Доносимо две песме блаженопочившег епископа будимског Данила (Крстића), из његове збирке „Крунско благо“, (Нови Јорк 1963, стр. 13-14)

Господе, све си ми дао и све узео Мени, кћерки угледног српског властелина Што је последњи пут пратио цара На путу за Свету Гору И жени деспота Угљеше Мрњавчевића Пред којим се клањао византијски двор Најумнијој и најраспеванијој Међу земаљским… Read More ›

Народ је, како каже Драган Хамовић у својој књизи поезије „Змај у јајету“, измислио змајеве, да осветле путеве, али и распрше привиде, да улију храброст да ствари видимо својим очима и назовемо их својим именима

1. Ја сам био у Србији, Србија је на робији! Срби седе у кафани, што пијани што поклани. Срби леже поред друма из глава им ниче шума. А из сваке српске главе теку мутне три Мораве.

Путује по мрачној земљи Штапом пред собом Мрак на четверо сече

Песма посвећена песнику Петру Пајићу

Спава мили мој род. У сну се свечано радује ДОБРУ. На јави се у пауковој мрежи зла штампа нова књига ТАМЕ.

Зашто си оставио авет да чека те у незајаженој жељи и гори од нестрпљења У мојим ноћима више нема нимало спокоја, песниче Моји дани су ноћи невида ако те нема, а ноћи беле петроградске ноћи свевида Јесењине Твоја се расплодна… Read More ›

Не могу прежалити Што неким случајем Није жив Султан Мурат Па да одем на Косово поље Да му се извиним

У недавно овде објављеном тексту, о младом песнику Пантелејмону Комарову, говорио сам о оној пушкинској Русији, окренутој начелима  и искуству личне слободе, целовитости и (персоналног, културног и духовног) преображавања – ономе што је и створило велику руску књижевност, која је,… Read More ›

„Ја са Косова не идем, то не би било сагласно мојој поезији“, рекла је једина српска уметница која је остала у Приштини после 1999. године „Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и једна од најзначајнијих српских песникиња друге… Read More ›

Љубљена дјецо моја: минуше вјекови као трептај ока, а моја душа спокоја не нађе јер рана је моја превише дубока, дубља од значаја косовскога боја као презир хладна, к’о лош пут широка.

Ускукало небо и земља задрхта усукана. Древни молитвениче, иконо предака предачких, запиши и ово: Петсто годова памтивека у пиљевини неразума!