Протојереј ставрофор Момчило Кривокапић казао је на премијери документарног филма „Што ћемо ми ноћас ође“, који говори о оснивању такозване ЦПЦ, да је пројекат стварања такозване македонске и црногорске цркве подржан од стране Ватикана, те да о томе постоји документација.
Он је порталу ИН4С уступио копије два документа: писмо које је Франциско Паловинети, изасланик папе Павла VI упутио 28. децембра 1969. године блаженопочившем митрополиту црногорско–приморском, Данилу Дајковићу; и писмо које је Паловинети послао предсједнику СО Титоград.
Писма објављујемо интегрално.
“Ваше Преосвештенство,
Молим да ми опростите на грешкама, али трудићу се да их буде што мање, јер сам по први пут у повјерљивој мисији овдје. Молим да разумијете моје напоре које чиним сам уз припомоћ веома оданих и повјерљивих саучесника, али све то да што боље и савјесније, да најбоље намјере Свете Столице извршим што разборитије уз велику обазривост, нашто сам нарочито упозорен.
Носим Вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим па сам радо прихватио овај напорни пут да се уз његов благослов овјековечи труд и обезбиједи Ваша сагласност и саучешће што је изричита жеља Св. Оца Папе па сам пошао на овај историјски пут који треба да овјековечи Вас.
Но, ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију и задржан, хитно обавијештен са напоменом да моментално није погодан моменат – наиме пала би у очи моја присутност у Цетињу, па би могле наступити немиле посљедице и многе непријатности од ненамјерних злих људи Ваше средине, сто би омело и много нашкодило постигнутим успјесима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене сепаратистичке јереси.
Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или Његуше гдје би одговарао намјени, гдје историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види.
Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идологијом која је злоупотријебила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.
Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринијети, па ће само тражити да у маузолеј буду смјештене кости Луције – Црногорке (Озане Которске) , која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтјела да ту вјеру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја.
Св. Отац Папа цијениће веома Ваше напоре и велику душевну и просвјетну вриједност, цијенећи Вашу оданост светој цркви, а вјерујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери.
У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима, а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спријечен и како су сада заоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавијештен да приликом посјете Предсједника од стране Паћинелија и додира истог са извјесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избјегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избјегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на мјестима која би била подлога непријатности како тих храбрих људи тако и свег досадашњег успјеха и рада.
Износећи Вам ово молим Вас да разумијете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика дјела и љубав према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вјери за што би Ви били најпогоднија личност.
Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.
Из жеље да се све то најљепше среди молим да донесете Вашу одлуку гдје би жељели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим, а Ви ми дадете Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.
Метковићи
С’ особитим поштовањем, одани покорни Вам,
Паловинети“
У другом писму, које је Паловинети послао предсједнику СО Титоград, наводи се да је Папа спреман да подржи „да се што прије приступи изградњи маузолеја и склони капела са остацима великог покојника у музеј или на Његуше гдје доличи то и према историји и према народу који је изумро и сада почне живот са новим обичајима и новим замахима уз пуну подршку СВ. Оца Папе, да се помогне том напаћеном и прогањаном да приступи правој Христовој вјери“.
Приказан документарац о оснивању НВО ЦПЦ
Вечерас је у пуној сали Књижаре Матице српске у Подгорици премијерно приказан документарни филм „Што ћемо ми ноћас ође“, о оснивању НВО ЦПЦ, односно, како су то истакли говорници: „једном сегменту разградње националне и духовне суштине Црне Горе, која је данас у пуном замаху након успјешне вишедеценијске припреме“.
Говорећи о документарном филму „Шта ћемо ми ноћас ође“, новинар ИН4С-а Горан Ћетковић казао је да је његова премијера својеврсна ексклузива, јер се ради о једином видео материјалу са „историјског“ скупа оних који су отворено пројектујући нестанак српства и Српске православне цркве у Црној Гори на трагикомичан начин „врнули аутокефалност ЦПЦ“.
„О дружини Мираша Дедеића је погрешно рећи да су секта. Чак и секта свој рад управља по мање материјалистичким циљевима. Ова циркусијада, финансирана од самог врха тадашње и садашње власти, по неким црним слутњама треба да послужи као форма за законску инаугурацију нове вјере у држави, како нам ових дана најављују високи службеници ДПС-а, што мора да забрине сваког добромислећег грађанина”, рекао је Ћетковић.
Он је казао да је на Цетињу прије 20 година посађено раније припремљено сјеме раздора и стална опасност по грађански мир у Црној Гори.
„Као што је антипод Христу – антихрист, тако је и антипод вјерујућој Црној Гори НВО распопа Мираша, носиоца анатеме свих вјерујућих православаца од Јерусалима и Цариграда до Јеревана, Кијева и Москве“, нагласио Ћетковић.
Ћетковић је истакао да без ентузијазма и добре воље покојног чика Станка Копривице из Сутомора, који је аутор ових снимака, документарни филм „Шта ћемо ми ноћас ође“, не би угледао свјетлост дана.
Протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, казао је да је пројекат стварања такозване црногорске цркве подржан од стране Ватикана, те да о томе постоји документација.
Он је истакао да је почетком седамдесетих година почела комунистичка параноја, те да се тада први пут пориче легитимитет владике црногорско-приморског.
„Тада се упорно говорило о промјени идентитета. Постојали су само покушаји монтенегризације. Седамдесетих се већ пише – црногорска црква, Црногорци. У тој етногенези један Марксиста говори да смо ми Црногорци све сем Срби“, рекао је архијерејски намјесник бококоторски.
Према његовим ријечима, комунисти су Мираша Дедеића убацили на теолошки факултет.
„Једини дипломирани теолог у Београду чијег досијеа нема је Мираш Дедеић. Она је из УДБА-шких структура убачен на теолошки факултет“, рекао је он.
Доласком митрополита Амфилохија, тврди Кривокапић, руше се сви планови Ватикана.
„Када Амфилохије долази руше се сви планови Ватикана. Амфилохије, као јак теолог, направио је пометњу. Тада већ настаје оно што данас видимо. Све је смислила Коминтерна а Ватикан помагао. Ако желимо имати нормалну цркву, морамо је имати на оним основама на којима су је поставили апостоли и Свети Сава“, закључио је он.
(ИН4С)
Categories: Вести над вестима
Поверовао бих у други део наслова
“… митрополит Амфилохије им срушио планове”
да је остао да буде митрополит СПЦ а не што је поглавар Православне цркве у Црној Гори.
Ђе нестаде оно “С” из СПЦ?!?!?!
Могу прихватити да Ватикану одговара постојање “МПЦ“ и “ ЦПЦ“, па чак и сумњу да их је и помагао у томе, али објављивање таквог примитивног и глупог фалсификата (факсимила писама “папиног изасланика“) који се нуде као доказ тешко поткопава ауторову тврдњу. Зар он стварно верује да је Ватикан толико тупав да на такав начин шаље тако идиотски срочене поруке??? Ако верује – онда стварно: тешко оној ствари за коју се залаже. Ово је пропагандно дно дна. Побогу, погледајте само те текстове, тај речник, тај “ниво“…
@ Јован Јовановић
Поштовани господине, сасвим је могуће да сте у праву (чак и оно ДРУГУ ВЛАДИЦИ) на писму. И није објашњено како је писмо тек сад објављено и зашто су владику сматрали за “склоног паду”.
Како год, после овог портал ИН4С ће бити у статусу “ил покојник или пуковник”, наравно ако Зоран Ђуровић нађе времена да се позабави… 🙂 А можда и остане овај документ (или “документ”) у статусу нек верује ко хоће. Када сам објавио вест, она ми је “заличила” на Протоколе ватиканских мудраца.
Али, онај видео о стварању твз. ЦПЦ је стварно урнебесан и мора се одгледати! Врхунска забава, мада тема ни исходи нису нимало смешни.