Објављујемо одломак из говора Петера Хандкеа поводом пријема Нобелове награде, а који чине фрагменти из пишчеве драме „Кроз села”, писане 1981. године
књижевност
Мухарем Баздуљ: Хандкеово домотожје
У време док је цео свет сеирио уз крварећу земљу коју су убијали, Хандке се лирски опраштао од своје „девете земље”
Промоција књиге „Идентитет српске књижевности“ Ненада Николића
Ова књига је и упозорење о „духовној ситуацији нашег времена“, истакао на промоцији проф. др Мило Ломпар
Јунге велт: Хандкеовим делима почети дебату о проблематици нових колонијалних ратова
Хандкеовим дјелима о Балкану морало би се коначно почети са давно закашњелом дебатом о укупној проблематици нових колонијалних ратова, пише Јунге велт
Душко М. Петровић: Књиге, награде и оно кад су Бања Лука и Цетиње „дијаспора“
Награда „Најбољи издавач из дијаспоре 2019“ је, поред једног из САД, уручена јуче и издавачу са Цетиња и издавачу из Бање Луке, а ту се, верујте, немамо чему радовати
Никола Маловић: Талентованим читаоцима
Матерње је писмо у свим нашим главама, како би још могао да се протумачи слоган 64. Сајма књига: Писмо = Глава
Слободан Антонић: Политика књижевности – случај Табашевић
Не може се следити култура колонијалне потчињености и неговати аутентична или, пак, истински еманципаторска уметност
Владимир Димитријевић: Хандке и Дис – двоглас једне осећајности
Књижевник хришћанске савести у свету без Христа, Хандке је у Дису видео представника патничког народа, који никако да одахне од патње
Никола Маловић: Ко нас је разбијао није дангубио
Бока није привилегија за писца јер је море живи флуид који отима виталне мисли. Тешко се на мору пише о мору
Данило Киш: Извод из књиге рођених (кратка аутобиографија)
Поводом тридесет година од смрти Данила Киша (Суботица, 22. фебруар 1935 – Париз, 15. октобар 1989) доносимо његову „кратку аутобиографију“
Нова књига Милана Ружића: Народ за издавање
У издању Службеног гласника објављена је нова књига, Народ за издавање, Милана Ружића, писца, колумнисте и уредника портала Искра
Емир Кустурица: Нобел Хандкеу велика ствар за књижевност и праведан избор
Велика ствар за књижевност и праведан избор, оценио је додељивање Нобелове награде за књижевност Петер Хандке
Мухарем Баздуљ: Хандке, писац који је остао да буде оно што јесте (2012)
Његови текстови фиксирају један нестали свијет, његови путописи једно нестало вријеме, да све нестало не би нужно било и изгубљено
Петер Хандке: Поздравите све у Србији, осећам вашу радост због признања
Желим да поздравим све људе у Београду и Србији, осећам вашу радост због великог признања које сам добио
Петер Хандке добитник Нобелове награде за књижевност
Признање за 2018. годину, које досад није било додељено, добила је пољска књижевница Олга Токарчук
Весни Капор награда „Данко Поповић“ за збирку приповедака „Венац за Оца“
Поводом добијања награде „Данко Поповић“ за 2018. доносимо одломак „Господине мој“ из збирке прича „Венац за Оца“ Весне Капор
Петер Хандке: Некада ми Србија недостаје, некада не
Просечан читалац није читалац. Можда и ја сада некога вређам. Читалац је читалац
Весна Капор: Само ми можемо да разумемо наша „клања и орања“
О делу „Венац за оца“, породици, ратовима, прецима… Живимо на простору на ком као да нема краја страдању. Мир су само кратки предаси
Новица Петковић: Словенске пчеле у Грачаници
Испуњено манастирима, црквама и црквицама, као ниједан други део српске земље, Косово – и с њим Метохија, што редовно подразумевамо – није могло а да не опева та здања с благовесним линијама
Милован Данојлић: Част ми је добијем награду са именом Григорија Божовића, стрељаног писца
Треба бити достојан таквог имена. А, пошто сам већ прешао осамдесету, верујем да ме неће стићи његова трагична судбина, казао је Данојлић за Радио Београд
Протојереј Андреј Ткачов: Поезија је борба личности за истински живот
Совјетска књижевност је попут неког копна, сведочанство о животу народа, које би, у случају да умукне, изнутра експлодирало услед свега оног што га испуњава
Мило Ломпар: Црњански и Селимовић – једна паралела
Реч изговорена 20. марта 2019. године на примању награде Меша Селимовић за књигу „Црњански – биографија једног осећања“
Горан Гоцић: Црногорска књижевност не постоји, Његош је део српске
Његош је себе сматрао дијелом српске књижевности, Миодраг Булатовић југословенске, а Кишу је и она била премала: он је дио европске књижевности
Никола Маловић: Имати поглед на море је питање националног поноса
Све што се догодило у Црној Гори збило се у Боки, укључујући и први филм Бреда Пита, ако желимо да се озбиљно шалимо до краја, каже Маловић
Слободан Владушић: Мегалополис и рат против књиге
Разговор са писцем и тумачем књижевности Слободаном Владушићем поводом његове нове књиге „Књижевност и коментари“ водио Владимир Димитријевић
Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу
Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба… Read More ›
Виктор Лазић: Чудесни светови Адлигата
Са Виктором Лазићем, светским путником и књигољупцем, разговарао Владимир Димитријевић
Захар Прилепин: Бог, гле, постоји
Са Захаром Прилепином, једним од најчитанијих руских писаца и официром Доњецке републике, разговарала Весна Капор
Борис Булатовић: Српска књижевност као Јозеф К. – процес који траје
У време активног и агресивног залагања глобалних субјеката моћи за промоцију албанског гледишта на српско-албанске односе у вези са ‘косовским питањем’, став српских писаца према овом феномену често на пресуднији начин утиче на њихову књижевну рецепцију неголи уметничка вредност њихових… Read More ›
Добрило Аранитовић: Курјачка хајка на вукове
Идеолошке и митолошке наслаге у роману „Вучји накот“ Јанка Вујиновића
Слободан Антонић: Курјачки народ
Атлантистичка империја толико је народа пацификовала. Но, с нама као да не зна шта да ради. Моћна колонијална пропаганда примила се овде тек у делу „елите”. Обичан народ, на нашу срећу, већим делом остаје диваљ, самосвојан и непредвидљив. Они су… Read More ›
Душан Ковачевић: Занима ме само да буде мир
Морамо да прибегнемо политици прагматичних компромиса, сматра чувени српски драматург
Весна Капор: Тестаментарни послови
Асоцијације поводом поновног читања једне књиге
Слободан Антонић: Империја против писца
Милорад Павић је на врхунцу светске славе (1992) одбацио пропагандне лажи о Србима. Зато је проглашен „српским националистом”, а његов Хазарски речник „отровном књигом”. На крају га је „друга Србија” развлачила по прашини и изругивала му се. То је била… Read More ›
Светозар Поштић: Исидора Секулић, смерни див српске културе
Била је скромна, није желела славу, али није могла да савлада потребу за изражавањем кроз писану реч, ни да сакрије мудрост и књижевни дар