Изненађује закључак проф. Владушића да „некада ћутање и тишина у књижевности више говоре од речи“. У српској књижевности на тему Јасеновца и НДХ се не ћути

Нова сезона Међународног конкурса пројеката за младе „Књига будућности“, коју организују Московски политехнички универзитет и Руски књижевни савез, ускоро почиње

Ето, и он је удбаш, али се и сам чудио на шта су спремни комунистички првоборци. Накитили те ко да си најцрња четничка банда из читанки. Чувај се безбожника, јер погана је то сорта

У Ноћи хиљаду звијезда хоће се по бијелом небу од вјетром растегнутих хемијских трагова као по платну – да пројектују слике и причине, свим народима истовремено, холограми, и фестивал утварах, сплетени уједно

Од 15 најбољих књига по мишљењу критичара са овогодишњег Ниновог конкурса само је једна штампана ћирилицом – „Кров на две воде“ Далибора Шкорића

Наук који нам нуди књижевност: оно што се пише за заборав збиља ће се заборавити, а оно писано гвозденом оловком на камену можда ће сваки преживети сваки потоп, па макар било написано и на папиру или екрану

Вештачка интелигенција располаже енциклопедијским знањем и у стању је да знање увећава, али (врхунска) књижевност не ствара се од чињеница већ од искуства

У књизи коју је приредила Славица Гароња Радованац налази се 60 приповедака Милице Јанковић организованих у 6 целина: Детињство; Београд, школовање; Љубавне, позив; Ратне приче; Јадранске и париске слике; Болест 

Сину ми да сам се оног дана, пивши на дјевојчиним уснама, отровао. У магновењу ми искрсну мој сан. Видјех нездрави извор преда мном и мајку за мном и као да опет чух њене ријечи: „Не пиј на томе извору!”

Причао ми његов унук, доктор Марко, да му је ђед Лука давно казао: „Шинко, чувај се пошљедње!“ и да га тада није схватио, али да му је сада та давна порука више него јасна

Свој мало познати животопис велики руски поета Јевгениј Јевтушенко поверио  нашем писцу Горану Лазовићу

Али бих волео да Иво Андрић сазна каквом је радошћу његова земља примила вест да му је свет за ревер заденуо розету славе и признања

Његошев духовни потомак, Дучић је неговао култ хероја и култ жртве, одговорност пред историјом и будућношћу. Он стално говори „не бој се хероја него кукавица, не бој се јастреба него кукавица“

Ако уистину ни по чему није део танзанијске културе и књижевности, каквим га представљају глобални медији, чијој онда то култури и књижевности припада овогодишњи нобеловац Абдулразак Гурна

Без обзира на то које ће видове да поприми, цензура је међутим само спољна манифестација једног патолошког стања, сигнал једне хроничне болести која се развија упоредо са њом – аутоцензуре

Циљ је одвојити будуће робове од високе књижевности, а самим тим и од вештине тумачења (света и књижевности). Како то учинити? Најпре, смањивањем броја часова из српске књижевности

Геноцид над нашим народом у Независној Држави Хрватској (1941-1945) Јелена Ковачевић приказала је у 41 песми, а њих тридесетак је документовала изводима из историјске литературе и архивске грађе