У гласу, у погледу, у покрету ми / не дај да зло исклија. / Данас сам га чула. / Виче / као да пред Тобом не стоји. / Обори, Господе, сагори! Не дај глас његов да носим, / дођи
поезија
Андреја Мирицки: Политичка (не)коректност
Критичка мисао / губи сваки смисао. / И даље сам, мислим сретан / политички некоректан
Јелена Ковачевић: Пред Дрином Мајка
Нека нам иструну тела и душе са њима, нека нас не буде. / Вечност да нас не кида раздвојене. / А ни овде бити не можемо. Нож на нас чека. / Убиј ме, Боже, и децу ми убиј
Драгана Д. Стефановић: Достојан
Достојан је претрпео сузе / и крст греха понео на плећа, / сваку људску похоту Он узе / да васкрсне уснула столећа
Радинко Крулановић: Над Косовом тама починула
Ми смо два света, / вама је пуна глава / славе и сјаја, / а земља моја / „сном мртвијем спава“, / и звезде / тумарају без циља, / и небо / крвљу снева…
Васко Попа: Косово Поље
Поље као ниједно / над њим небо / под њим небо
Мошо Одаловић: Последња, необјављена Десанкина песма
Овако нешто, у потоњим часима стварања, средином септембра 1992. године, могла је да пошаље само она ‒ Десанка Максимовић
Маја Стокин: Молитва за ближњег
Не одустани од њега, Господе, / као што је он одустао од ближњих / Помози му
Јелена Ковачевић: Верујем, Господе, помози неверју мом
Устани, Господе, сачувај ме. / Крст си ми отежао, крила ми ојачај да га Теби на руке изнесем / када ми тело у крв потопе, душа Теби да крене
Акција завршена: Прикупљен новац за објављивање збирке песама Јелене Ковачевић о геноциду над Србима у НДХ!
Хвала свима који су узели учешће у акцији, са великим задовољством обавештавамо све да је новац прикупљен!
Свети владика Николај: Светитељу Саво, моли Бога за нас!
Венцима окићен победе и силе / Послуш’о си позив отаџбине миле: / С крстом и ’ванђељем, оружијем моћним / Дошао си на страх страшилима ноћним. / Србију си земљу крстом прекрстио
Васко Попа: Путовања Светога Саве
Пере шапе својим вуковима / Да трагови мрачне земље / На њима не преживе / Путује без пута И пут се за њим рађа
Љубомир Симовић: Мастионица Светог Саве
Ми смо у мастионицу Савину песак усули, / од Таковског грма кашике издељали. / Све усијано, и осијано, и ужарено — угасили, / па, у мраку, сабрано расули
Срђан Ристић: Деца Ораховца
Мали људи од нас већи, као море наспрам росе. / На њих стена обрушена сваким даном све је већа; / Ал’ злокобна сила тешка не саломи мала плећа
Радомир Батуран: Не вуците у туђем јарму
Дадоше туђину и језик, / а писмо туђина примише. / И кôд народа изгубише / јер вуку у туђем јарму
Јеромонах Роман (Матјушин): Смири се
Хармонија пуни творевину сјајем. / Уз светлост звезда, нежне гране ове /Ја Богојављење у свему познајем
Јелена Ковачевић: Са Мајком
Пружам ти руку, / узимаш је и у своју затвараш. / Блага, колико снаге у твојој благости има, / поведи ме Мајко, путем твога Сина
Кристина Павловић Рајић: Пред тамним вилајетом
А блиста ти џемадан, / на мени сјаји зубун. / Одсјај њихов гали. / Вихор нас ковитла
Срђан Ристић: Хоћу
Васкрсло српство хоћу да видим / како слободом поново дише, / и да се рода никад не стидим! / Да нас је сваког дана све више
Добрица Ерић: Бадњи дан
Свуда ватра и повесма дима / Грме пушке по засеоцима / И ори се наша песма стара / Тако моје село разговара!
Матија Бећковић: Невид 19
Послала је у изолацију / Главне штабове / Распустила Врховне команде / Приморала да перу руке / Дезинфикују ордење и еполете
Кристина Павловић Рајић: С твојим се рукама преплићем
Изнова глумим да сам ти велика, јака. / Кад ме протресе, велим – вечерња језа. / И замилује ме благи шапат
Јелена Ковачевић: Исповест
Ти знаш мој труд да не посустанем. / Немој ми ово у грех уписати када се са Тобом сретнем. / У моју снагу си се преварио. Можда си погрешио. / Ђаво је на душу кренуо. Опрости
Јеромонах Роман (Матјушин): А све су ми драже зиме студене…
Стојим, гледам блистања чудесна / До саме Луне смрзнутог ступца… / Прелеп је свет! Творевина прекрасна! / А шта рећи о Лепоти Творца?
Весна Капор: Не пловиш ти ка острвима, него постајеш острво
Бранислав Матић, „Острво“, СКЗ, 2020. – цртица после читања
Јеромонах Роман (Матјушин): Маловерје
У облаку сумње Чаши иде причесница сува. / Чеда у беди, манастирске двери забрављене: / Зар им је до мирјана – ко се чува, Бог га чува!
Јелена Ковачевић: Симонидина молитва
Песма те води, / не, није песма, то твоје срце се моли, / на њему Грачаница се дигла и звони / и голубови излећу бели, као бисери, / на крилима њиховим ти летиш
Јелена Ковачевић: Једна слика победника
Ослободиоци / недорасли борби ситној која не препознаје јунака / са Цера, Колубаре, Кајмакчалана / у њему српског сељака / Пораженог / на земљи својој
Боривој Рашуо: Корен
Не бранимо ми Косово свето / Оно моћно Србе да одбрани, / Ко остави тебе нек му је проклето, / Хлебно жито које га отхрани
Јелена Ковачевић: Дрина
Србе сам у Дрини тражила и ја сам исто дуго у брда гледала. / Наша брда са леве стране и наша брда са десне стране / Дрина је увезала
Марија Јефтимијевић Михајловић: Сан прадеде Огњана
И поред сата ковчежић са сновима / о животу који је тек требало живети, / деци коју је требало изродити, / оној која ће оправдати његов страх / да има нешто страшније / и вредније од такве ноћи
Љиљана Браловић: Српска посла
И када град, и када суша притисне село, / носи ђаво све док има ње / да од муке ослободи. / Све нека иде куда га пут води, / само да шљива роди
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Драган Хамовић: Жетеоци
Четрнаест жетелаца села Грацка Старога, / Посејани око снопља, у крвавим браздама. / Ко могаше, покапану, ту летину понети / Да је чисту, самлевену, у хлебац уобличи?