Становништво се углавном навикло на те срамне церемоније, и питам се да ли их уопште и примећује. Претпостављам да би такво сазнање било исувише болно, да га већина становништва несвесно избегава и да бестидност циркузаната прима као усуд неба
Драган Крстић
Драган Крстић: Политичари у тоталитарним системима првостепено имају забављачку улогу (1976)
Политичари на сличан начин као и певачи „интерпретирају песму“ која је већ написана и компонована. Истовремено, функција политичара-тоталитараца је да заокупе народ нечим што ће привући пажњу већине
Драган Крстић: Ауторитарност режима као извор друштвене инфантилности (1964)
Садашњи режим довољно траје да је имао времена да из себе избаци све што му институционално смета – управо оне који су показивали осећање одговорности
Драган Крстић: „Мртва, а лети“ или Једна слика окружења карикатуралног „председника“ (1979)
Могу да замислим тај скуп креатура, навиклих да подешавају стварност према својим жељама, затечене у немоћи пред тако немоћним противником као што су дивље патке
Драган Крстић: Геноцид над Србима на Косову и Метохији остварује се без обзира на цену (1976)
У суморној слици и понеки зрачак човештва – лекар наглашава да нису сви Шиптари исти, и да се нарочито разликују „стари“ од „нових“, досељених из Албаније
Миша Ђурковић: Драган Крстић, тајни сведок комунистичке окупације
Крстића бисмо заиста могли да назовемо Генијем српске слободе због инсистирања на хипотези да су слобода и слободарство основне карактеристике српског националног духа
Драган Крстић: Четврти јули као психолошка идентификација комуниста с англоамеричким окупатором
Партизански празник Дана борца (4. јул) појавио се тек кад су комунисти стали под окриље САД, чији је то Дан независности
Драган Крстић: По први пут у историји Срба људи на власти немају никакву представу о историји и њеним могућим циљевима (1966)
Највећи део оног што је владајућа генерација урадила за време неограничене власти водило је разарању, а не стварању, чак и по цену разарања свог сопственог бића
Борис Трбић: Поглед из расејања на унутрашњи егзил Драгана Крстића
Крстићева литература коментарише прошло и антиципира будуће време и нуди увиде који политику стављају у шири контекст, још увек неприхватљив масама али и тзв. елити везаној за наслеђе ancien regime
Драган Крстић: Основно питање да ли је режим успео да разори косовску историчност Срба (1968)
Биолошко истребљење српског народа очигледно се показало недовољним да се реше мучни геополитички проблеми југоисточне Европе, било са становишта Истока, било Запада
Научни скуп: Драган Крстић – човек и дело, представљање шестотомног тајног дневника ,,Психолошке белешке (1960-1988)“
Институт за европске студије организује научни скуп посвећен Драгану Крстићу у четвртак 26. децембра 2024. године у 12 часова
Драган Крстић: Покушај преузимања божанских моћи као пут у бесмисао егзистенције и слом личности (1985)
Превара је свеопшта, грехови превелики, са међусобним затирањем и општим затирањем живота
Драган Крстић: „Опозиција“ блискости а не разлика као константа Новог доба или „Што се више мења, све је више исто“
Све партије које се смењују на власти стварно су блиске по програмима, практично истоветне, а партије са различитим програмима стварно немају никакву улогу ни на изборима ни у власти
Драган Крстић: Техеран 1943. као издаја старог света и метафора лихварског погледа на историју великих сила
На том месту извршена је пуна идентификација капиталистичких и комунистичких интереса, услед истоветности логике и природе тих привидно различитих система и идеологија
Драган Крстић: „Мали“ узроци огромних историјских промена
Сведоци скорашњих историјских догађаја знају како су мале ствари утицале на судбину Европе, која се у најодсуднијим историјским тренуцима нашла без својих правих представника
Драган Крстић: Рокенрол као метафора очајања и егзистенцијална превара
Рок и поп музика производ су психолошке структуре масовног друштва, с наметљивом стандардизованошћу и репетитивношћу, и крик егзистенцијалног очајања
Драган Крстић: Срби ће искушење Јова пребродити надмашивањем сопствене неверице (1968)
Режим не само што никада није ни имао историјске циљеве – већ је остваривао туђе – него није ни схватао историју, нити има представу о историјском времену. Главни ментални непријатељ себи је он сам
Драган Крстић: Четништво ће васкрснути као нови Косовски циклус (1986)
Кад је био издајнички и лажљив према нама, Запад је мислио да издајство има географске границе. Сад само наслућује да је издајство било тотално, и да је обухватило и сам Запад, можда и више но нас на Истоку
Драган Крстић: „Наше“ власти као нови вид потурица и континуитет страног разарања српске цркве, историје и културе (1969)
Није случајно што се толико страних сила стекло на овој земљи, и не може бити случајно што се послератни режим у потпуности идентификовао са њиховим циљевима
Љиљана Богдановић: Књиге и живот
Надамо се да и даље важи суд Драгана Крстића: „Србија у статусу окупиране земље, али историја показује да су Срби у часовима великих криза показивали историјски смисао“! Остаје да „историјски смисао“ освестимо и уобличимо
Драган Крстић: Србија у статусу окупиране земље, али историја показује да су Срби у часовима својих великих криза показивали историјски смисао (1966)
Централноевропске и удаљене земље уложиле су огроман напор да Србију униште као геополитичког чиниоца. Историја показује да у томе нису успеле
Драган Крстић: Универзитет и Академија као упоришта колонијалног духа (1968)
Аутономија Универзитета, која је требало да обезбеди аутентичност његовог стваралаштва, служила му је као средство за одбрану своје јаловости и пуне зависности од иностраних средина
Драган Крстић: Живот и смрт грађанина
Као и диктатурама, и либералним режимима је неопходна урбанизација са лажним механизмима егзистирања, јер су својим лажним либерализмом, а стварно скривеним тоталитаризмом, довели егзистенцију до апсурда
Богдан Златић: Сагледавање Крстићевих „Психолошких белешки“ није могуће без разумевања логорске судбине српског народа
Одржавање ванредног стања, уз употребу „меке силе“ засноване на претњи изопштењем и обећањем корупције, може се после књиге Драгана Крстића назвати „Архипелаг Брозлаг“
Богдан Златић: На рушевинама Брозлага – Дневници Драгана Крстића
Крстићева књига постаје не само прворазредни историографски извор свог времена него и грађа за студију о „историји лудила у доба титоизма“
Драган Крстић: Основни узрок скорашње историјске несреће Срба одбијање да прихвате општу стандардизацију мишљења и понашања (1961)
Прототип Косова се понавља, заједно са Лазаревим избором духовних вредности. Косовски мит ради, чак и кад је деформисан
Драган Крстић: Медиокритетима који управљају Европом, која стоји иза геноцида над Србима на Косову, историја ће још приређивати изненађења (1980)
Не могу да заобиђем поређење са оптимизмом криминалаца, који такође верују да неће бити ухваћени у преступу. Али и нечињење представља огрешење о божанске законе
Драган Крстић: Бекство од истине, не од слободе, као главни егзистенцијални проблем Модерне
Западноевропска духовност истурила је психоанализу, чији се основни психолошки рад састоји у скривању истине. Иако је цена сазнања истине висока, она се може искупити искајавањем греха и опроштајем
Драган Крстић: Разарање Европе као последица одсуства свести о вези постављених циљева и средстава њиховог остваривања
Могу ли природа и вредност циља бити независни од природе и вредности употребљених средстава? Англосаксонски ум на то питање је одговорио позитивно и тиме се приближио тоталитарном уму
Драган Крстић: Римокатоличка Нова година као комунистички континуитет политике Аустроугарске (1968)
Као и раније, и овог пута су „дочек“ поставили као по синдикалном и партијском „задатку“, вршећи притисак да свако мора да изађе на прославу Силвестра (римокатоличке Нове године)
Драган Крстић: Персонална димензија геноцида над Србима, за разлику од институционалне европске традиције геноцида
Јевреји су током рата са својом децом масовно убијани, али у оквиру општег функционисања система, као програма државе, а не као индивидуални чин, као приватни однос мржње
Драган Крстић: Дух Запада као надређивање нижих вредности вишима и историјски бакалук
Само затворени ум може замислити да постоје разлике између средстава и циљева који се тим средствима постижу
Драган Крстић: О шиптарским споменицима на Косову и Метохији (1981)
Касније су Срби староседеоци објаснили професору да је силно збунио Шиптаре замоливши их да обиђу шиптарске споменике, јер је општепознато да Шиптари на целом Косову немају ни један једини споменик
Драган Крстић: Једна слика за портрет енглеске краљице
Кад мали слуга великих сила по извршеном налогу опере крваве руке, обуче одело од енглеског штофа и буде примљен на енглеском двору
Један коментар на текст Драгана Крстића о „Протоколима“
Крстић је дошао до једино исправног закључка: све и да „Протоколи“ нису изворни, тачно представљени (аутентични), они су безусловно ИСТИНИТИ, пише коментатор Гремлин на „Стању ствари“