Све се променило осамдесетих и деведесетих, погрешним решавањем платоа трамвајске окретнице на крају Кнез Михаилове
K-district подно Калемегдана (Фото: Слободан Малдини)
На интернет-сајту где се рекламира продаја станова и пословног простора у Београду, прочитао сам следећи текст: „На јединственој локацији у најстаријем језгру Београда, у културно-историјској целини Калемегдана, уз Саву и Дунав, некадашњу индустријску зону замениће стамбено-пословни комплекс који ће бити природно уклопљен у старо језгро града.“
И заиста, у току је изградња монструозног блока величином неприлагођених једанаестоспратница на простору археолошког и заштићеног културног добра Доњег Калемегдана, наспрам Видин капије. Под називом K-district, холандско-српски инвеститор реализује до сада најамбициознији подухват који нарушава историјско-културни центар Београда.
Сличну урбанистичку пустоловину тешко је пронаћи у цивилизованом свету. Историјско језгро Прага заштићено је до мере да је одређено којом врстом црепа је дозвољено покривање реконструисаних кућа. Центар Кракова обновљен је према оригиналним плановима, употребом класичних аутентичних материјала, а језгро Салцбурга дефинисано до најситнијих детаља. Закони у Италији не дозвољавају измене на историјским објектима, чак ни оне којима се реконструише напајање електричном енергијом. Древни европски градови не познају термине „надградње“ и „доградње“, нити допуштају нове зграде у заштићеним подручјима.
Тржни центар Рајићева у Кнез Михаиловој улици у Београду (Фото: Википедија)
Седамдесетих, историјско језгро Београда заштићено је од новоградње до те мере да на објекту културне баштине није било могуће ни преуређење приземног прозора у излог. Познат је случај где чувеном архитекти није дозвољено да на месту прозора отвори улаз продавнице у Кнез Михаиловој. Све се променило осамдесетих и деведесетих, погрешним решавањем платоа трамвајске окретнице на крају Кнез Михаилове, чиме је отворена Пандорина кутија.
Од тада, дозвољена је манијакална градња урбанистичких метастаза на заштићеном подручју престонице. Завод за заштиту споменика културе издавао је дозволе за рушење историјски вредних зграда, па и објеката културе који су чекали реновирање. Недавно, у заштићеном историјском језгру саграђен је незамисливи хај-тек тржни центар „Рајићева“ назван „Црна удовица“, испод Амбасаде Француске подигнута је морбидна „Кућа – бункер“, на Сава капију Београдске тврђаве брутално је „забијена“ бесмислена вијугава бетонска пасарела „Тобоган“, а више ње на древним зидинама у току је припрема за градњу неприкладне станице новобеоградске жичаре. Чак је и непосредно окружење Завода за заштиту споменика културе на Калемегдану деградирано недопустивим бетонирањем и асфалтирањем, а археолошко налазиште на Студентском тргу чека да буде замењено подземном гаражом. Стамбена десетоспратница из деведесетих у заштићеној зони у Улици Тадеуша Кошћушког, одавно никог не узбуђује. А неодговорни урбанисти и заштитари, уместо драконских законских санкција, очекују да се грађани прилагоде њиховом безумљу.
Део наслова и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости, 24. 1. 2020)
Categories: Преносимо
Оставите коментар