(Ројтерс, 4. 5. 2014)

ЗАГРЕБ – Десет месеци после испуњења сна о придруживању Европској унији, хрватска привреда је и даље у паду. Ово шаље суморну поруку њеним суседима из бивше Југославије да блок не може да обећа просперитет.

Услови за улазак у ЕУ и правила чланства замишљени су да обезбеде да нови чланови имају довољно јаку привреду и институције да би добро живели унутар трговинског савеза.

За земље попут Хрватске и Србије, чланство у ЕУ је било замишљено и као начин да регион превазиђе ратове деведесетих и заједнички се привредно развија у новом миленијуму.

Али Хрватска, 28. чланица блока, је ове године најгора по економским показатељима, скупа са дотираном Грчком и Кипром. За сада нема назнака да ће домаћи послодавци или страни инвеститори успети да покрену било шта одрживо осим туризма.

„Само неколицина у Хрватској разуме да је привлачење инвеститора чисто такмичење у лепоти широм Европе. Отуд толико пропалих приватизација овде“, каже нам један западни бизнисмен у Загребу.

Чак се и Словенија, која је била у најбољем положају да буде економски самоодржива када се комунистичка Југославија распала, невољно одриче државног власништва – поготово дугом оптерећених банака – иако је напредовала у чланство еврозоне 2007. Другде у региону, осим Фијатове фабрике у Србији, мало се нових радних места појавило да замени она изгубљена када је индустрија у државном власништву зарђала и пропала.

Хрватска индустрија из комунистичког времена, попут бродоградње, углавном је пропала деведесетих. Дипломате нам кажу да није била спремна за ЕУ и нема никакве користи од чланства.

„Има много неодрживих предузећа, много увоза. Средства из ЕУ не пристижу. Нема планирања, нема безбедности, правни систем није по ЕУ стандардима“, каже један ЕУ дипломата у Загребу.

Подаци Светске банке показују да је Хрватска једина земља Европе – поред Грчке – чија се привреда од 2008. константно смањује. За протеклих пет година, Хрватска је изгубила скоро 13 одсто бруто домаћег производа.

Иако је индустријска производња расла у целом првом кварталу, први пут после 2009, аналитичари очекују даљи пад ове године и скоро никакав раст 2015.

„Сад кад Грчка опет биљежи раст, ми смо очигледно најгори,“ каже Велимир Шоње, из консултантске куће Arhiv Analitika у Загребу.

„То види и тржиште: принос на наше обвезница једва да се помјерио прошле године, док су приноси на словеначки и мађарски дуг пали“, каже он о тврдоглаво високој цени позајмљивања у Хрватској.

Последње статистике Европске комисије показују Хрватску на дну листе корисника ЕУ фондова, са само 18 одсто искоришћених средстава 2007-13.

ОД ДРЖАВНИХ ДО СТРАНИХ ИНВЕСТИЦИЈА

Упркос слабим прогнозама, мали обим хрватске привреде – 43 милијарде евра – и релативно стабилан банкарски систем који контролишу иностране банке, вероватно ће спречити да Хрватска постане већа главобоља за блок.

Аналитичари кажу да ће надзор Европске комисије, која је натерала Загреб да два пута ревидира буџет само ове године, држати јавни дуг под контролом. Већи проблем је како развити економију.

„Наш најбољи сценарио је стагнација“, каже Андреј Грубишић, консултант школован у САД. Додаје да је 200.000 људи изгубило посао у приватним предузећима од 2008, док је 10.000 добило посао у неефикасном и скупом државном сектору Хрватске.

„Без озбиљних резова у јавној потрошњи не може бити бољег живота, али држава не показује никакве амбиције да то и учини“, вели он.

У озбиљном заокрету од ослањања на државне инвестиције, и власт и конзервативна опозициона ХДЗ сада кажу да морају учинити више да привуку и задрже стране инвеститоре.

„Инвеститори нас заобилазе, и то се мора промијенити“, изјавио је лидер ХДЗ Томислав Карамарко на пословном форуму прошле седмице. Његова странка обећава смањивање пореза и реформу администрације ако дође на власт.

Заменик председника владе Весна Пусић обећала је „радикалне промјене“ и нову стратегију привлачења инвеститора у следећих неколико месеци.

Али дипломате кажу да обе странке – које Хрватском владају од независности 1991. године – имају лошу историју спровођења реформи.

Прошле године држава није успела да нађе купце за авиопревозника Croatia Airlines, железничку корпорацију ХЖ, последњу преосталу велику државну банку и произвођача ђубрива Петрокемију.

Инвеститори који већ раде у Хрватској хвале образовану радну снагу и брз приступ западној Европи друмским и морским саобраћајем преко јадранских лука. Али фрустрира их спора бирократија и закони који се стално мењају.

„Одлучили смо да поново инвестирамо јер смо били успешни. Али требало је много времена да добијемо подстицаје које су нам обећали, а фрустрирани смо јер неке још чекамо,“ каже Микаел Боар (MikaelBoire), управник за француског произвођача ауто-делова Сен-Жан (Saint Jean Industries). Компанија је прошле године остварила другу инвестицију у Хрватској, пошто је 2008. купила и обновила малу фабрику.

„Словачка и Румунија такође имају много предности, и подстицаје за ново запошљавање. Много су ефикасније и испуне оно што рекламирају. Зато Хрватску сматрамо локацијом вредном проучавања, али не без алтернативе“, каже он.

Игор Илић, Зоран Радосављевић

Са енглеског посрбио: Небојша Малић

Наслов и опрема: Стање ствари

Categories: Посрбљено