Милана Бабић (Требиње, 1975) је професор српског језика и теолог. Председник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње, сарадник „Светигоре“ из Херцеговине. Песник и приповедач, преводилац са руског. Однедавно је помоћник главног уредника српског „Стања ствари“
Љубљена дјецо моја: минуше вјекови као трептај ока, а моја душа спокоја не нађе јер рана је моја превише дубока, дубља од значаја косовскога боја као презир хладна, к’о лош пут широка.
Нема тајне коју о теби не знамо Ал Тајну твог духа још одгонетамо Знамо ти постање претке и прапретке Али за ту Тајну нема одгонетке Све потанкости и свеувидности Дале су само Књигу оданости Али Тајну није нико растајнио А… Read More ›
Ускукало небо и земља задрхта усукана. Древни молитвениче, иконо предака предачких, запиши и ово: Петсто годова памтивека у пиљевини неразума!
Кад сте нас већ окупирали Какав је проблем Да будете мало љубазнији Што мора сваку окупацију Да прати исти буђав израз лица И нескривеног гађења
Од његових песама би се могла направити држава. Била би то најлепша краљевина и он би у њој био патријарх.
СЛИКА Оде! К’о шамар на дамар, стрепње трептај. Заусти, али…