Србе сам у Дрини тражила и ја сам исто дуго у брда гледала. / Наша брда са леве стране и наша брда са десне стране / Дрина је увезала
поезија
Марија Јефтимијевић Михајловић: Сан прадеде Огњана
И поред сата ковчежић са сновима / о животу који је тек требало живети, / деци коју је требало изродити, / оној која ће оправдати његов страх / да има нешто страшније / и вредније од такве ноћи
Љиљана Браловић: Српска посла
И када град, и када суша притисне село, / носи ђаво све док има ње / да од муке ослободи. / Све нека иде куда га пут води, / само да шљива роди
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Драган Хамовић: Жетеоци
Четрнаест жетелаца села Грацка Старога, / Посејани око снопља, у крвавим браздама. / Ко могаше, покапану, ту летину понети / Да је чисту, самлевену, у хлебац уобличи?
Љиљана Браловић: Да сам твоја љубав
Да сам твоја Љубав, / (а кажеш да јесам твоја љубав) / Барем би понекад прошапутао / Ветру у скут / Да сам за тебе најпосебнија од Свих посебности на свету
Јелена Ковачевић: Коло
Ми се молимо / на крилима Твојим да волимо / живи да будемо / чудо да видимо / да се не бојимо
Витомир Пушоњић: Каки избори каки јади
Ништа ни од шта не мореш разликовати / Ни по изгледу ни по гласу / И сад ћеш ти да разабереш / И тајним гласањем одвојиш / Боље од горега
Владимир Димитријевић: „Заштитна маска“ Драгана Хамовића – манифест песничке непослушности
Песник је казао истину када је џелатска „елита“ глобализма решила да, поводом једне пандемије, прогласи дах за опасност над опасностима: Дишеш – шириш заразу, Удишеш – заражен си!
Јелена Ковачевић: Свештеникова молитва
Са Тобом из смрти у бесмртност идем, из времена у вечност. / И молим се, Господе, отвори им очи да те виде када те ја не показах
Јелена Ковачевић: У цркви
Певала бих из свег гласа и крвник да ме чује, да зна где сам. / Овде га чекам тело да ми исече, / сама под нож ћу да легнем уз иконе и свеће,
Јелена Ковачевић: Моје
Бићемо у болу први, / на нашем лицу се неће видети трагови крви / јер имамо чему и имамо коме / и нико на свету нема оно што ја осећам да је моје!
Јеромонах Роман (Матјушин): Небеса плава…
И њој утехе не треба више, / Премда је, ко пре, несавршена. / Блаженством вечна душа би да дише, / Не знајући да је преблажена!
Андреја Мирицки: Свети Василије Острошки
Тврдош му је дао постриг / (сав од крша и од стења), / у тишини и молитви / да се штите поколења
Јелена Ковачевић: Песма из манастира Раче
Јеси ли ми ти рекао да наставим пуним једрима / и осмех поклонио само што сам Теби дошла? / Не бих одавде нигде ишла
Андреја Мирицки: Четврти мај
Сунце само у сну се јави / што обасја наше претке, / и подсећа на тренутке, / на часове златне, ретке
Драган Хамовић: Пасји живот у доба вируса
Размишљања једног обичног српског кучка
Андреја Мирицки: Васкршње јутро
Овај дан није / као сваки дан. / И мрав и пчела / мирно су стали
Јелена Ковачевић: Христос воскресе
Потече песма и на песми црква подиже се, / душе наше зазвонише / Победа је Твоја, Господе
Боривој Рашуо: Вапај
Ваш наум без ума у пропаст нас води, / Ако не одустану умешај се заведени Роде, / Бар ти знаш цену извојеваној слободи!
Андреја Мирицки: Велики Петак
Покида ланце, / све се мења, / смрти нема – / има Васкрсења
Андреја Мирицки: Цветна недеља
Тужна врба / чека децу, / маслина вене. /„Заборавили нас – / да л’ ће неко да се сети?“
Милица Бакрач: Слово лажној слободи
Маске на лицу, све људске ћуди! / Пламичак ватре сред опште студи! / Мутна је, кажу, и Љубве вода, / јер и њу кроти Лажна Слобода!
Рајко Петров Ного: Нек пада снијег Господе
Спавајте моји умрли / Без гроба и без биљега / Нека вас вјетар загрли / Завије покров снијега
Јелена Ковачевић: Завет
Са неба Лазар излази, / у рукама главу своју држи и небу је диже, / главу још једном полаже. / Огњем он гази и огњем немоћи наше за светлост разапиње. / И светло ми видимо и светлу идем
Јелена Ковачевић: Mук мајке над водом
Боже, како своје дете да пустим. / Како да гледам да му се живот гаси. / Како ја да се бацим, у мени дете расте. / Боже, шта ово траже од мајке
Боривој Рашуо: Стрепња
Нећемо ваљда ми бити они, / На чије ће се очи Свето Косово, / Заложити за главу владара
Гжегож Валчак: Шумарице
А кад је нестало мушкараца, / четворкама су ишли у небо / невина деца из Крагујевца / и плакао је чувар Анђело
Јеромонах Роман (Матјушин): Храм одсликава сунце док залази…
И последње кад дође магновење, / Погледом задњим Лепоту даровати
Јелена Ковачевић: Светло
Утврди се на очима његовим крв као камен / и он слеп постаде на светлу / и слеп остаде. / А светло се рашири да никада не зађе
Наташа Миљевић: Васкрс Србије
Србија васкрсну у зору нову / Да више никад не савије главу / Крстом се крсти и постом одева / Молитвом светих сад поново пева
Ранко Јововић (1941-2020): Васкрсење
Ја вјерујем у Невјероватно и Немогуће / То видим – Ја сам та Вјера / – Иста су љета, јесени, зиме и прољећа / И Човјек који Гроб помјера
Јелена Ковачевић: Песма
Запевасмо јаче да нас боље чујеш, под гором се Твојом утврдисмо / а на гору нас, Боже, само ти изнети можеш. / Теби се клањамо, силу само Твоју имамо / и Теби песму хвале и песму молитвену певамо
Јелена Ковачевић: Позив
Свети Сава понео је икону и објавио почетак. / Пошли су и иду. Они се не бране, они носе силу и зову / да се вратимо Оцу, из ништавила у постојање пређемо