Слободан Малдини: Урбани отпад

Постепено али дефинитивно, простори многих градова у Србији претварају се у нешто што можемо да назовемо урбаним отпадом

Незавршени комплекси „Рад“ и „ЕПС-ЕДБ“ (Фото: Лична архива Слободана Малдинија)

Србију је погодила серија киша праћених невременом. Готово да нема града који није страдао у налетима поплаве, града или обилних падавина. Многа домаћинства су под водом, засади уништени. Природне непогоде нису мимоишле ни нашу престоницу, где су последице обилних падавина видне на сваком кораку. Ова ситуација актуелизовала је питања о човековом негативном утицају на животну средину, пре свега на катастрофалне последице лоше урбанизације. Али, шта лежи у основи урбане ерозије?

Градови у Србији данас доживљавају кулминацију  деценијске хаотичне изградње која погубно утиче на животне услове. Супротно развојним концептима напредних друштава, Србија је усвојила урбанизацију у којој су економски моменти постављени испред хуманих, а улагања у урбану структуру искључиво последице жеља за финансијским ефектима, док су људскост и стварне потребе становника запостављени. Постепено али дефинитивно, простори многих градова у Србији претварају се у нешто што можемо да назовемо урбаним отпадом. Услед вишедеценијског погрешног урбанистичког планирања настали су тешко решиви проблеми пренасељености, неумерене и неравномерне густине становања, саобраћајна и друга нефункционалност, колапси, нехигијена и бројни технички недостаци. Ови проблеми нису карактеристични само за старо урбано наслеђе. Насупрот, постају све озбиљнији градњом савремених урбаних комплекса, а посебно долазе до изражаја у екстремним климатским ситуацијама. Током недавних временских непогода поплављен је и прокисао новоотворени тржни центар „Ада мол“, „чудо технологије“ лондонског студија Design International, пројектовано у складу са LEED Gold/Platinium стандардима, али и савремена петља аутопута код Арене, недавно реконструисане окретнице градских аутобуса и трамваја и чак 20 београдских вртића.

Али, постоји и друга врста урбаног отпада који на погубан начин утиче на наше градове, али на њега малобројни данас обраћају пажњу. То су незавршене зграде и урбанистички комплекси – савремене руине преостале након што су се из градње повукли инвеститори због забрана услед непоштовања грађевинских прописа или су банкротирали и одустали од реализације пројекта. У овој категорији урбаног отпада, у Београду постоји више од милион квадратних метара таквих руина вредних више од милијарду евра које напуштене, запуштене и полу урушене, чекају неизвесну будућност. Међу њима су и капитална здања мамутских димензија, попут пословне зграде „Рад“ и пословног комплекса ЕПС и ЕДБ у новобеоградском Блоку 20, луксузан пословни комплекс са хелиодромом у Блоку 23, два напуштена аква парка – у Блоку 44 и на Ади Циганлији. Центар града ружи урбани отпад стотина зграда чија је градња започета а потом напуштена, нелегалне доградње и надградње. Тај отпад годинама угрожава грађане и крајње је време да га се ослободимо.

(Вечерње новости/Crystal Ship, 28. 6. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s