књижевност

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба… Read More ›

Борис Булатовић: Српска књижевност као Јозеф К. – процес који траје

У време активног и агресивног залагања глобалних субјеката моћи за промоцију албанског гледишта на српско-албанске односе у вези са ‘косовским питањем’, став српских писаца према овом феномену често на пресуднији начин утиче на њихову књижевну рецепцију неголи уметничка вредност њихових… Read More ›

Слободан Антонић: Курјачки народ

Атлантистичка империја толико је народа пацификовала. Но, с нама као да не зна шта да ради. Моћна колонијална пропаганда примила се овде тек у делу „елите”. Обичан народ, на нашу срећу, већим делом остаје диваљ, самосвојан и непредвидљив. Они су… Read More ›

Слободан Антонић: Империја против писца

Милорад Павић је на врхунцу светске славе (1992) одбацио пропагандне лажи о Србима. Зато је проглашен „српским националистом”, а његов Хазарски речник „отровном књигом”. На крају га је „друга Србија” развлачила по прашини и изругивала му се. То је била… Read More ›

Слободан Антонић: Колонијална књижевност

Некада смо имали српску књижевност, а данас колонијалну. Треба пресећи све везе народа са сопственом прошлошћу, убити његово колективно сећање, исмејати његов осећај за историју како би се, лоботомизован, могао лакше подвргнути колонијалној манипулацији

Светозар Влајковић: Од `68 до Христа

Роман „Карлоте“ сам написао због једне реченице коју је млада жена изрекла, после свог отрежњења: „Једина револуција која се икада догодила, и која траје, јесте долазак Исуса Христа“, каже Светозар Влајковић у разговору са Владимиром Димитријевићем

Мило Ломпар: Црњански је наш најкосмополитскији и најнационалнији писац

Црњански је говорио у високом степену тачно и то му је донело несрећу. А требало би промислити каква смо ми култура и какав смо ми свет кад имамо проблем са таквим писцем? Он је у српској књижевности оно што је… Read More ›

Иво Андрић: Сваки нижи живот у служби је вишега

Кад год ми се дешавало да ме људи и прилике око мене присиле на анималан живот и биолошку борбу, увек сам успевао да нађем неслућене и неочекиване утехе и помоћи које су личиле на права чуда. У ствари, то су… Read More ›

Владимир Коларић: Песничка Русија – Марина Кудимова

Литература је, каже Кудимова, „хијерархијска, попут армије“, и она не може бити посао као сваки други. Стваралаштво је „баланс између тајног и рационалног“, и оно „најлепше у човеку“, а то не може бити на продају. Због опадања критеријума, књижевност је… Read More ›

Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста

О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а… Read More ›

Милан Ружић: Хоћемо ли да чувамо свој језик

Даровити писац Милан Ружић привукао је пажњу јавности са две своје књиге прича на запањујући начин! О његовој књизи „Наше су само речи“ писали су академици Матија Бећковић и Рајко Петров Ного, а Службени гласник у својој колекцији „Гласови“ објавио… Read More ›

Максим Кантор: Изабрани есеји

Максим Кантор је руски сликар, писац, есејиста, ангажован и самосвојан друштвени коментатор, родом из чувене вишегенeрацијске породице философа (брат му је значајни философ Владимир Кантор). Тренутно делује у САД. Доносимо његове есеје о Октобру, Страху од левице, Хобсбауму и Расточеној свести…. Read More ›

Поезија Милане Бабић

Милана Бабић (Требиње, 1975) је професор српског језика и теолог. Председник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње, сарадник „Светигоре“ из Херцеговине. Песник и приповедач, преводилац са руског. Однедавно је помоћник главног уредника српског „Стања ствари“

„Ћирилица“ Београд: Представљање књиге „Лична документа“ Љубивоја Тадића

Поштовани пријатељи, У четвртак 20. априла текуће године, у оквиру „Априлских дана културе“, Српски културни центар у Скерлићевој 12 у Београду ће вам представити књигу нашег познатог уметника и првака Народног позоришта Љубивоја Тадића. Ваша Ћирилица

Предраг Протић: Вук Ст. Караџић је био револуционар који није имао намеру да било шта сачува

Стерија и Караџић су се разишли око правописа. Стерија је полазио од тога да Срби већ имају две ортографије, грађанску и црквену ћирилицу, и да им трећа није потребна

„Ћирилица“ Београд: Промоција књиге „На раменима предака“ Ђорђа Вујанића

Поштовани пријатељи, Ђорђе Вујанић је дечак са Сувобора из села Срезојевци и има 12 година. Издао је књигу песама „На раменима предака“. Дођите да га подржимо! Петак 10. март у 19 сати, Српски културни центар, Скерлићева 12, Београд

Александар Баљак: Критичари строго пазе да им у руке не дође нека књига афоризама

Овогодишње надметање за књигу године и награду „Меша Селимовић” повод је за овај кратки осврт који може бити схваћен и као још један узалудни апел. Ево о чему је реч. У трци за књигу године, 29. по реду, десило се нешто… Read More ›

Дарка Деретић: Борхесов однос према историји, миту и књижевној традицији

Постмодерна књижевност заузима један специфичан, иронијски однос према миту, историји, књижевној и философској традицији као главним обиљежјима сваке културе. Хорхе Луис Борхес као зачетник постмодернизма први „се обрачунао“ са класичном митологијом и хришћанском догматиком. Касније су то чинили и многи… Read More ›