Говорећи о спорном тексту у „Џерузалем посту”, Радојковић рекао да је највећи део уредника био на годишњем одмору па су млађи људи преузели вођење листа и понели се површно
Јасеновац
Слободан Чикарић: Двадесети век – столеће геноцида
У другој деценији 21. века Америка и НАТО бацили су на Балкан (Србија, БиХ, ЦГ) неколико десетина тона осиромашеног уранијума, чиме је почињен геноцид sui generis
Дејан Ристић: Аутор текста у „Џерузалем посту“ Давид Голдман не постоји
На питање ко је наручио такав текст, историчар и в. д. директора Музеја жртава геноцида каже да све вуче ка десничарским круговима у Хрватској, окупљеним око ревизионистичких удружења
Тихомир Станић: На Косову срж нашег генетског и духовног опстанка
У сваком каснијем одласку на Косово, све дубље сам веровао да потичем оданде и да ми је тамо завичај, рекао српски глумац и продуцент
Епископ славонски Јован: Нико на свијету неће да прихвати да бринемо о Јасеновцу ако Београд нема улицу јасеновачких жртава
Поводом минимализовања броја жртава Јасеновца у „Џерузалем посту“, владика Јован скренуо пажњу на то да се у Србији деценијама нико није бавио питањем Јасеновца
Владан Вукосављевић: Острашћени чланак „Џерузалем поста” послужио домаћим ревизионистима за прање образа
Непознати екстремиста из другог народа број српских жртава минимизује до апсурда, а врли српски ревизионисти за само осам до десет пута
Џерузалем пост: У Јасеновцу убијено између 2500 и 4500 људи
Они који су помијешали Јасеновац без икаквих провјерљивих података с научно доказаним чињеницама о холокаусту учинили су немјерљиву штету јеврејској историји, пише аутор Давид Голдман
Вељко Ђурић Мишина: Реакција на писмо Одељења историјских наука Извршном одбору САНУ
Господа академици у својој острашћености лако су оквалификовали мој рад у Музеју жртава геноцида употребивши синтагму „неморални посао“ али не понудише никакве доказе
Одељење историјских наука САНУ: О једној нечасној ревизији историје
Непосредан повод овог оглашавања је најава новоименованог директора Музеја жртава геноцида да ће наставити неморални посао којим су се бавили његов претходник на тој дужности и председник УО Музеја
Александар Вучић: Да би јасеновачке жртве остале упамћене, морамо да поштујемо сребреничке
Стално слушам ту причу о геноциду о Сребреници, а нису покренули питање геноцида у Јасеновцу, иако је тамо убијено вишеструко више људи, рекао председник Србије
Милош Ковић: Угрожено сећање на страдање руског и српског народа у 20. веку
Посебна тема је Јасеновац, концентрациони логори за Србе. Руси су такође уништавани у концентрационим логорима у Другом светском рату, али мало тога је упоредиво с Јасеновцем, рекао проф. Ковић
Вељко Ђурић Мишина: Према изјавама сведока у Јасеновцу између 98.000 и 208.000 жртава
Игра бројева је погодан политички моменат за манипулацију међународним односима, али и психом народа, рекао бивши директор Музеја жртава геноцида
Стипе Пилић и Бланка Матковић: Од средине 19. вијека Јасеновац средишња тачка српских освајања према западу
Већ од половице 19. стољећа Јасеновац је постао једно од средишњих точака српских освајања према западу, рекао је Стипе Пилић
Стефан Радојковић: Обистинило се све на шта је Музеј жртава геноцида упозоравао
Све што смо саветовали и све на што смо упозоравали наше институције, то се обистинило, подсећа историчар и секретар Одбора за Јасеновац СА Синода СПЦ
Слађана Илић: Да смо учили о погромима над Србима, не би било „Друге Србије“
Уколико нека култура не жели да у своје редове уврсти признате писце, то говори о тој култури и не мислим да би у том смислу били на губитку ни Десница ни Ћопић, каже књижевни критичар др Слађана Илић
Стјепан Месић: Не знам коме се омакла нула вишка, али је број од 700 хиљада небулоза
Титу је изгледало јако добро да добије ратну штету па да се мало и напумпају те жртве. Треба стварно бити реалан. Да ли је могуће 700.000, јер то није била индустрија смрти која је била у Немачкој, рекао Месић
Данијел Симић: Колико Срба је умрло у Јасеновцу
Реците преко државних медија Вучићу и Додику да су лажови и политиканти, да је у Јасеновцу убијено 80.000 људи, од чега ни 40.000 Срба?
Александар Вучић: Срби ни мртви нису смели да буду Срби
Убити Србина није био грех, то је била прека потреба, убити оне који нису имали права ни на нацију, ни на веру, изјавио председник Србије Вучић
Jutarnji list: Prijelomni Porfirijev istup – „Stepinac nema veze s ustaškim zločinima, Hrvate se ne može teretiti za Jasenovac“
Porfirijev intervju nije prošao nezapaženo u političko-diplomatskim krugovima u Zagrebu, imamo prve reakcije
Драган Хамовић: Јасеновац није само у Јасеновцу или Над масовном гробницом логораша на Бежанијској коси
Допирали су Савом трагови Јасеновца, до Београда и Земуна. Отуда су редовно допловљавале изобличене људске пошиљке. „Месо за Бајлонијеву пијацу“, према речима сатански духовитих усташких бесомучника
Зоран Милановић: У Јасеновцу био геноцид према Јеврејима, а касније само према Србима из Поткозарја
Председник Хрватске изјавио да су Срби били третирани као непријатељи јер су пружали отпор, а затим изјавио да нису били убијани у логору за разлику од Јевреја
Марко Бато Царевић: Изградићемо црногорско гумно у Јасеновцу, да подсећа на српске жртве
Желимо да остане то у историји, да се сјећамо и да нас подсјећа на сав народ из Црне Горе који је пострадао овдје, рекао предсједник општине Будва у Јасеновцу
Патријарх Порфирије: Они који су починили зла као у Јасеновцу исписали су се из људи
Јасеновац није само место сећања, већ и место молитвеног сећања које побеђује свако зло, изјавио патријарх Порфирије
Зоран Милановић: Жртава у Јасеновцу било je мање, Београд снима лоше филмове
Претерује се да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи. Тиме се чини штета истини и српском народу. Истина је да је бројка мања, али једнако страшна. Овде је убијено око 100.000 људи, казао хрватски председник
Двери: Резолуцију о геноциду у НДХ ставити на дневни ред парламента
Покрет Двери истиче да је култура сећања на страдање нашег народа у 20. веку неопходна у образовању нових генерација
Александар Мирковић: Марсовци у Јасеновцу
И маму и тату имају зликовци / Име, презиме, веру, нацију. / Нису нам цркве палили Марсовци, / Зна се ко је водио рацију
Невенка Стојчевић: Последњи „пробој“ логораша Јасеновца
Не можемо да ’склопимо очи’, а да пре тога не одужимо дуг према стотинама хиљада брутално убијених, каже Гојко Рончевић Мраовић, који је као седмогодишњи дечак био заточен у логору Јастребарско
Епископ Јован (Ћулибрк): У Јасеновцу била два председника Израела и цариградски патријарх – други човек хришћанства
Сви су они дубоко доживели оно што су видели у Јасеновцу и осетили неким дубљим бићем оно што чува јасеновачка светиња, написао пакрачко-славонски епископ
Патријарх Порфирије: Имао сам лични разлог да папи пољубим руку
Патријарх Порфирије рекао за Дневник ХРТ-а да је с извесном тугом доживео одлазак из Хрватске и да у шали каже да је патријарх Београда, Загреба и Љубљане, Срба, Хрвата и Словенаца
Мајкл Фројнд: Свет не сме да заборави Јасеновац
Несхватљиво да су Јасеновац, „балкански Аушвиц” и зло које је хрватски фашистички усташки режим током Другог светског рата починио над Јеврејима, Србима и другима, углавном игнорисани ван балканског региона
Патријарх Порфирије у Јасеновцу: Злочинци не припадају ниједном народу
Ово је место великог страдања. Они који су чинили ове злочине нису припадници ниједног народа и на овом месту је најбоље ћутати, рекао патријарх у Јасеновцу
Вечерње новости: Зашто образовни систем од 1945. маргинализује тему највећег српског стратишта
Због мањка информација у уџбеницима, поједностављене слике Јасеновца и малог времена за изучавање, деца нису у стању да схвате комплексност Јасеновца, оцењује историчар др Бојан Ђокић
Јелена Бухач Радојичић: Ја сам Дара из Јасеновца
Имала сам само седам година, а већ сам била у логору Јасеновац. Изгубила сам 89 чланова ближе и даље породице. Јасеновац се заиста десио. Аушвиц се заиста догодио, рекла Јелена Бухач Радојичић
Чедомир Вишњић: Да ли је „Дара“ вучићевски филм
Да ли је филм, и у којој мјери и смислу, вучићевски? Врло ограничено, јесте! Занима нас, можда и више него што је потребно, али није одлучујуће. А то је најснажнија емоција вучићевске идеологије