Геноцид над нашим народом у Независној Држави Хрватској (1941-1945) Јелена Ковачевић приказала је у 41 песми, а њих тридесетак је документовала изводима из историјске литературе и архивске грађе

Ко је тај јунак? Ко је тај модерни човек који лута тунелима сопствене свести? Ко је тај Блох, бивши голман и отпуштени монтер

Кад је војска аветиња умакла из албанског пакла и стигла на Крф, била је доста рђаво дочекана од крфског становништва, распаљеног од немачке пропаганде, писао је Арчибалд Рајс

Како је од аутора „Хазарског речника“ и – вероватно – будућег нобеловца, Милорад Павић постао, на Западу, само одвратни „српски националиста“, и тако каријеру заменио судбином, односно – биографијом

Како су навели, национални идентитет бошњачког народа у Црној Гори утемељен је на очувању културних, верских и језичких посебности

„Mijenjaj dilera druze“ – написао ми је један млади писац. „Podhitno Ili te pare koje si dao za drogu iskoristi za odvikavanje Pocni da stedis Sto se mene tice slobodno daj medijima ovo“

Литература коју је време просејало и коју заборав не може да прекрије најбоље је уточишта од бесмисла, пролазности и тривијалности дневног живота

Њега су нападали искључиво због тог српског дела његовог идентитета, а како се то каже, човек је оно што код њега највише нападају, приметио Мухарем Баздуљ

Ово је само низ фрагмената о човеку чија се судбина није сасвим знала, и о чијој се смрти нагађало, као да је живео и писао пре неколико векова, а не до последње деценије 20. века

Причао ми његов унук, доктор Марко, да му је ђед Лука давно казао: „Шинко, чувај се пошљедње!“ и да га тада није схватио, али да му је сада та давна порука више него јасна

Посао ревизије је огроман и иде упоредо са ревизијом у области наше историје. Ми се осврћемо на нашу прошлост под притиском некритички примљених западњачких схема

Категоризовање дубровачке књижевности искључиво као дела хрватске, могло би се тумачити као наставак концепта конституисања тзв. србијанске књижевности

Иза времена у доба короне изрониће права слика новог свјетског поретка

Отуда би лектира Камијеве „Куге“ могла бити и дидактично, прагматично, трезвено и разумом дириговано држање у време пошасти короне

Поговор књизи полемика „Страва“ Момчила Селића, која је као издање „Виогора“ поново изашла након 25 година од њеног првог издања из 1995. године

То ми-нисмо-Срби стање свести, нема никакве везе са „Горским вијенцем“, будући да Његош са „ЦПЦ” перформерима није имао никакве везе

Требало би да читамо макар због тога што се дешава да немамо с ким да попричамо, а човек не може да живи, а да не разговара