Српска православна црква требало би да, по угледу на Московску патријаршију, усвоји своје социјално учење, које би помогло њену мисију у друштву. Руска црква је, захваљујући овом програму, успела да се, заједно са осталим институцијима, наметне као лидер борбе против изазова савременог времена и тако помогне успон руске државе и нације.

Ово је речено на округлом столу под називом “Улога Руске православне цркве у обнови руске државе и нације” који је у организацији Центра за истраживање миграција и Института за европске студије одржан у Београду.

Учесници скупа, међу којима су били и јеромонах Димитриј из Московске патријаршије и Борис Костенко, директор руске православне телевизије Спас, нагласили су да борба против друштвених пошасти мора да се води подржавањем старих, традиционалних вредности хришћанске вере и културе.

– Захваљујући оваквом приступу, успели смо да за десетак година осетно смањимо број абортуса, који су једна од највећих опасности које прете руском друштву – навео је јеромонах Димитриј, који је у телима Синода РПЦ задужен за бригу о деци и младима. – Значајно је и што смо, заједно са осталим установама, успели да смањимо и доступност алкохолних пића, јер је алкохолизам у Русији готово свеприсутан.

Методе социјалног учења Руске православне цркве, које може бити примењено и у Србији, подразумева подршку малом породичном бизнису и пољопривредној производњи. Добар пут, према речима саговорника из Русије, јесте и организовање деце и младих у организације извиђача, у којима би се промовисао спорт, дружење, толеранција и здрав живот. Сличан камп организован је прошле године на Тари, на коме су српска деца учествовала заједно са руском.

– Русија је, као и Србија, осуђена на историјску усамљеност – рекао је Борис Костенко. – Повратак коду културе и нације наших народа једини је излаз из искушења са којима смо суочени.

Иако се сматрамо веома блиским са руским народом и државом, чињеница је да би узајамне везе могле да буду много јаче – подсетио је Миша Ђурковић из Института за европске студије.

– Веома мали број Руса који путују по Европи свраћа у Србију, а и Србија је недовољно заступљена у руској јавности. Недостаје стални културни, научни и економски дијалог наших двеју земаља – каже Ђурковић.

(Вечерње новости/Евроазија.инфо, 25. 1. 2014)

Categories: Вести над вестима