Слободан Малдини: Инвеститори и њихови саветници (2017)

Професорка и саветница једног страног предузетника  затражила је разговор на којем би добила појашњење мог текста. Током виђења, поставила ми је типично гангстерско питање: „Да ли сте некада били у гепеку?“

Никола Добровић, Генералштаб

Поводом моје недавно објављене критике архитектуре сумануте висине у центру Београда једног страног инвеститора, јавила ми се еминентна професорка београдског Архитектонског факултета. Представила се као саветница тог предузетника и затражила разговор на којем би добила појашњење мог текста. Током нашег виђења, поставила ми је типично гангстерско питање: „Да ли сте некада били у гепеку?“ Изненађен, одговорио сам јој да многи међу нама на неки начин „живе у гепеку“, који обликује наша мишљења, па и она о архитектури. Након овог „разговора“, запитао сам се ко су инвеститори који кроје урбанизам наше престонице и ко су њихови „стручни саветници“?

Слободан Малдини, архитекта, уметник и теоретичар архитектуре (Фото: Оксана Тоскић)

Тешко је међу данашњим инвеститорима пронаћи оне који припадају миљеу поштованих и кредибилних привредника. Током деценија приватизације и продаја на лицитацијама, друштвена имовина је будзашто доспела у руке оних који су имали новац. То не значи да су је преузели и они који имају намеру да је сачувају и надграде. Неретко, на лицитацијама су се појављивали представници света организованог криминала, страних интересних служби, укратко, они који су у преузимању државне имовине видели могућности повећања утицаја и зараде, посебно на пољу грађевинарства. На мети купаца били су многи значајни објекти, па и они који су данас посебно вредни као некретнине. Своје криминалне „пословне принципе“ нови „урбанистички инвеститори“ примењују и данас. Већ деценијама делује дивизија инвеститора припадника света криминала, страних плаћеника, агената, бегунаца од закона, пуцача, који у „белим крагнама“ спроводе познате принципе њиховог подземног „бизниса“. А они су засновани на кршењу прописа и закона.

Међу инвеститорима у Србији питање је престижа прекрајање урбанистичких планова који ограничавају њихове намере. А појединим архитектима, примамљиво је да спроводе интересе тих предузимача, све „у циљу развоја друштва“. Ови инвеститори малим почетним капиталом, улажући углавном новац купаца некретнина – грађана Србије, попут фараона граде „савремене пирамиде“ и руше све што им стоји на путу.

Међу архитектонским објектима у Београду који стоје на путу опскурним интересима моћних сила је и комплекс зграда Генералштаба. Чији је интерес рушење овог комплекса који је под заштитом закона као културно добро? Већ више од једне деценије, Генералштаб је грађевина која је у Србији најпосећенија и најчешће фотографисана. Сваки страни туриста који дође у престоницу, редовно посети и фотографише Генералштаб. Не зато да би се дивио моћној архитектури, већ да би у свет послао поруку – невероватан призор рушевине коју су начиниле снаге НАТО алијансе, у средишту Европе, у освит 21. века. Ову упечатљиву слику, стравичан и јединствен експонат савремене српске историје не смемо уништити, нити од њега правити циркус.

Опрема: Стање ствари

(Блог Слободана Малдинија, 19. 5. 2017)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , , ,

Оставите коментар