Духовна хајдучија

Духовна хајдучија: Доба постистине

Људи су постали периферни уређаји глобалног, умреженог финансијско-економскоиг система. Није систем ту на корист људима – напротив, људи хране његово одржавање и деловање, они га репродукују

Духовна хајдучија: Дефетизам и дечје сузе

Улоге су додељене, рекламна машинерија ради пуном паром, као и цензура. Ангажоване су и емоције, површне таман колико и интересовање; важно је пожалити уплакану децу, осудити агресију и позвати у лов на словенске звери

Духовна хајдучија: Кликери у космичкој прашини

Потпуно негирање природног поретка знак је обезбожења, а тиме и обесмишљавања постојања. Но, без смисла немогуће је истрајавати, па сведочимо бујању парарелигијских феномена, којима се затрпава предворје ништавила

Духовна хајдучија: „Научни“ планови и људске намере

Човечанство је подељено на два табора. У првом су они који су на „научним“ основама испланирали будућност. У другом су сви остали који немају скоро никакав план, али јасно формулишу своје жеље и намере у погледу будућности

Духовна хајдучија: Порнографизација свакодневице

Окружени порнографизованим кулисама света, људи постају с почетка пренадражени, а временом све мање осетљиви и десензбилисани за еротику; њихова идеја пожељног, привлачног и узбудљивог се изопачује 

Духовна хајдучија: Бели „Црвени Кмери“

Ако један лекар себи дозвољава да као превентиву цитира пропагандне билборде фармацеутске компаније, онда и пацијент има право да мућне својом главом, тим пре што се о његовој и ради

Духовна хајдучија: Муке науке

У случају професора Милоша Ковића, применом бирократских зачкољица и недоследности спроводи се политички прогон. Али, професор Ковић има „срећу у несрећи“ да га јавност препознаје

Духовна хајдучија: Кад право постане привилегија

Док пандемијска психоза не јењава, пред нашим очима кува се нова агенда за држање људи у страху и покорности. Реч је о зеленој агенди, која се од забринутости за добробит планете претвара у рат против људи

Духовна хајдучија: Бити у праву или бити у Истини

Креатори актуелног поретка вешто су искористили једну од човекових највећих слабости: потребу да се „буде у праву“. Та је потреба јача од жудње за истином, за слободом, за разумевањем света у којем живимо

Духовна хајдучија: Демократски елитизам (без протезе за крезубе Србе)

Презир према сопственом народу превазилази фрустрацију размаженог детета којем се не да чоколада. То дете сада активно мрзи „крезубу Србадију“; и не би јој понудило протезу, но би јој разбило и преостале зубе