Пружам ти руку, / узимаш је и у своју затвараш. / Блага, колико снаге у твојој благости има, / поведи ме Мајко, путем твога Сина
поезија
Кристина Павловић Рајић: Пред тамним вилајетом
А блиста ти џемадан, / на мени сјаји зубун. / Одсјај њихов гали. / Вихор нас ковитла
Срђан Ристић: Хоћу
Васкрсло српство хоћу да видим / како слободом поново дише, / и да се рода никад не стидим! / Да нас је сваког дана све више
Добрица Ерић: Бадњи дан
Свуда ватра и повесма дима / Грме пушке по засеоцима / И ори се наша песма стара / Тако моје село разговара!
Матија Бећковић: Невид 19
Послала је у изолацију / Главне штабове / Распустила Врховне команде / Приморала да перу руке / Дезинфикују ордење и еполете
Кристина Павловић Рајић: С твојим се рукама преплићем
Изнова глумим да сам ти велика, јака. / Кад ме протресе, велим – вечерња језа. / И замилује ме благи шапат
Јелена Ковачевић: Исповест
Ти знаш мој труд да не посустанем. / Немој ми ово у грех уписати када се са Тобом сретнем. / У моју снагу си се преварио. Можда си погрешио. / Ђаво је на душу кренуо. Опрости
Јеромонах Роман (Матјушин): А све су ми драже зиме студене…
Стојим, гледам блистања чудесна / До саме Луне смрзнутог ступца… / Прелеп је свет! Творевина прекрасна! / А шта рећи о Лепоти Творца?
Весна Капор: Не пловиш ти ка острвима, него постајеш острво
Бранислав Матић, „Острво“, СКЗ, 2020. – цртица после читања
Јеромонах Роман (Матјушин): Маловерје
У облаку сумње Чаши иде причесница сува. / Чеда у беди, манастирске двери забрављене: / Зар им је до мирјана – ко се чува, Бог га чува!
Јелена Ковачевић: Симонидина молитва
Песма те води, / не, није песма, то твоје срце се моли, / на њему Грачаница се дигла и звони / и голубови излећу бели, као бисери, / на крилима њиховим ти летиш
Јелена Ковачевић: Једна слика победника
Ослободиоци / недорасли борби ситној која не препознаје јунака / са Цера, Колубаре, Кајмакчалана / у њему српског сељака / Пораженог / на земљи својој
Боривој Рашуо: Корен
Не бранимо ми Косово свето / Оно моћно Србе да одбрани, / Ко остави тебе нек му је проклето, / Хлебно жито које га отхрани
Јелена Ковачевић: Дрина
Србе сам у Дрини тражила и ја сам исто дуго у брда гледала. / Наша брда са леве стране и наша брда са десне стране / Дрина је увезала
Марија Јефтимијевић Михајловић: Сан прадеде Огњана
И поред сата ковчежић са сновима / о животу који је тек требало живети, / деци коју је требало изродити, / оној која ће оправдати његов страх / да има нешто страшније / и вредније од такве ноћи
Љиљана Браловић: Српска посла
И када град, и када суша притисне село, / носи ђаво све док има ње / да од муке ослободи. / Све нека иде куда га пут води, / само да шљива роди
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Драган Хамовић: Жетеоци
Четрнаест жетелаца села Грацка Старога, / Посејани око снопља, у крвавим браздама. / Ко могаше, покапану, ту летину понети / Да је чисту, самлевену, у хлебац уобличи?
Љиљана Браловић: Да сам твоја љубав
Да сам твоја Љубав, / (а кажеш да јесам твоја љубав) / Барем би понекад прошапутао / Ветру у скут / Да сам за тебе најпосебнија од Свих посебности на свету
Јелена Ковачевић: Коло
Ми се молимо / на крилима Твојим да волимо / живи да будемо / чудо да видимо / да се не бојимо
Витомир Пушоњић: Каки избори каки јади
Ништа ни од шта не мореш разликовати / Ни по изгледу ни по гласу / И сад ћеш ти да разабереш / И тајним гласањем одвојиш / Боље од горега
Владимир Димитријевић: „Заштитна маска“ Драгана Хамовића – манифест песничке непослушности
Песник је казао истину када је џелатска „елита“ глобализма решила да, поводом једне пандемије, прогласи дах за опасност над опасностима: Дишеш – шириш заразу, Удишеш – заражен си!
Јелена Ковачевић: Свештеникова молитва
Са Тобом из смрти у бесмртност идем, из времена у вечност. / И молим се, Господе, отвори им очи да те виде када те ја не показах
Јелена Ковачевић: У цркви
Певала бих из свег гласа и крвник да ме чује, да зна где сам. / Овде га чекам тело да ми исече, / сама под нож ћу да легнем уз иконе и свеће,
Јелена Ковачевић: Моје
Бићемо у болу први, / на нашем лицу се неће видети трагови крви / јер имамо чему и имамо коме / и нико на свету нема оно што ја осећам да је моје!
Јеромонах Роман (Матјушин): Небеса плава…
И њој утехе не треба више, / Премда је, ко пре, несавршена. / Блаженством вечна душа би да дише, / Не знајући да је преблажена!
Андреја Мирицки: Свети Василије Острошки
Тврдош му је дао постриг / (сав од крша и од стења), / у тишини и молитви / да се штите поколења
Јелена Ковачевић: Песма из манастира Раче
Јеси ли ми ти рекао да наставим пуним једрима / и осмех поклонио само што сам Теби дошла? / Не бих одавде нигде ишла
Андреја Мирицки: Четврти мај
Сунце само у сну се јави / што обасја наше претке, / и подсећа на тренутке, / на часове златне, ретке
Драган Хамовић: Пасји живот у доба вируса
Размишљања једног обичног српског кучка
Андреја Мирицки: Васкршње јутро
Овај дан није / као сваки дан. / И мрав и пчела / мирно су стали
Јелена Ковачевић: Христос воскресе
Потече песма и на песми црква подиже се, / душе наше зазвонише / Победа је Твоја, Господе
Боривој Рашуо: Вапај
Ваш наум без ума у пропаст нас води, / Ако не одустану умешај се заведени Роде, / Бар ти знаш цену извојеваној слободи!
Андреја Мирицки: Велики Петак
Покида ланце, / све се мења, / смрти нема – / има Васкрсења