Стање ствари доноси завршни наставак из књиге Роберта Макдауела Стрељање историје – Кључна улога Срба у Другом светском рату

Можете удомити њихова тела али не и њихове душе, / Јер њихове душе обитавају у дому сутрашњице, који ви не можете походити чак ни у својим сновима

„Можда револуције рађају чудовишта?“ питао се уплашено тада. „Јесте, оне се зачињу у величини и моралној чистоти, али рађају чудовишта“, одговарао је сам себи често

Откако путује по Босни и долази у додир са народом и властима, њега прогони то питање: откуд оволика охолост и бездушно ниподаштавање другог човека, пише Андрић у „Омер-паши Латасу“

Јер уистину је живот тај што даје све животу, док сте ви, који умишљате да сте дародавци, у ствари само сведоци

Стипе је био у праву. Бивши прота ноћу није могао ока склопити. Стално је сањао онај ужас из Доње Радиње. И тачно! Ништа није учинио да некако спасе своју децу

А пост? Пост је жртва која враћа човека себи, заједници и Богу, те нам се не може догодити да постанемо свесни Зла и себе тек кад нас Зло изненада нападне

Стање ствари у наставцима доноси изводе из књиге Роберта Макдауела Стрељање историје – Кључна улога Срба у Другом светском рату

Овде, у селу Ба, успостављен је однос према логосу, а не према праксису, сагледана је историја, а не корисност последица, извршено је поклоњење историји, а не послушности

Шта је пак, кад апстрахујемо наказно рођену државу и хипертрофију привредног апарата, произведено у тој Робној кући Енглеска од „културних вредности“ од времена Шекспира

Боримо се против сваког душмана за образ јуначки, за славу дичног имена, за вјеру и дражајшу слободу, која је наша чиста и невредима светиња, пише Његош Данилу Медаковићу

Стање ствари у наставцима доноси изводе из књиге Роберта Макдауела Стрељање историје – Кључна улога Срба у Другом светском рату

Живећи на површини сопственог живота човек губи заједницу са Самим Богом, а изгубивши заједницу с Богом човек постаје туђ и својим ближњима и околини

Чак се и вино које се производило сасвим на југу, далеко од Мораве, у некадашњем Косовом Пољу, свуда етикетирано као „Bordeauxreif“, још увек звало „Косовско“

Лечили би ме док се не бих и ја разболео

Поводом поновног емитовања интервјуа „Андре Малро, ко сте ви?“ (1969) објављујемо сећање Комнена Бећировића на тај разговор и самог Малроа

Ниједан научни скуп не може дати коначне одговоре на историју геноцида 1941–1945. Цела српска наука је осуђена да то буде трајан напор који се не сме сматрати завршеним

Главни удар треба да буде управљен на Православље  – прво кроз раскол Православног света. А као друго – раслабљивање православног погледа на свим нивоима (од догматике до етике)