Слушај себе — душа кад је готова — Тад прихвати тајну постојања
Тврђаву земну луна заплавила,
Напојена лазуром природа,
Моју забит није заборавила,
Пољем и липаром свéтло хода.
Поднебесни свет слио се са вишњим.
Благодат шири спокој све већи…
Тајанство, ноћ… слова чине излишним:
Тишина се не може изрећи.
Тишина је изнад сваког слова,
И тајнство дубље је од знања.
Слушај себе — душа кад је готова —
Тад прихвати тајну постојања.
Тишина. Нити шушти, нити шкрипи.
Буктиња је небо уресила.
Лебди луна и шири крила липи,
Лебди душа — земно заборавила.
6. август 1995. Скит Ветрово
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
(ФБ профил Александра Мирковића, 4. 8. 2019)
Categories: Преносимо
Оставите коментар