Горан Гоцић: Црногорска књижевност не постоји, Његош је део српске

Његош је себе сматрао дијелом српске књижевности, Миодраг Булатовић југословенске, а Кишу је и она била премала: он је дио европске књижевности

Горан Гоцић (Фото: in4s.net)

Црногорске књижевности нема ни са Његошем, јер је он себе сматрао дијелом српске, рекао књижевник Горан Гоцић, добитник НИН-ове награде у интервјуу за ИН4С.

Можда би постојала кад би се примијенио најлабавији могући критеријум и вршила експропријација сваког писца који има било какве везе с Црном Гором, рекао је он.

Добили сте НИН-ову награду за Ваш роман Таи у коме се радња одвија на Далеком Истоку. За њега се слободно може рећи „љубе се далеки исток и далеки запад“. Да ли можете за читаоце портала ИН4С рећи које су то непремостиве разлике нашег човјека и жене са Тајланда?

– Вјерујем да не постоје непремостиве разлике између мушкарца с једног меридијана и жене с другог. Знам и примјере који то потврђују. Мој роман Таи је поникао из вјечне теме, забрањене љубави. Томе је додата романтичарска фантазија да парови морају да прођу драматичан и трновит пут – судара култура и класа, сплета лоших околности, сукоба с важећим моралом – да би се докопали заједничке утопије.

У Црној Гори је хајка против Његоша, а однедавно и против Киша. Бошњаци су изашли са предлогом да желе да се из уџбеника уклоне Горски вијенац и Пешчаник. Ако дође до „укидања“ Његоша, да ли мислите да има црногорске књижевности без њега?

-Чуо сам за ту дражесну иницијативу. Али захтјев за чистком школске лектире је заправо логична примена критеријума који су већ успостављени и спровођени у Црној Гори. Кратак одговор на ваше питање јесте да црногорске књижевности нема ни с Његошем. Можда би постојала кад би се примијенио најлабавији могући критеријум и вршила експропријација сваког писца који има било какве везе с Црном Гором.

Горан Гоцић (Фото: in4s.net)

Али, некад ми се чини да је распад Југославије завјера амбициозних дилетаната којима је једина шанса да буду усамљени крокодили у сићушним барицама. Црна Гора то полако постаје. Невоља је што крупне рибе не могу да стану у барице; оне желе да пливају океанима. Сам Његош је себе сматрао дијелом српске књижевности, Миодраг Булатовић југословенске, а Кишу је и она била премала: он је дио европске књижевности. Чак се и Бећковић, најцрногорскији од свих савремених песника, прелива из црногорске књижевности. Шта је данас претекло да се тури у чистокрвне и правоверне црногорске уџбенике? Да нису бачене све бебе заједно с нечистом српском водом?

Крајње је проблематично редиговати или вредновати текстове, догађаје и односе старе један или више вјекова из перспективе данашње политичке коректности. Онда дођете до генијалног закључка да је Милош Обилић терориста, Николај Велимировић антисемита, а Његош шовиниста. Кад те исте паметњаковиће питате да ли је онда Хенри Милер антисемита, да ли је Дејви Крокет терориста, да ли је над Ирачанима извршен геноцид, они политички коректно слежу раменима.

У Француској је, рецимо, постојала озбиљна иницијатива да се промијени текст Марсељезе. Ту се пјева о немачкој крви која тече француским њивама. Будући да је француско-немачки пакт данас основа Европске Уније, текст је постао мало незгодан. Али француска јавност једноставно то није прихватила. Пјесма се пјева већ 130 година и традиција се просто не мијења због политичких потреба. Ето лекције бошњачким, црногорским и српским политикантима вазда спремних да закољу вола за кило меса.

У Србији и региону медијску сцену из дана у дан нападају разне „списатељице“ са њиховим лаким савјетима како до успјеха и како живјети живот у сјају. Да ли поред свих њих има мјеста и за оне који заиста јесу писци и који од тога уистину живе?

-Мени дјелује управо обрнуто, да тржиште салијеће те златне коке. Омасовљењем интернета у XXI вијеку се с текстом дешава исто што и с музиком током успона радија и дискографске индустрије средином XX вијека. Гледамо музичаре на сцени и писце по књижарама и мислимо: ово могу и ја. Већинска публика много више воли да троши Ја имам таленат и одважне списатељице које су се напрасно одметнуле у објављивање него што слуша школоване музичаре, и чита учене литерате. Прво издање од 1000 примерака ремек-дела Сатантанго Ласла Краснахоркаја двије године после објављивања код нас још није распродато, док је исповест звезде ријалитија одмах штампана у 15000 примерака.

Горан Гоцић (Фото: in4s.net)

Видим то и на друштвеним мрежама: људи реагују на духовиту, сирову и брзопроводну емоцију, а зазиру од сваке софистикације и компликовања, од свега што захтијева интелектуални напор. Сви хоће тренутни ефекат. То се не дешава само у нашем пасивном региону: петпарачко и лако штиво свуда угађа нашим слабостима, свуда се чита радије, чешће и више него такозвана висока литература. Јефтине инстант мудрости хит су у цијелом свијету. Чак и у Француској, која има најсофистикованије књижевно тржиште.

Ствар је дакле обрнута: они који заиста јесу писци, који су живот дали литератури, никад уистину нису могли да од тога живе. Али је зато глумац продао исповијест о свом злочину у 600000 примерака. Има ли лијека? Шта је алтернатива? Да се на плату ставе сви заслужни уметници, као у Совјетском Савезу? Или да се опет уведе порез на шунд? Или да писци штите свој еснаф попут таксиста, па да Драгослав Михајловић с другарима из САНУ блокира Славију све док се не повуку романи Весне Дедић из продаје?

Гледајући реално стање у Србији и региону, шта најчешће говорите младим људима из Вашег окружења, а који од Вас траже савјет у смислу „исплати ли се бити писац у Србији“?

-Исто питање сам давно постављао рокерима. Рекли су ми: „Па знаш шта, увек ћеш да мазнеш најбоље рибе, али паре ћеш видети у мјесецу лимбургу“. Дакле да подијелим и ја искуство: ни злочин ни умјетност се генерално не исплате. С друге стране, право на писање има свако: и Андрић, и Лаушевић, и звијезде ријалитија, и наркоман из краја, па и ви.

Горан Гоцић (Фото: Марија Гоцић)

Србија је необично демократична и око објављивања; у Британији и Француској, рецимо, чак и с добрим текстом не можете лако да дођете до издавача. Али код нас никад не можете да пишете тако лоше да вас баш ниједан издавач не штампа и ниједан читалац не купи.

Значи генерално се не исплати бити писац месијанског типа попут Краснахоркаја, који заступа властита увјерења, има самосвојну визију, гаји уникатну естетику. Али ето, Краснахоркај је ипак успео да се наметне европској публици иако потиче из упола мања земље од Србије. Правило је дакле да нема правила. А мој савјет младима је да не слушају никакве савјете, нарочито ако су савјетодавци матори и премудри.

Након НИН-ове награде да ли се Ваш живот као писца у нечему промијенио?

-Селин је написао ремек-дело Путовање на крај ноћи али за њу није добио Гонкура. Да јесте, да га је естаблишмент одмах прихватио, можда не би писао своје антисемитске памфлете. Можда би рекао себи: Чекај Фернинанде, ти си добитник Гонкурове награде, не би требало да ово себи дозволиш…

Највеће искушење умјетника је чекање да се њихов рад примети и уважи. То чекање их исцрпе. Ја сам имао срећу да то донекле остварим. У књижевности, сами себи додељујете улогу кловна или месије. Будући да сад има довољно волонтера који ме час обожавају и прецјењују, час пљују и потцјењују, више немам потребу да себе правдам. После добијања највише националне награде за књижевност у својој земљи, имате осећај да вам месијанска улога пристаје.

Нинова награда ми је променила живот и у трагикомичном смислу. Постао сам на неки начин њен талац: изгубио сам тезге које бивши послодавци претпостављају да су за мене сада недостојне. То ме је учинило сиромашнијим, али фокусиранијим. Не преостаје ми ништа друго него да се усредсредим на још неколико књига које ће задовољити захтјеве клуба чији сам члан и моје властите критеријуме. Срећом, да ли ћу то постићи или не – зависи само од мене.

(ИН4С, 10. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Краснахокај је рођен у Мађарској, а г. Гоцић тврди да је потекао из земље „три пута мање од Србије“ . Како?

    Свиђа ми се

  2. Пардон, „дупло мање од Србије“ . Изгледа да гаји некакве претензије према Сент Андреји… 🙂

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s