Архитектонски покољ овако великих размера није виђен у Београду од Другог светског рата. Због уништења Славије мало је вероватно да ће неко банкротирати или одговарати. Одлука о рушењу заштићених објеката вероватно није била само у рукама инвеститора
Као и његове колеге Мрђан Бајић и Биљана Србљановић, професор Факултета ликовних уметности Здравко Јоксимовић протраћио је свој раскошни таленат на израду ликовно бледог споменика Ђинђићу у Прокупљу
Представници Бодријарове „културе без тла“ у Приштини недавно су најавили да ће тражити од Србије одштету за уништавање споменика на Косову
Професорка и саветница једног страног предузетника затражила је разговор на којем би добила појашњење мог текста. Током виђења, поставила ми је типично гангстерско питање: „Да ли сте некада били у гепеку?“
Према плану, предвиђено је уклањање хектара под зеленилом и градња невероватних 570.000 квадратних метара ексклузивних зграда
У Србији је архитектура одавно сведена на маргине, а одговорност за то првенствено носи струка
На врачарском „пашњаку“, градској површини тако названој јер се у катастарским књигама води као „пашњак прве класе“, двојица архитеката предложила су „пошумљавање“
За разлику од „Победника“ који носи државну симболику и скулптуре „Одавде донде“ која не садржи шире препознатљиво значење, „Победник“ са Бежанијске косе има јасну поруку
Изненађује небрига за просторе који сведоче о ратним злочинима, посебно у нашој престоници
Све се променило осамдесетих и деведесетих, погрешним решавањем платоа трамвајске окретнице на крају Кнез Михаилове
Неаутентична, подигнута на непримереном месту, далеко од пешака, супротно изворној идеји аутора, ова скулптура је све друго осим онога што је велики вајар замислио
Али, ако оставимо по страни неестетске карактеристике и прескупост ове идеје, због чега Београду није својствен овакав архитектонски монумент?
Да ли Београд реално има услове да понесе ласкаву титулу „зелене престонице Европе 2022“
Нестручна градња није само у домену грађевинарства, већ пре свега на плану кривичног дела, јер представља трајно угрожавање јавне безбедности и живота грађана
„Јавна тајна“ међу тадашњим сарадницима др Ранка Радовића била је да професорова књига није наишла на добродошлицу, а да су му колеге „указале на елементе плагијаризма“
Сада је прилика да о истом трошку буде расписан конкурс за национални културни центар
Изграђена монструозна, пренаглашена пијачна хала затворене фасаде у историјској градској четврти центра града представља тежак удар на Београђане
Према првим резултатима, највише гласова добио је предлог према којем би постојећи мост био премештен „на суво“
Уместо да буде елиминисан због непоштовања конкурсних услова, првонаграђен је рад који има изузетну и детаљну сличност са Аугустинчићевим делом
Запањено сам схватио да су на отимању ауторства над мојим делом о заштити ауторства зарадили велики новац други
Касно увече, вратио сам се кући. Испред улаза, познати призор: уроњен до паса у канту за ђубре, „чистач“ из слама вадио је стару хартију
У сенци „преслагања“ камених коцки на Тргу републике, пролази брутално асфалтирање Калемегдана
Уместо да преузму одговорност за уништење планете, моћници са Запада усавршили су перфидну „политику нових гулага“ – „стање перманентне кризе“
Изгубљен на танкој линији између кича и шкарта, несрећни „Пантеон мира” има једнако лош укус шећерне водице препознатљив на споменику Стефану Немањи
У Србији у којој је урбана политика још неразвијена, просторно планирање се злоупотребљава ради интереса супротним интересима грађана
Судећи по бруталности пројеката “реконструкције” хотела “Југославија”, који су све осим реконструкције, последњи је моменат да ова архитектонски вредна зграда коначно буде стављена на листу споменика културе, заштићена од бахатих инвеститора
Због плиткоумља моћника, у неповрат уништавамо културно-цивилизацијско наслеђе грађено миленијумима
Постепено али дефинитивно, простори многих градова у Србији претварају се у нешто што можемо да назовемо урбаним отпадом
Архитектура је веран одраз политике, а неки архитекти су њене пуке слуге. Јер, без испуњавања жеља властодржаца, нема грађења
Као на Мештровићевом маузолеју на Ловћену, и данас у Храму на Врачару многи препознају дискретно постављене масонске симболе