Како су навели, национални идентитет бошњачког народа у Црној Гори утемељен је на очувању културних, верских и језичких посебности
књижевност
Слободан Владушић: Нинова награда више не постоји
Ако Нинова награда више не постоји, нешто друго ипак постоји. Постоји српска књижевност и начини књижевне комуникације између писаца и читалаца који не зависе више од те награде
Никола Маловић: Фејсбук преписка са сујетним младим писцем
„Mijenjaj dilera druze“ – написао ми је један млади писац. „Podhitno Ili te pare koje si dao za drogu iskoristi za odvikavanje Pocni da stedis Sto se mene tice slobodno daj medijima ovo“
Бранко Драгаш: Крлежа и Срби
Нема српског Крлеже да напише нашу „Леду“, да прикаже наше индустријалце, интелектуалце и уметнике, сав тај наш шљам што себе прогласише да су елита
Небојша Катић: Зашто поново читати класике
Литература коју је време просејало и коју заборав не може да прекрије најбоље је уточишта од бесмисла, пролазности и тривијалности дневног живота
Мирослав Здравковић: Тридесет књига којима се враћам
Један магистар књижевности ми је рекао да није важно колико ћу у животу књига прочитати већ којим књигама ћу се враћати, и да је богатство уколико се вратим на 30 или 40 прочитаних књига
Четврта трибина „Хандке у Србији”: Велики ходач из Велике Хоче
Њега су нападали искључиво због тог српског дела његовог идентитета, а како се то каже, човек је оно што код њега највише нападају, приметио Мухарем Баздуљ
Душан Косановић: Дарвинизам или поезија или Из дневника једног Србина из Хрватске
Као што нема нити крепости (aretē) и врлине (virtus) без философије, нема нити чулности (hēdonē) и блаженства (eudaìmōnia) без поезије
Владимир Димитријевић: Дивља воћка насред оранице или Крхотине о Јагликину
Ово је само низ фрагмената о човеку чија се судбина није сасвим знала, и о чијој се смрти нагађало, као да је живео и писао пре неколико векова, а не до последње деценије 20. века
Годишњица смрти: Данило Киш, мајстор приповиједања о суровом вијеку
Српски писац Данило Киш умро на данашњи дан 1989. године
Момо Капор: Чувај се пошљедње!
Причао ми његов унук, доктор Марко, да му је ђед Лука давно казао: „Шинко, чувај се пошљедње!“ и да га тада није схватио, али да му је сада та давна порука више него јасна
Мухарем Баздуљ: Курцио Малапарте – како је Европа потучена лудилом сопственог зла
Важнији од слике Америке и Американаца јесте прецизан снимак ембриона данашње Европе, а то је поражена Европа
Владимир Вујић: За ревизије у историји српске књижевности
Посао ревизије је огроман и иде упоредо са ревизијом у области наше историје. Ми се осврћемо на нашу прошлост под притиском некритички примљених западњачких схема
Слободан Деспот: Ниједна национална држава данас није сасвим самостална
Ми јесмо онај нервни чвор где се нови светски односи, нова равнотежа човечанства стварају или урушавају. Могуће је да феномен литија у Црној Гори предсказује оно што ће се десити и другде, каже писац Слободан Деспот
Удар из Народне библиотеке: Преко Дубровника до „србијанства“ које искључује српство
Категоризовање дубровачке књижевности искључиво као дела хрватске, могло би се тумачити као наставак концепта конституисања тзв. србијанске књижевности
Миро Вуксановић: Хрвати нападају едицију „Десет векова српске књижевности” већ десет година
Саопштење Председништва Матице хрватске и дубровачког огранка МХ говори о томе да Матица српска у свом „мегаломанском пројекту” присваја старе хрватске писце који су стварали у Дубровнику
Никола Маловић: Све ће маске пасти 19. априла, на Васкрс по старом календару
Иза времена у доба короне изрониће права слика новог свјетског поретка
Реј Бредбери: Пешак (1951)
– Шта радите напољу? – Шетам, рече Леонард Мид. – Шетате? – Само шетам, рече он једноставно, али на лицу осети хладноћу, стоји у научно-фантастичној причи Реја Бредберија смештеној у 2053. годину
Зоран Андрић: Куга, колера и корона – шта читати у карантину
Отуда би лектира Камијеве „Куге“ могла бити и дидактично, прагматично, трезвено и разумом дириговано држање у време пошасти короне
Умро руски писац и политичар Едуард Лимонов
Његов најпознатији роман је „Ја Едичка“, био познат и по активној политичкој делатности
Светислав Пушоњић: О Момчилу Селићу и „Страви“, из личног искуства
Поговор књизи полемика „Страва“ Момчила Селића, која је као издање „Виогора“ поново изашла након 25 година од њеног првог издања из 1995. године
Владимир Вујић: Општечовечанско и локално (1932)
Уметност није логика; напротив, она је све оно у људском казивању што логика није
Слободан Владушић: „ЦПЦ“ и „нашепросторна“ књижевност
То ми-нисмо-Срби стање свести, нема никакве везе са „Горским вијенцем“, будући да Његош са „ЦПЦ” перформерима није имао никакве везе
Слободан Антонић: Нинова награда 2020. – инаугурација колонијал-арта
Друштво без аутономије, земља која је колонија, не треба да има ни аутономну уметност. Дозвољена је тек диригована, тенденциозна књижевност. Једино: колонијал-арт
Протојереј Андреј Ткачов: Треба читати
Требало би да читамо макар због тога што се дешава да немамо с ким да попричамо, а човек не може да живи, а да не разговара
Протојереј Андреј Ткачов: Одушевљење и завист
За плодно деловање у Христу и ради Христа увек је потребна смелост. Потребни су смелост, знања и жеља – ако све то постоји, ништа више није потребно
Милан Распоповић: Кад породица има два аутомобила и ниједну књигу
Шта човек добија ако у Америци постане богаташ, одседа у најскупљим хотелима, летује у егзотичним местима, има приватни авион… Ништа, стекао је иметак, а изгубио себе
Небојша Катић: Хандке, Пинтер и гомила за линч
Како не мрзети некога ко дуже од две деценије стоички подноси све прљаве кампање правоверних и… и на крају га чак стигне и Нобелова награда?
Владимир Димитријевић: О Ричарду Беренгартену или Не само Хандке
Како је Владимир Димитријевић срео Ричарда Бернза и како је Ричард Баренгартен срео нас
Слободан Антонић: Жигосање Филипа Лепог
Регрутација Јелене Лалатовић у „Вавилон” заправо је добар знак. Јер, ако је систем спао на њу – он мора да је у фази озбиљне декаденције и поодмаклог распада
Петер Хандке: Радост је једина исправна моћ
Објављујемо одломак из говора Петера Хандкеа поводом пријема Нобелове награде, а који чине фрагменти из пишчеве драме „Кроз села”, писане 1981. године
Мухарем Баздуљ: Хандкеово домотожје
У време док је цео свет сеирио уз крварећу земљу коју су убијали, Хандке се лирски опраштао од своје „девете земље”
Промоција књиге „Идентитет српске књижевности“ Ненада Николића
Ова књига је и упозорење о „духовној ситуацији нашег времена“, истакао на промоцији проф. др Мило Ломпар
Јунге велт: Хандкеовим делима почети дебату о проблематици нових колонијалних ратова
Хандкеовим дјелима о Балкану морало би се коначно почети са давно закашњелом дебатом о укупној проблематици нових колонијалних ратова, пише Јунге велт