Сад је време, Стефане, / ти отвори очи! / Богу хвала на милости / јасно видим Гориочи
поезија
Матија Бећковић: Тамо далеко
Тамо далеко све до краја краја / На путу до нашег горњег завичаја / На овом свету још не би никога / Ко није на оном имао некога / Са чијом се смрћу није помирио
Јелена Ковачевић: После Литургије
Убица сам постала. / Он је победио. Мрзитељ и тама. / И ево, кријем се данима. Њега кријем. / Из себе му не дам. Господе, ослободи ме
Андреја Мирицки: Свети Козма и Дамјан
Вечну истину добро знајте – од Бога сте „забадава добили – забадава људима дајте“!
Мирослав Алексић: Задушнице
На те две младице, / на та два мала живота, / до малопре сам, / сакривен под овом плочом, / дисао
Александар Лазић: „Страдање“ или Удео чуда и труда
Неизговорена реч на неодржаној промоцији збирке Јелене Ковачевић „Страдање“
Александар Секулић: Мајстори у кући
мајстори, мајстори/ ко вас је звао / зашто дирате мој црни кров / на којем стоји рода бела / на којем расте трава кудрава / мој кров у подножју дугог века / зашто сте ми кућу заузели
Јелена Ковачевић: Да буде воља Твоја
Смилуј се, изађи пред лице моје и засијај, / да се у страху од Тебе не разлучим и са сатаном вежем. / Засјај Господе, да не видим ништа до Тебе, / крст свој да узмем и за тобом да кренем
Јелена Вујановић: Мајчина неисплакана суза
Опростила бих вам срушену кућу / и најдражу играчку бачену у цвијећу. / Али мајчину неисплакану сузу, / то вам „браћо“ заборавити нећу!
Јелена Ковачевић: Сусрет са Милицом Јанковић
Очи су те одале. / У дубине тамне урасле, небо само гледају. / Само да си видела свој осмех… / Не би никада за себе рекла да ниси лепа
Андреја Мирицки: Седамнаести јул
Чекићем / погребен, / без погреба. / Подигнута / Песница / и тишине јаук, / чуо се до неба
Јелена Ковачевић: Пут
Ударићу на слабости, Господе. / Помислим ли да си лице од мене окренуо изгребаћу лице своје. / Немоћ удавићу молитвом и Твојим именом подићи ћу тело / и ходаћу и видећу светло
„Благослови” Бранислава Матића
Из недавно представљене збирке Б. Матића „Благослови“ (Београд: СКЗ, 2022) доносимо четири песме
Мирјана Булатовић: Сјај у очима Цара јудејскога
Дивљи у срцу, опаки и страсни / вековима вичу: Распни га, распни! / Ти добро знаш шта није у реду: / превише сунца носиш у погледу
Невена Милосављевић: Мати Анастасија
Племенитог рода ружиног изданак, / пролећног вихора калем и сој / што у крунице праведних цвати, / медоносна пчела животом даровита, / Благословена наша и Савина мати
Роберт Рождественски: Дугови
Плаћам. / А увек се дешава исто, знам: / што више дајеш, / више си дужан
Андреја Мирицки: Косметско ходочашће
Видесмо, такође, / и још много чуда, / Богородицу Пећку / и дрво Шам-дуда
Петар II Петровић Његош: Поета је жрец олтара свесвјетија
Никада нијесам могао разабрати: али је наша народна поезија искра бесмртнога огња, али је бурна клапња – чедо уског поднебија нашег, пише Његош Л. А. Франклу 1851. године
Мирјана Булатовић: Залог
Да ли видиш, наш честити Кнеже,/ докле нас је довела слобода? / Кога има на Небу, јунаци?! / Чија жртва није потрошена?!
Зоран Богдановић: Лазарева клетва
И свак ће жњати оно што сије / и Богу отићи после ил прије, / и одговор ће тада знати / кад споро буду текли сати
Драган Хамовић: Мачак из Мариупоља
Подрум црн напушта, бољу епоху зачеће / У неком затишју, без грувања и јаука. / Какве су тек мигрантске перспективе мачеће, / Светом човеколиких демона и паука?
Јасна Поповић: Још једном о Јелени и „Страдању“
Реч на промоцији збирке „Страдање“ Јелене Ковачевић у Деспотовцу
Бојан Банович: Русским солдатам светлых лиц
Герои благожелательных лиц, / Вы несете крест за всех нас, / и этот мир / дряхлых лжи и трусости, / Бог возрождает через Вас!
Бојан Бановић: Руским војницима светлих лица
Хероји доброћудних лица, / што Крст носите за све нас, / и свет овај оронуо од лажи и кукавица, / Господ препорађа кроз Вас!
Љиљана Браловић: Ђурђевданска елегија
Како ћу када ме преко славског колача / не погледа кангарна шајкача, / а вино теби намењено / остане непопијено…
Невена Милосављевић: Писмо пилота
Неке друге птице умиру певајући, / А песмом својом и смрт саму гану, / Орлови умиру немо и сневајући, / У самртну чашу још горчине кану