У књизи коју је приредила Славица Гароња Радованац налази се 60 приповедака Милице Јанковић организованих у 6 целина: Детињство; Београд, школовање; Љубавне, позив; Ратне приче; Јадранске и париске слике; Болест
књижевност
Маргерит Јурсенар: Осмех Краљевића Марка
Oним дивним ублажењем, оним осмехом на уснама мученика за кога је жеља најслађе мучење… Не бих хтео да говорим лоше о вашим грчим јунацима, Лукијадисе: али, верујте ми, Илијади недостаје један Ахилов осмех
Комнен Бећировић: Предсказање
Сину ми да сам се оног дана, пивши на дјевојчиним уснама, отровао. У магновењу ми искрсну мој сан. Видјех нездрави извор преда мном и мајку за мном и као да опет чух њене ријечи: „Не пиј на томе извору!”
Александар Милановић: Српски језик, књижевност и култура над амбисом?
У част преминулог др Александра Јовановића (1949–2021) говорио његов дугогодишњи сарадник др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета
Момо Капор: Чувај се пошљедње!
Причао ми његов унук, доктор Марко, да му је ђед Лука давно казао: „Шинко, чувај се пошљедње!“ и да га тада није схватио, али да му је сада та давна порука више него јасна
Слободан Владушић: Срећан сам док пишем прозу
Црњански је био богомдани таленат какав се више неће родити, каже Слободан Владушић о писцу који је и један од јунака његовог четвртог романа „Омама”
Француски књижевни часопис посвећен Данилу Кишу
Како наводи књижевни критичар и есејиста Лакис Прогуидис, у свом уредничком уводу, књижевник Данило Киш, што време више пролази, постаје све актуелнији
Филип Томашевић: Јелисије Андрић и његова песма о Виду, острву мртвих
Јелисије Андрић рођен је у Ужицу 1894. године. Био је књижевник, теолог и хуманитарац, један од 28 богослова који су наставили школовање у Енглеској, после Првог светског рата
„Планета Јевтушенко“ Горана Лазовића
Свој мало познати животопис велики руски поета Јевгениј Јевтушенко поверио нашем писцу Горану Лазовићу
Jован Пејчић: Нисмо тикве без корена
Кога за живот, рад и жртву спремају Светосавски и Косовски завет, тај засвагда стоји над пролазним личним, државним и светским комешајима
Борислав Михајловић Михиз: Како Андрић проводи своју прву ноћ нобеловца (1961)
Али бих волео да Иво Андрић сазна каквом је радошћу његова земља примила вест да му је свет за ревер заденуо розету славе и признања
Никола Маловић: Андрић и đavo
Више се може да научи од учењака који су завјетовани тајном, од оних који држе да је гријех сакрити и ижицу. Ко је учио Андрића?
Јован Делић: „Верујем у Бога и у српство“ – речи које Дучићу никада нису опроштене
Његошев духовни потомак, Дучић је неговао култ хероја и култ жртве, одговорност пред историјом и будућношћу. Он стално говори „не бој се хероја него кукавица, не бој се јастреба него кукавица“
Мионица подиже споменик Милану Ракићу
Поводом 140. годишњице рођења великог песника Мионичани покренули иницијативу да му се подигне споменик и да се сваке године организује песничка манифестација инспирисана његовом поезијом
Слободан Владушић: Нобелова награда за књижевност Мегалополиса
Ако уистину ни по чему није део танзанијске културе и књижевности, каквим га представљају глобални медији, чијој онда то култури и књижевности припада овогодишњи нобеловац Абдулразак Гурна
Мило Ломпар: Никола Милошевић и цензура
Понекад је изгледало да је Николу Милошевића погађала ова стратегија јавног поништавања. Није схватао да јавност – оличена у ситним душама које бришу његово присуство – ствара вредности које су јој потребне
Едвард Сноуден: Данило Киш о (ауто)цензури
Без обзира на то које ће видове да поприми, цензура је међутим само спољна манифестација једног патолошког стања, сигнал једне хроничне болести која се развија упоредо са њом – аутоцензуре
Никола Маловић: Добио сам на лутрији бесплатан живот за годину дана
Прије неголи сам постао добитник Националне награде, водио сам керове до Централ парка, и по њему. Мислио сам да ме медијска слава неће промијенити
Слободан Владушић: Ликвидирати човека књижевности
Циљ је одвојити будуће робове од високе књижевности, а самим тим и од вештине тумачења (света и књижевности). Како то учинити? Најпре, смањивањем броја часова из српске књижевности
Владимир Меденица: Крај света
О романима Чингиза Ајтматова „И дуже од века траје дан“ и „Губилиште“
Политика: Страдање Срба осведочено у стиховима Јелене Ковачевић
Геноцид над нашим народом у Независној Држави Хрватској (1941-1945) Јелена Ковачевић приказала је у 41 песми, а њих тридесетак је документовала изводима из историјске литературе и архивске грађе
Слободан Владушић: Омама – трилер о судбини Црњанског
Бити пријатељ са Црњанским значи слушати га, читати, размишљати о њему, његовом делу, његовој животној причи, каже Владушић
Мило Ломпар: Хандкеова дела у перспективи модерног европског романа
Ко је тај јунак? Ко је тај модерни човек који лута тунелима сопствене свести? Ко је тај Блох, бивши голман и отпуштени монтер
Слађана Илић: Да смо учили о погромима над Србима, не би било „Друге Србије“
Уколико нека култура не жели да у своје редове уврсти признате писце, то говори о тој култури и не мислим да би у том смислу били на губитку ни Десница ни Ћопић, каже књижевни критичар др Слађана Илић
Политика: Арчибалд Рајс, војник истине и правде
Кад је војска аветиња умакла из албанског пакла и стигла на Крф, била је доста рђаво дочекана од крфског становништва, распаљеног од немачке пропаганде, писао је Арчибалд Рајс
Петер Хандке: Литература има јаку везу с инатом и бијесом, али никада са мржњом
Андрић је имао то нешто Стендалово, јако и моћно, али ипак њежно. Он је био као мало дијете, и несрећно, поготово ноћу, рекао нобеловац на церемонији додјеле „Велике награде Иве Андрића“