Слободан Малдини: Споменик културе

Судећи по бруталности пројеката „реконструкције“ хотела „Југославија“, који су све осим реконструкције, последњи је моменат да ова архитектонски вредна зграда коначно буде стављена на листу споменика културе, заштићена од бахатих инвеститора

Београдски хотел Кемпински и стокхолмски Скандик Викторија (Фото: лична архива Слободана Малдинија)

Пре педесет година, 31. јула 1969. отворен је најсавременији хотел на Балкану, познати београдски хотел „Југославија“. Градњу најзначајније грађевине послератног модернизма у Београду иницирао је државни врх, а њен првобитни назив је хотел „Београд“. Конкурс за архитектонски пројекат расписан је давне 1947, а прва награда додељена је Пројектном заводу Хрватске. Архитектонско решење потписали су представници стила модернизма: Лавослав Хорват, Младен Каузларић и Казимир Остроговић. У чистој и јасној естетици према узору на највреднија остварења чувеног Ле Корбизјеа, предложена је импозантна грађевина на десној обали Дунава код железничке станице Земун, у модерном граду који је ницао по плановима Николе Добровића. Градња хотела – мастодонта започела је наредне године, али је већ након изградње захтевне и обимне конструкције, обустављена 1949. услед политичких и економских турбуленција на релацији Југославија-СССР.

Деценију касније, 1960. године градња је настављена по пројекту Лавослава Хорвата. Дизајн ентеријера израдили су препознатљиви српски архитекти: Иван Антић, Мирко Јовановић, Владета Максимовић и Милорад Пантовић, студент и сарадник Ле Корбизјеа у његовом париском атељеу. Нови хотел померио је стандарде архитектонског пројектовања на просторима некадашње Југославије. Хол свечане сале опремљен је тада највећим лустером на свету, украшеним са 40.000 кристала произведених у престижној фабрици „Сваровски“. Било је то гламурозно место где су боравили утицајни представници светске елите: Џими Картер, Ричард Никсон, Краљица Елизабета ИИ, Нил Армстронг…

У НАТО бомбардовању 1999. хотел је тешко оштећен, а 2006. продат је из трећег покушаја компанији „Алпе-Адриа хотели“. План реконструкције хотела са задржаним изворним стањем израдио је 2010. Горан Војводић, додавши му вишеспратну кулу. После овог пројекта нижу се лоша решења која укључују по две куле висине чак 140 метара, тржни центар, пословне и стамбене садржаје. Морбидан, стилски неодређен пројекат са две куле које уништавају јединствени модернистички  објекат хотела израдио је Огњен Ђуровић. Међу новијима је пројекат хотела Кемпински лисабонског бироа „Промонторио“, који продаје ноторни плагијат куле хотела „Скандик Викторија“ архитекте Герта Вингарда из Стокхолма, по принципу „једну кулу продати купцима у Србији, а са тим парама направити све остало“.

Судећи по бруталности пројеката „реконструкције“ хотела „Југославија“, који су све осим реконструкције, последњи је моменат да ова архитектонски вредна зграда коначно буде стављена на листу споменика културе, заштићена од бахатих инвеститора. Предлажем да се аутентичан и јединствен објекат српског модернизма зграда хотела „Југославија“ и урбанистички амбијент блока у којем се она налази, по хитном поступку ставе на листу заштићених споменика културе.

(Вечерње Новости/Crystal Ship, 2.8.2019)

 

 



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s