Да ли Београд реално има услове да понесе ласкаву титулу „зелене престонице Европе 2022“
Смог у Београду (Фото: Слободан Малдини)
Према мерењима станице за мониторинг квалитета ваздуха „Ер визуал“, Београд је ових дана сврстан међу најзагађеније градове света, на чијој табели је „заузео“ чак четврто место. На врху листе налази се Њу Делхи, а на другом је Сарајево.
Престоница Индије, позната по озбиљној загађености ваздуха, одавно је забранила саобраћај старим бензинским и дизел возилима и ослонила се на употребу возила на компримовани природни гас, што још увек није довољно да реши проблем аерозагађења. Оваква драконска мера није предмет разматрања у Београду.
Упркос овој поражавајућој статистици, градоначелник Зоран Радојичић недавно је најавио кандидатуру Београда за зелену престоницу Европе 2022. Изразио је веровање да ће после Осла и Лисабона, Београд постати еколошка престоница Европе. Међу критеријумима за добијање овог признања налазе се: квалитет воде, ваздуха, земљишта и други утицаји на климатске промене и екологију. Али, да ли Београд реално има услове да понесе ласкаву титулу „зелене престонице Европе 2022“?
Слободан Малдини, архитекта, уметник и теоретичар архитектуре (Фото: Оксана Тоскић)
Иако популарна дестинација за туристе жељне јефтиног провода, Београд нема квалитете за престижну еколошку кандидатуру. Он је једина престоница у Европи без пречистача отпадних вода. Штавише, у Србији постоји само један град са пречистачем вода – Суботица. Да би испунила ову приоритетну обавезу из поглавља 27. приступних преговора са ЕУ, Србији је потребно чак пет милијарди евра, што је и у даљој будућности недостижно.
Београд нема ни спалионицу смећа, а студија градње тог постројења у Винчи далеко је испод правила ЕУ која се односе на лимите штетних емисија. Београд је протеклих година у великој мери уништио своје зелене површине. Зеленило на Новом Београду нестаје услед градње паркинга и нових зграда. Подручје водоизворишта Макиш град приватизује и урбанистичким плановима ту предвиђа изградњу пословно-стамбеног мегалополиса. Упркос томе што је продаја државног пољопривредног земљишта забрањена, некада један од највећих пољопривредних комбината у Европи ПКБ распродато је у бесцење.
Поред ПКБ-а, Београд константно губи пољопривредно земљиште претварајући га у грађевинско. Зеленило Кошутњака, Раковичка и шума Звездара интензивно нестају да би се на тим местима градили објекти. Обале Саве и Дунава запоседнуте су хиљадама ресторана и сплавова који загађују водоизворишта и реке и врше ерозију обале. Зелена оаза Авала је урбанизована, а у њеној шуми предвиђена је изградња забавно-спортског комплекса. На подручју Бељарице – јединственог природног резервата на Дунаву где живе видре и орао белорепан – београдске власти су својевремено најавиле градњу међународне луке и терминала…
Наслов и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости, 13. 12. 2019)
Categories: Преносимо
Не постоји ни промил истине у овом ређању, у Београду нема активних загађивача осим аутомобила, ми не производимо ништа, кошава је редовна…ЧЕМУ И КОМЕ требају ове лажи??? онима који истресају отрове у кемтрејлс траговима??? онима који су поштоваоци нове лутке на концу бораца против глобалног отопљења?? онима којима треба такса??? Који део Београда и Скопља су били мерени???ДОСТА БРЕ СА ТИМ ЛАЖИМА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!