је могао, а нарочито теолошки факултет, са кога новотарци ступају на поприште битке да нам дођу главе. Толика је његова моћ на факултету да и новотарце склања кад му сметају – тако је уклонио свештеника Владана Перишића, који је требао да буде декан, јер му се нешто замерио. Данас има кључни утицај на стање у СПЦ(због јаких веза са земаљским моћницима), пре свега на патријарха Иринеја, кога стално плаши митрополитом Амфилохијем, љубоморним на то што он, славни Црногорац, није постао патријарх. Буловићеви кандидати за рушење жичке епархије су најизгледнији – од владике далматинског Фотија (доброг човека, али фанатичног новотарца, новотарца из убеђења), преко Андреја ремезијанског, који је скидао монашку мантију и ишао да ради и живи у родној му Немачкој, али је, кажу – на захтев бечког бискупата враћен у Београд да настави подривачку делатност, до чувеног владике јегарског и ласвегаског Порфирија, шефаРРА, човека који Србију држи у медијском мраку и прима грдне паре на радном месту, на које по канонима не да нема право, него се за такве ствари рашчињава. Бачки епископ је толико моћан да држи на месту на коме су епископе починитеље најозбиљних канонских преступа. Бачки епископ је толико моћан да тачно зна кад ће која смена на власти и одмах претрчава у табор победника – од Милошевића, коме је био одани сарадник, до данас.

Митрополит Амфилохије је некада могао да постане велики српски владика,  који наслеђује Владику Николаја и Оца Јустина, али се, онако по монтенегрински, потпуно потопио у море сујете и самољубља, па је и он пао под власт папе, кога редовно посећује носећи његов крст и прстен. У младости, и он је био против литургијских новотарија и екуменизма (http://borbazaveru.info/content/view/741/53/) (он и јеромонах, после владика, Атанасије, носили су из Србије књигу Оца Јустина „Православна Црква и екуменизам“, да је штампају у Солуну), али сад је главни екумениста и новотарац. Истовремено, један је од највећих превртача у СПЦ – „закон му је што му срце жуди (власт, утицај – самом себи је дао титулу архиепископа цетињског!), што не жуди у Коран не пише“. Својевремено је дувао у пиштаљку против Милошевића, да би, недавно, на сахрани Милошевићевог брата, овог величао као јунака у борби за српство. Пошто није постао патријарх, у договору са некима из ђукановићевске власти (пре би се рекло – са онима који стоје иза Ђукановића, а ми знамо ко су), решио је да направи „аутономну“ Митрополију  црногорско – приморску, и да СПЦ у разбијеном и подељеном народу разбије „митрополизацијом“. У томе му помаже његов брат и понекад супарник, Буловић, а обојица користе Тасу, познатог по употребној вредности средњовековне справе за пробијање врата на тврђавама.

Иринеј Буловић жуди да постане митрополит сремскокарловачки, и господар ватиканизоване Војводине, а у међувремену се докопао баснословних финансијских прихода из срушене (од стране српских екумениста) епархије средњоевропске, чијим територијама сада неприкосновено господари.

Све што митрополит Амфилохије данас ради је у функцији припремања аутономизације митрополије која ће касније постати аутокефализација – у ту сврху, као црвена слова у календару прогласио је Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског – неоспорно велике угоднике Божије, али „специфично“ везане за територију будуће „аутономне“ митрополије, па онда канонизовао старца Симеона из Дајбаба, момишићке мученике, све до самовољне канонизације Његоша. У том циљу учвршћује и епархију СПЦ у Јужној Америци, у којој има доста црногорских исељеника. И он користи своје ђаке за одређене циљеве – најпознатији је владика Јован Ћулибрк, рокер, падобранац, јаросни новотарац. Нама је, ипак, драго што митрополит, преко својих сеиза, редовно добија текстове са нашег сајта, па се и, помало (колико искрено, Бог и он знају) коригује. Тако је недавно са „Борбе за веру“ био опоменут што је пред совјетским спомеником у Подгорици изјавио да је НАТО 1999. бомбардовао Србију, Црну Гору и Косово, па се, поводом литије у Никшићу, на дан светог Василија Острошког, слава му и милост, кориговао и рекао да је НАТО 1999. бомбардовао СР Југославију, у чијем саставу су биле и Црна Гора и Србија са Косовом и Метохијом.

О несрећном епископу Атанасију Јевтићу шта рећи? Упропастивши себе, упропашћује и друге. Његова духовна деца су владика браничевски Игњатије, кривоверац који учи да је душа смртна, а Бог онакав каквим га описује јеретик Зизјулас, владика Максим, новотарац над новотарцима, који проведе сав свој рад у Америци издајући књиге Зизјуласа, све са сликама Стаматиса Склириса, које је ругло назвати иконама (и он се нада  да ће постати жички владика), као и рушитељ и скврнитељ Григорије захумско – херцеговачки, који је себе назвао бискупом и уводи жене у олтар, да их тамо причешћује.

Оваквих има још – ту је и владика крушевачки Давид, кога патријарх Павле није хтео да рукоположи (због Давидових, свима познатих, проблема) ни у јерођакона, и чија се брука одавно видела (http://borbazaveru.info/content/view/4382/77/), па онда владика аустралијски Иринеј Добријевић, главни амерички човек  у СА Сабору СПЦ, па духовни оцеубица и шиптарски послушник Теодосије, и тако даље. Знајући за све њих, чему се чудимо ако Србију потапа потоп? Сви су они, ко више, ко мање, издали Владику Николаја и Оца Јустина, а о Светом Сави да и не говоримо.

И благослова Божијег немају, а ни ми га, очито, ускоро нећемо имати. Али, то не значи да ћемо ми слушати непослушне Богу и закону Божијем, као што и не значи да ћемо им учинити задовољство да одемо из Цркве и да њима оставимо раван пут за кварење вере и рушење црквеног поретка. Такође, свима њима, као и себи, желимо покајање и повратак Богу и Небеској Србији.

Што се патријаха Иринеја тиче, он се о СПЦ не пита ништа. Њега само користе, и одбациће га кад им не буде потребан. О његовом интервјуу „Недељнику“ ево неколико речи.

Патријархов интервју

Патријарх Иринеј је, очито за време комунизма, научио да много прича, а да ништа не каже – „округло па на ћоше“. Кад прича о положају Цркве некад и данас, он, на пример, каже: „Некад је Црква, нећу да кажем била гоњена, али прилике у Југославији су биле другачије него у другим земљама. Било је толеранције, мада ограничене и то се уважавало. Садашње стање је битно другачије. То што СПЦ данас можда није консултована у свим важним питањима није наш проблем, већ оних који не препознају значај и улогу Цркве кроз векове. Но СПЦ није сасвим мимоиђена ни у том смислу“. Шта је писац хтео да каже? Кад је СПЦ била гоњена, кад толерисана, кад уважена? Овако одговара један уплашен човек, који је од времена Броза до данас под надзором разних обавештајних служби (што и сам у интервјуу стидљиво признаје), и коме се сваки час прети да не сме да прича јасним, народу разумљивим, језиком о питањима која су суштинска за српски народ.

На питање о Косову и Метохији, које је власт Бриселским споразумима предала Шиптарима, патријарх опет прича „округло па на ћоше“. Косово је „наша историја, наша култура, наша духовност“. Ту је и Косовски бој, ми не можемо никада да „схватимо и прихватимо“ „изузимање Косова из Србије“. Добрица Ћосић греши кад каже да је Косово изгубљено. „Ко је довео до тога, сад је посебно питање“, каже патријарх – а тачно се зна ко је довео до тога: Америка и Европска унија, уз сарадњу домаћих власт имајућих и суштинско непротивљење врха СПЦ од 2010. наовамо. И он помиње да је независност Косова „грешка“ ЕУ и Америке – а није грешка, већ злочиначка намера и програм. Новој власти одмах додворавање: „Вучић мора да подигне посрнулу нацију. Мислим да смо као народ прилично слаби. И треба да учини све да дође крај том слабљењу и пропадању“ јер смо, по патријарху, „доведени до просјачког штапа“. Патријах Варнава је пре рата имао референта за штампу, и није му се дешавало да прича свашта кад даје интервјуе. Кад га конкретно питају хоће ли СПЦ преузети улогу гласноговорника традиционалних вредности, јер ниједна „конзервативна“ партија није ушла у скупштину Србије, патријарх одговара: “То је био избор народа. Право да вам кажем нисам се бавио програмима партија, нити много ценим партије по њиховим именима, погледима, обећањима. Партије ценим по људима који су у тим партијама. А свугде је било и добрих и лоших људи. Имамо много тих партија, морамо да смањимо њихов број. Америка и Енглеска имају по три – четири партије, а ми ко зна колико“. Овај одговор подсећа на одговор проте из „Аутобиографије“ Бранислава Нушића. Кад га мали Нушић пита какав је пети падеж од именице „пас“, прота се ишчуђава што ми, мали народ, имамо толике падеже, чак седам, а велике државе, као Енглеска, по два, и додаје да је то некакава српска обест. На питање малом ђаку није одговорио, наравно.

Однос према власти је: „Помоз Бог, чаршијо, на све четри стране“. Добар је и Томислав Николић, „човек из народа“, добар је и Борис Тадић („Са Тадићем сам имао низ пријатељских сусрета и СПЦ му је захвална што је решио проблеме свештеника са социјалним дажбинама“), добра је и Коштуница – сви су добри док стижу паре за ово или оно. То што народ пропада, и што власти хрле ка антихришћанским вредностима нема везе.„Ником није лепше нег је нам, само да је вако сваки дан“.

Ту је и прича да морамо морално да се обновимо. А како да се морално обновимо, кад црквени врх не устаје отворено против параде содимита, а власти хрле антихришћанским вредностима, јер су то „вредности“ Европске уније? Шта ће патријарх рећи кад буду мењали законе и озаконили „истополне бракове“? Уместо да  каже: Ми, српске владике, сад смо наСабору и нећемо дати никакву геј параду, него ћемо повести општенародну литију која ће зауставити рекламирање  безакоња.

Патријарх о себи говори као о човеку који не воли сукобе и конфликте, јер га то „после мучи и ствара му непријатности“. Међутим, кад га питају за сукоб са владиком Артемијем, ту је одлучан – било му је „мало тужно и жалосно“, али „као што је хирургија најбољи начин лечења, тако се и у СПЦ морао применити хируршки нож“. Занимљиво је да се тај „нож“ не примењује на владику браничевског, који хули на учење Светог Јеванђеља, а успут је приграбио (укњижио на епархију) сву црквену и манастирску имовину у браничевској епархији коју су комунисти конфисковали после Другог светског рата,  ни на владику захумско-херцеговачког, претендента на престо митрополита дабробосанског, који се извињава српским злотворима и који жене причешћује у олтару.

Нешто позитивно

У интервјуу има и нечег позитивног – плашљиво – бесконфликтни патријарх, екумениста и пацифиста по сопственом признању, скоро случајно признаје право стање СПЦ, кад је избор нових епископа (седморица су потребна!) у питању: „Оскудни смо у кандидатима, поготово са одговарајућом спремом и искуством за вођење епархије.“ Зато ће вероватно постављати владике попут Тихона студеничког, новог доктора – рушитеља иконостаса.

А на питање о папиној посети СПЦ патријарх Иринеј одговара: „Нема решења проблема без разговора, дијалога, размене идеја. Сваки контакт за СПЦ је прихватљив, али проблем је у томе што је наш народ највеће трагедије у својој историји доживео од својих суседа –римокатолика. Јасеновац, Јадовно, Пребиловци… А највећи проблем је што је у тим злочинима учествовао велики број њиховог клира. А то није било непознато ни у Хрватској ни у Ватикану. Још нису биле зацељене те ране, а нажалост поновљене су у Олуји. Као да постоји још нека врста мржње дела хрватског народа према нашем народу. И нажалост то нас спречава да позовемо папу да дође у Србију. Али у начелу не можемо бити против тог позива“. Иако је и ово млака изјава, кад се упореди са изјавама из 2010, кад је папа позиван у Ниш 2013., промена је видљива – али, не би је било, да се наш народ одлучно није борио против папиног доласка. “Борба за веру“ давала је и даваће свој скромни допринос у том правцу.

Шта и како даље?

Шта и како даље, питају се читаоци, а питамо се и ми. Ми знамо да је Бог основао Цркву, али то не значи да Српска Црква која је један део васељенске Цркве не може да нестане, и да њене разбијене делове неће преузети патријарх Вартоломеј и њему слични.

У сваком случају, ко хоће да се спасе, не сме одступити са пута наших светих предака, не сме пристати на екуменизам и модернизам, на учења попут Игњатијевог и понашања скврнитеља какав је Григорије. Много бисмо волели кад би се епископи СПЦ вратили Богу и роду, али то је, бар за већину екумениста, само научна фантастика. Оно што се ипак мора рећи јесте да ће Бог са Србима радити тако да их спасе – ако никако другачије, оно кроз велика страдања и невоље. Молимо се Богу за наше спасење и не напуштајмо пут Светих Отаца, борећи се за веру једанпут предану светима. Јер, како каже Свети Владика Николај, „само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе… Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим.“

(Борба за веру, 16. 5. 2014)



Categories: Вести над вестима

3 replies

  1. Ови борбаши су и себе надмашили!

  2. Обавезно редом прочитати цео чланак, пажљиво испратити егзибиционистичке наступе власти, цркве… мали је ово потоп какви нас људи „воде“…гадно време…

  3. kakva god da je vlast, sta ste vi u odnosu na nju, narod se ujedinio a vi sve sto radite jeste da razbijate jedinstvo naroda u ovako teskim vremenima!

Оставите коментар