Роберт Фиск истражује случај наводног двоструког аршина око случаја двојице истакнутих Либијаца оптужених за злочине против човечности

(Индипендент, 31. 10. 2013)

У Међународном кривичном суду (International Criminal Court – ICC) у Хагу у току су неке мућке. Без жеље за навођењем детаља, поставља се много питања о томе зашто су часне судије (у сваком случају, бар јавно) захтевале да се Саиф ел-Исламу ал-Гадафију (Saif el-Islam al-Gaddafi), сину покојног Моамера, суди у Европи, али су безбрижно пристале да се диктаторовом немилосрдном шефу безбедности, Абдулаху ал-Сенусију (Abdullah al-Senussi) суди у хаотичној Либији, у којој харају наоружане милиције.

Да ли је то било зато што суд инсистирањем да се обојици суди у Хагу није желео да онерасположи анархичне либијске власти? Или је то са скривеним, злокобнијим циљем: да се спречи да Сенуси у Хагу избрбља детаље о својим срдачним односима са западним безбедносним службама – онда када је био главни за односе Гадафија са ЦИА и МИ6?

Бен Емерсон (Ben Emmerson), Сенусијев британски адвокат, а – случајно још и специјални извештач УН за анти-тероризам и људска права, овог месеца је окарактерисао претпроцесну одлуку Међународног суда, који одбија да у Хагу суди Сенусију, као “шоконатну и необјашњиву”, због тога што постоје “више него убедљиви докази… да је либијски систем правосуђа у стању потпуног колапса и није у стању да обавља фер суђења”.

Без извлачења закључака о разлозима за ову претпроцесну одлуку, г-дин Емерсон је изјавио “Индипенденту” да је – онда када су Сенусијеви адвокати захтевали да сазнају да ли су га оперативци МИ6 саслушавали док се налазио у Мауританији, а пре његовог илегалног пребацивања у Либију – Вилијам Хејг (William Hague)[1] одбио да одговори на то питање. Како кажу неки либијски парламентарци, пошто је Мауританија добила мито од 200 милиона америчких долара, Сенуси је депортован из Мауританије у Либију, уместо да буде предат Хашком трибуналу. А, пошто су Сенусија држали затвореног у Триполију, г-дину Емерсону и осталим адвокатима није било дозвољено да га виде.

Ануд (Anoud), 20-годишња Сенусијева кћи, описала је “Индипенденту” сусрет са оцем у затвору у Либији: “Био је очигледно ударан по очима и носу, врло слаб и имао једва 35 килограма.” По доласку у Либију, крајем 2012, г-ца Сенуси је била затворена под оптужбом за коришћење лажног пасоша, а – када је прошлог месеца пуштена киднаповали су је на путу за аеродром неки наоружани мушкарци “да би је заштитили”. Неозлеђена, пуштена је касније те недеље, и каже да не зна ко ју је отео – али постоје верзије да ју је једна група либијских полицајаца отела од друге групе либијских безбедњака.

Ануд Сенуси (фото: Индипендент/Micha Theiner)

“Када сам посетила оца, није ми било дозвољено да с њим будем насамо и нисам могла да разговарам с њим а да ме не чују и други … Прећено му је да ће бити мучен ако буде говорио о томе како се према њему односе. Уз садашњу либијску владу, нема безбедног суђења за мог оца”, рекла је г-ца Сенуси, која сада живи у Каиру.

Нико не сумња да је Сенуси човек који чува многе тајне – нити је спорно да је имао репутацију једног од највернијих и најжешћих присталица Моамера Гадафија. Оптужен је за злочине против човечности и нема сумње да је мучење либијских избеглица – које су уз помоћ МИ6 и осталих западних безбедносних агенција после “пустињске погодбе” Блера са Гадафијем предате Либији – спадало у његову надлежност. Он је, у ствари, био управо тај који је преузео те избеглице, као и информације о њима, добијене од Запада.

Заступници људских права сматрају да је Сенуси неку врсту “црне кутије” записа о тајним везама МИ6, ЦИА и Гадафијевог безбедносног система. Што дуже Сенуси остаје затворен и неприступачан у Либији, без сусрета са западним адвокатима, онемогућен да слободно говори чак и са својом ћерком, и суочен са изласком на лажни “суд” Либије – и то под претпоставком да ће до тога доћи – тајне МИ6 и ЦИА ће вероватно остати безбедне. Јавно суђење у Хагу би могло разобличити обим и скандалозност веза Гадафијевих бандита са британским и америчким обавештајним службама.

Бен Емерсон је ужаснут Сенусијевом судбином. “Сви међународни посматрачи су нашли доказе систематског мучења, отмица – па чак и убистава у либијским затворима, а … чак је и [њиховог] премијера отела нека наоружана милиција”, казао је Емерсон у Каиру, после сусрета са Ануд почетком овог месеца. Чак је и либијски министар спољних послова о оном инциденту казао: “… У одсуству функционалног, строгог и хуманог криминално-судског система у Либији, такве ствари се могу било када догађати.” А либијски премијер је признао: “Либија не само што није неуспела држава… држава Либија још и не постоји.”

Абдулах Сенуси и Моамер Гадафи (фото: EPA)

Емерсон је приметио да Сенусијева фотографија, снимљена приликом његовог последњег појављивања на уду у Либији 3. октобра – осам дана пре но што је хашки суд одбио да му суди у Хагу – показује да је “изгубио много у тежини и да му лице изгледа повређено”.

У либијском затвору је већ 14 месеци, “без приступа било каквом адвокату, и то упркос понављених захтева да види адвоката”.

“Према било којим стандардима, ово је запањујућа и потпуно неприхватљива повреда основног уредног суђења… ми, тим [његове] одбране на Хашком суду били смо  спречени од стране власти Либије да ступимо у било какав контакт са г. Сенусијем. Запрепашћујуће је да је Либија једноставно одбила да – као његови адвокати одбране –обавимо било какве консултације са нашим клијентом.”

Емерсон је истакао да “Либија није у стању да суди Саифу Гадафију. Исти принцип мора такође да се примени и на г. Сенусија, који је у Либији под истом оптужбом као и Саиф Гадафи”.

Групе за заштиту људских права сумњају да се, после критике афричких држава да се усредсредио само на оптужене из Африке, Међународни кривични суд брине за очување сопственог престижа, као и да се плаши одбијања ако се обрати Савету безбедности УН – у коме САД имају гласачко право – са захтевом да се суђење Сенусију одржи у Хагу.

Како би спречио настављање процеса Сенусију у Либији, г-дин Емерсон је са колегама уложио жалбу суду у Хагу.

Многи Либијци иначе верују да је Сенуси одговоран за масакр више од хиљаду затвореника у затвору Абу Салим 1966, а он је и у Француској осуђен у одсуству за наводну улогу у подметању бомбе 1989. у авион француске компаније УТА (UTA), у чијој експлозији је погинуло 170 људи.

Сенуси је, иначе, ожењен сестром Гадафијеве жене, а током побуне 2011, у којој је и сам Гадафи био убијен, Сенуси је окривљаван за убиства противника режима у Бенгазију.

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис

Categories: Посрбљено