Просечан читалац није читалац. Можда и ја сада некога вређам. Читалац је читалац Advertisements
књижевност
Весна Капор: Само ми можемо да разумемо наша „клања и орања“
О делу „Венац за оца“, породици, ратовима, прецима… Живимо на простору на ком као да нема краја страдању. Мир су само кратки предаси
Новица Петковић: Словенске пчеле у Грачаници
Испуњено манастирима, црквама и црквицама, као ниједан други део српске земље, Косово – и с њим Метохија, што редовно подразумевамо – није могло а да не опева та здања с благовесним линијама
Милован Данојлић: Част ми је добијем награду са именом Григорија Божовића, стрељаног писца
Треба бити достојан таквог имена. А, пошто сам већ прешао осамдесету, верујем да ме неће стићи његова трагична судбина, казао је Данојлић за Радио Београд
Протојереј Андреј Ткачов: Поезија је борба личности за истински живот
Совјетска књижевност је попут неког копна, сведочанство о животу народа, које би, у случају да умукне, изнутра експлодирало услед свега оног што га испуњава
Мило Ломпар: Црњански и Селимовић – једна паралела
Реч изговорена 20. марта 2019. године на примању награде Меша Селимовић за књигу „Црњански – биографија једног осећања“
Горан Гоцић: Црногорска књижевност не постоји, Његош је део српске
Његош је себе сматрао дијелом српске књижевности, Миодраг Булатовић југословенске, а Кишу је и она била премала: он је дио европске књижевности
Никола Маловић: Имати поглед на море је питање националног поноса
Све што се догодило у Црној Гори збило се у Боки, укључујући и први филм Бреда Пита, ако желимо да се озбиљно шалимо до краја, каже Маловић
Слободан Владушић: Мегалополис и рат против књиге
Разговор са писцем и тумачем књижевности Слободаном Владушићем поводом његове нове књиге „Књижевност и коментари“ водио Владимир Димитријевић
Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу
Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба… Read More ›
Виктор Лазић: Чудесни светови Адлигата
Са Виктором Лазићем, светским путником и књигољупцем, разговарао Владимир Димитријевић
Захар Прилепин: Бог, гле, постоји
Са Захаром Прилепином, једним од најчитанијих руских писаца и официром Доњецке републике, разговарала Весна Капор
Борис Булатовић: Српска књижевност као Јозеф К. – процес који траје
У време активног и агресивног залагања глобалних субјеката моћи за промоцију албанског гледишта на српско-албанске односе у вези са ‘косовским питањем’, став српских писаца према овом феномену често на пресуднији начин утиче на њихову књижевну рецепцију неголи уметничка вредност њихових… Read More ›
Добрило Аранитовић: Курјачка хајка на вукове
Идеолошке и митолошке наслаге у роману „Вучји накот“ Јанка Вујиновића
Слободан Антонић: Курјачки народ
Атлантистичка империја толико је народа пацификовала. Но, с нама као да не зна шта да ради. Моћна колонијална пропаганда примила се овде тек у делу „елите”. Обичан народ, на нашу срећу, већим делом остаје диваљ, самосвојан и непредвидљив. Они су… Read More ›
Душан Ковачевић: Занима ме само да буде мир
Морамо да прибегнемо политици прагматичних компромиса, сматра чувени српски драматург
Весна Капор: Тестаментарни послови
Асоцијације поводом поновног читања једне књиге
Слободан Антонић: Империја против писца
Милорад Павић је на врхунцу светске славе (1992) одбацио пропагандне лажи о Србима. Зато је проглашен „српским националистом”, а његов Хазарски речник „отровном књигом”. На крају га је „друга Србија” развлачила по прашини и изругивала му се. То је била… Read More ›
Светозар Поштић: Исидора Секулић, смерни див српске културе
Била је скромна, није желела славу, али није могла да савлада потребу за изражавањем кроз писану реч, ни да сакрије мудрост и књижевни дар
Мирко Магарашевић: Траје југословенска коб српског народа
Револуција или васпитање – са песником и есејистом Мирком Магарашевићем за лист „Печат“ разговарао наш Владимир Димитријевић
Слободан Антонић: Колонијална књижевност
Некада смо имали српску књижевност, а данас колонијалну. Треба пресећи све везе народа са сопственом прошлошћу, убити његово колективно сећање, исмејати његов осећај за историју како би се, лоботомизован, могао лакше подвргнути колонијалној манипулацији
Светозар Влајковић: Од `68 до Христа
Роман „Карлоте“ сам написао због једне реченице коју је млада жена изрекла, после свог отрежњења: „Једина револуција која се икада догодила, и која траје, јесте долазак Исуса Христа“, каже Светозар Влајковић у разговору са Владимиром Димитријевићем
Стање ствари поклања књигу Растка Јевтовића „Свудописи“
Поштовани посетиоци, У сарадњи са аутором српско „Стање ствари“ је омогућило да са нашег сајта можете преузети комплетну књигу „Свудописи“.
Никола Маловић: Дно
Национално потопљен, вјерујем да је ова моја дубина заправо добра за књижевност. Јер ко на дну ако и мало стоји, више види него квислинг на врху
Мило Ломпар: Црњански је наш најкосмополитскији и најнационалнији писац
Црњански је говорио у високом степену тачно и то му је донело несрећу. А требало би промислити каква смо ми култура и какав смо ми свет кад имамо проблем са таквим писцем? Он је у српској књижевности оно што је… Read More ›
Светозар Поштић: Бескрајни, плави круг. У њему, звезда
Поводом четрдесет година од смрти великог српског писца Милоша Црњанског (Чонград, 26. октобар 1893 — Београд, 30. новембар 1977)
Иво Андрић: Сваки нижи живот у служби је вишега
Кад год ми се дешавало да ме људи и прилике око мене присиле на анималан живот и биолошку борбу, увек сам успевао да нађем неслућене и неочекиване утехе и помоћи које су личиле на права чуда. У ствари, то су… Read More ›
Владимир Коларић: Песничка Русија – Марина Кудимова
Литература је, каже Кудимова, „хијерархијска, попут армије“, и она не може бити посао као сваки други. Стваралаштво је „баланс између тајног и рационалног“, и оно „најлепше у човеку“, а то не може бити на продају. Због опадања критеријума, књижевност је… Read More ›
Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста
О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а… Read More ›
Милан Ружић: Хоћемо ли да чувамо свој језик
Даровити писац Милан Ружић привукао је пажњу јавности са две своје књиге прича на запањујући начин! О његовој књизи „Наше су само речи“ писали су академици Матија Бећковић и Рајко Петров Ного, а Службени гласник у својој колекцији „Гласови“ објавио… Read More ›
Максим Кантор: Изабрани есеји
Максим Кантор је руски сликар, писац, есејиста, ангажован и самосвојан друштвени коментатор, родом из чувене вишегенeрацијске породице философа (брат му је значајни философ Владимир Кантор). Тренутно делује у САД. Доносимо његове есеје о Октобру, Страху од левице, Хобсбауму и Расточеној свести…. Read More ›
Поезија Милане Бабић
Милана Бабић (Требиње, 1975) је професор српског језика и теолог. Председник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње, сарадник „Светигоре“ из Херцеговине. Песник и приповедач, преводилац са руског. Однедавно је помоћник главног уредника српског „Стања ствари“
„Ћирилица“ Београд: Представљање књиге „Лична документа“ Љубивоја Тадића
Поштовани пријатељи, У четвртак 20. априла текуће године, у оквиру „Априлских дана културе“, Српски културни центар у Скерлићевој 12 у Београду ће вам представити књигу нашег познатог уметника и првака Народног позоришта Љубивоја Тадића. Ваша Ћирилица
Предраг Протић: Вук Ст. Караџић је био револуционар који није имао намеру да било шта сачува
Стерија и Караџић су се разишли око правописа. Стерија је полазио од тога да Срби већ имају две ортографије, грађанску и црквену ћирилицу, и да им трећа није потребна
„Ћирилица“ Београд: Промоција књиге „На раменима предака“ Ђорђа Вујанића
Поштовани пријатељи, Ђорђе Вујанић је дечак са Сувобора из села Срезојевци и има 12 година. Издао је књигу песама „На раменима предака“. Дођите да га подржимо! Петак 10. март у 19 сати, Српски културни центар, Скерлићева 12, Београд
Александар Баљак: Критичари строго пазе да им у руке не дође нека књига афоризама
Овогодишње надметање за књигу године и награду „Меша Селимовић” повод је за овај кратки осврт који може бити схваћен и као још један узалудни апел. Ево о чему је реч. У трци за књигу године, 29. по реду, десило се нешто… Read More ›
Дарка Деретић: Борхесов однос према историји, миту и књижевној традицији
Постмодерна књижевност заузима један специфичан, иронијски однос према миту, историји, књижевној и философској традицији као главним обиљежјима сваке културе. Хорхе Луис Борхес као зачетник постмодернизма први „се обрачунао“ са класичном митологијом и хришћанском догматиком. Касније су то чинили и многи… Read More ›
Хорхе Луис Борхес: In memoriam J. F. K.
Овај метак је стар. Хиљаду осамсто деведесет седме испалио га је на уругвајског председника младић из Монтевидеа, Авелино Аредондо, који је провео дуге недеље не видевши никога да би свет могао рећи да је то учинио сам. Тридесет година раније Линколн… Read More ›
Јуриј Пољаков: Како сам постао конзервативац?
Питање из наслова скоро да је за мемоаре: да бих одговорио, морам прво да се присетим. На пример, на то да је за време мог школовања реч „конзервативизам“ асоцирала искључиво на мрачњаштво. Убеђивали су нас да је то нешто заостало,… Read More ›
Владимир Коларић: Не скрећући поглед – „Писма из Донбаса“ Захара Прилепина
„Писма из Донбаса“ Захара Прилепина (Логос, Београд, 2016: превод Радмила Мечанин) су заправо живо и непосредно написана лична сведочења о личностима које је сретао у зараћеном Донбасу. Ово није књига некога ко воли рат, нити је о онима који воле… Read More ›
Ана Радмиловић: Глумица
Одломак из необјављеног романа „Глумица“ Ане Радмиловић. Текст добијен захваљујући издавачкој кући „Корнет“ ПОЧЕТАК Него, боље да идемо од краја. Чехов каже да крај не постоји, али ја нисам Чехов. Крај постоји. То је кад убијеш човека. А ја сам… Read More ›
Захар Прилепин: Путин би могао да буде много радикалнији, у суштини он је миротворац
„Близу је тренутак у коме ћемо седети на обали и гледати како река односи зло“, каже за „Седмицу“ најчитанији руски писац, добитник овогодишње награде Андрићевог института Захар Прилепин.
