Уместо да буде елиминисан због непоштовања конкурсних услова, првонаграђен је рад који има изузетну и детаљну сличност са Аугустинчићевим делом
Аугустинчићев и Ивановићев спомек (Фото: Фејсбук страница Слободана Малдинија)
Већ дуже време град Сомбор покушава да обнови свој Споменик Краљу Александру Карађорђевићу, подигнут давне 1940. године. Ово дело хрватског вајара Антуна Аугустинчића је 1941. уклонила мађарска војска, а комуниистичка власт га је претопила 1947. У немогућности да добије на употребу калуп оригиналне скулптуре који се налази у Хрватској, градска власт је летос одлучила да распише надметање за нови споменик. Основни услов конкурса је да нови рад „не сме да буде копија оригиналног споменика“.
Одмах по распису надметања било је јасно да нешто није у реду. Објављен 2. јула, у време годишњих одмора и неактивности уметника, конкурс је предвидео невероватно кратак рок: 15. август, само 32 радна дана, што је пред учеснике поставило скоро немогућ задатак. Предвиђена награда за победнички рад износи 8.500 евра, док су друга и трећа награда несхватљиво ниске: само 600 и 300 евра, што није довољно да покрије ни део трошкова израде конкурсног рада. Поред ултра кратког рока, оваква расподела награда требало је да обесхрабри и одбије сваког потенцијалног учесника на конкурсу, елиминише непожељну конкуренцију и у први план постави оног аутора који је унапред сигуран у свој успех.
Слободан Малдини (Фото: Оксана Тоскић)
Иако је очигледно да је распис био само нужна формалност ради оправдања одлуке о трошењу средстава грађана за израду споменика, на конкурс су ипак стигла 4 рада. Међу њима и радови насамарених доајена српског вајарства: деведесет двогодишњег универзитетског професора Миодрага Живковића и Драгана Раденовића, члана Академије лепих уметности Француске. Двојица вајара освојили су друго и треће место, док је прво припало њиховом млађем колеги Зорану Ивановићу, ванредном професору на Факултету примењених уметности у Београду. Али, шта карактерише Ивановићев рад?
Уместо да буде елиминисан због непоштовања конкурсних услова, првонаграђен је рад који, једини међу пристиглим, има изузетну и детаљну сличност са Аугустинчићевим делом. На њему краљ усправљено јаше на коњу у идентичној пози претходника – са високо уздигнутом сабљом у руци, а коњ има исти став предњих ногу и карактеристичан згрчени покрет главе у лево. Будући да се не ради о реплици, у питању је очигледан, лош плагијат.
Од Аугустинчићевог до данашњег споменика прошло је 80 година. У том периоду, савремена скулптура је еволуирала у односу на некадашњу. Данашњи уметнички израз је дубљи, технике усавршене, технологије нове. Плагијатор великана Аугустинчића не може постати велики скулптор, а лош плагијат не може представљати град Сомбор на достојан начин. После овог конкурса, остаје горак укус и свест да смо због незналица и неупућених који се мешају у уметност, по ко зна који пут изгубили јединствену прилику да покажемо сопствена културна достигнућа. Али, још увек није пропуштена шанса да због очигледних неправилности конкурс буде поништен.
Опрема: Стање ствари
(Вечерње новости, 11. 10. 2019/Фејсбук страница Слободана Малдинија)
Categories: Преносимо
Оставите коментар