На инсистирање Енглеза Техеранска конференција дала легитимитет партизанима и комунистичким партијама Хрватске и Словеније као представницима Југославије
Поново прочитати/погледати
Свети Григорије Палама: Беседа на молебану поводом незапамћене и непрекидне смртоносне епидемије која је тада харала
Уистину је страшна смрт, али је много страшније ако се не одвратимо од својих грехова, јер одатле нараста казна, после које ћемо бити предати бесконачним мукама
Борислав Пекић: Јесу ли Енглези људи?
Они су увек изнад својих стварних способности, ми увек испод. Одговор сам нашао у начину мишљења, у роботској шаблонизираности њихових реакција. Сви они функционишу као нешто једноставнији роботи
Житије Светог Стефана Дечанског, краља српског
Свето тело светога краља и данас потпуно цело почива у кивоту пред иконостасом у чудесном храму манастира Дечана, и чини чудеса неизбројна, исцељујући не само православне него и иноверце
Свети Нектарије – нечествован од људи, чествован од Бога
Патријаршијским саборским чином Васељенске патријаршије признат за светитеља Православне Цркве 1961. године. Тада је установљен 9/22. новембар као дан његовог светковања
Борислав Михајловић Михиз: Како Андрић проводи своју прву ноћ нобеловца (1961)
Али бих волео да Иво Андрић сазна каквом је радошћу његова земља примила вест да му је свет за ревер заденуо розету славе и признања
Михаило Меденица: Омаж кафани
Шта је заправо кафана? Збег, пре свега. Од свега оног што вас је пратило до уласка у њу и што вас чека по изласку, али што ће вас, док сте у њој, оставити на миру
Драган Крстић: Обретење Лазарево
Лазара, поседника апсолутне аутономије, али и симбола и весника сваке будуће аутономије, носио је српски народ у себи и са собом у својим бескрајним сеобама
Милутин Ђуричић: Обичаји и веровања Албанаца
Дугогодишњим истраживањем албанских обичаја, посматрањем суднице и улице, града и села и анкетирањем великог броја известилаца, као адвокат на Косову дошао сам до извесних сазнања која је корисно забележити
Нова чуда преподобног Сергија Радоњешког
И данас су познати случајеви очигледне помоћи преподобног Сергија Радоњешког
Илустрована политика: Кад попадија полаже марксизам и самоуправљање (1983)
Драган Сарачевић је био квалификовани металац. Изненада је оставио струг и обукао мантију. Свештеникова супруга попадија Милева својски учи основе марксизма и социјалистичког самоуправљања за испит
Василије Клефтакис: Србија, латиница и „латиница“ (2009)
Питање очувања, оздрављења и ширења ћирилице у Србији на рачун гајевице није језикословно, него политичко, а и питање од прворазредног националног значаја
Ђорђе Ј. Јанић: Да ли је морал уопште важан
Ко је опаснији за хришћанина, ко је опаснији за хришћански морал – да ли крвожедна звер Комунизма Истока или лукава змија безверја Запада
Халил Џубран: О Законима
И ко је тај што ће вас довести пред лице правде ако раздерете своју одећу али је оставите на стази која није човечја?
Епископ Данило (Крстић): Природни и натприродни човек
Бити природан човек значи постати боголик, постићи обожење. То управо значи постати Бог по благодати
Смиља Аврамов: Геноцида над Србима нема у читанкама (2010)
Енглеска служба МI6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу „боље гроб него роб“, а већ 1945. године ширила тезу о надуваним јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини
Милорад Павић: Смрт Милоша Црњанског
Милош Црњански умро је 30. новембра 1977. године, а Милорад Павић 30. новембра 2009. године. Oвај текст је објављен у књизи есеја Милорада Павића „Роман као држава и други огледи”
Жарко Видовић: Како да схватимо себе?
Kако да отклонимо оно што нас одваја од заједнице (с Богом и људима) и што нам одузима веру, смисао вере? У томе је и питање: како да схватим себе да бих дошао у заједницу са васкрслим Христом
Драган Крстић: Два сведочења о геноциду над Србима
Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушао да му својом прљавом руком зачепи уста
Мануел Оксенрајтер (1976-2021): Немачка је од 1945. под америчком окупацијом
Немачка је деградирана и има статус најобичнијег сателита у служби америчке политике и то стање траје од године 1945. до данас, говорио је 2014. године главни уредник „Цуерста“
Милан Гутовић (1946-2021): Љубав и породица се плански искључују из нашег живота
Љубав је постала мултидисциплинарна. То доказују ове наше параде поноса. Она постаје једно опште место тако да за појединачну љубав готово да нема простора. Постали смо друштво опште љубави, говорио глумац
Лазар Рашовић: Црногорке у рату (1922)
Црногорка своје чедо успављује косовском пјесмом о Милошу и Лазару, Црногорка свога сина отправља у бој с ријечима: Пази, сине, да не осрамотиш мајку
Светомир Бојанин: Како лечити душу – духовни живот и психијатрија
Љубав је могућа само као упојединачена. Увек жуди за јасно одређеним ликом, који једини може да пробуди њене вртлоге и снагу
Петар Мамонов (1951–2021): Сваки човек кога сретнеш је анђео
Треба сваког минута учити, сваког минута мислити шта ћеш рећи. И стварати, стварати, стварати
Филип Корвин: Масакр у Сребреници – докази, контекст, политика
Оно што се десило у Сребреници није био јединствен велики масакр, већ низ веома крвавих напада и контранапада који су трајали три године
Светозар Ђанић – Србин који је играо фудбал за НДХ, а усташе га убиле после три дана
Оно што данас знамо о Ђанићу, јесте да је рођен у Сремској Митровици 1917. године. Био је одличан фудбалер који је поникао у СК Славији из Новог Сада, а потом са 17 година прешао у редове Војводине
Хелмут Шек: Политика као утољавање зависти
Политизација биметализма у Америци крајем 19. века потврђује да за мобилизацију зависти никад нису неопходне велике, апсолутне разлике
Станислав Краков: Српским јунацима
Наша блиска прошлост испуњена је цела подвизима и јунаштвом, али и крвљу, страдањима и умирањем. Велико дело тражило је и велике жртве, пише Краков 1932. године
Владимир Ћоровић: Мађарска катастрофа на Косову пољу
Љут што није придобио деспота за савез Хуњади је пустио својој војсци, да се понаша у Србији као у непријатељској земљи
Комнен Бећировић: Писмо из Хиландара (1977)
У Хиландару се човек не осећа ни Божје сироче, ни сироче своје сопствене историје. Благодарећи Светом Сави
Славенко Терзић: Идеолошки корени црногорске нације и црногорског сепаратизма (2003)
Главни удар [црногорског сепаратистичког] покрета усмерен је на српски културно-духовни идентитет Црне Горе
Политика: Енглеске лажи о Херцеговачком устанку (2005)
Британског интереса не тиче се да ли ће у устанку погинути десет или двадесет хиљада устаника, писао је енглески амбасадор у Цариграду
Слободан Малдини: Инвеститори и њихови саветници (2017)
Професорка и саветница једног страног предузетника затражила је разговор на којем би добила појашњење мог текста. Током виђења, поставила ми је типично гангстерско питање: „Да ли сте некада били у гепеку?“
Светозар Стијовић: Српство у песничком делу Петра Другог Петровића Његоша
У крајњем закључку може се рећи да српска национална идеја нигде није тако изражена као у Његошевом песничком делу
Алекса Шантић: Ноћ под Острогом
Одахните, груди, овдје, у слободи, / Овдје близу неба, под кивотом светим! / Гле, небеса трепте, златна ужба броди, / Вило, дај ми крила, да летим, да летим!