Жарко Видовић: Пут обнове Православља једини спас за косовске Србе (2010)

Љубав је заједница, осећање спремности на жртву, спремности на одрицање. Црквеност је једини облик љубави

Жарко Видовић (Фото: Покрет за обнову Косова и Метохије)

Својим наступима и полемикама на марксистичким трибинама 80-их година прошлог века када се урушавао титоистички систем, Жарко Видовић је са ондашњим оцима Атанасијем, Амфилохијем и Иринејом утицао на духовну обнову српске интелигенције. Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење.

Питање: Писали сте и говорили о Косову. Има ли српски Јерусалим будућност?

Жарко Видовић: Ми смо кажњени, јер смо мирно допустили да нас Тито успава и корумпира од 1944. године уз помоћ савезника. Мирно смо допустили да одвоји Косово америчким новцем. Тито је купио од нас Косово и поклонио га Албанцима наркодилерима. Косово је продато, а то је колективни грех заједнице који мора да се исповеди и да их постанемо свесни у литургијском дијалогу. Тито је спроводио Черчилов план да обнови подунавски простор Аустроугарске монархије и да Србију сведе на Београдски пашалук. То је изјавио Папа Јован Павле Други. Ми смо то мирно гледали. За нас је важнија била држава од Цркве и десио нам се пораз. Црква ће исправити пораз Срба. Ја мислим да је пут обнове Православља једини спас и за нас и за Косовске Србе, па чак и за Шиптаре на Косову који су у шакама наркодилера и разбојника. Криминално је шта данас ради свет под идејом глобализма.

Манастир Високи Дечани

Који је данас највећи ауторитет у српском народу?

Највећи ауторитет је Црква, кад бисмо ми били црквени. Нисмо — зато што не постоји жив, братски дијалог између свештенства и верника и свештенства и епископа. Ми знамо епископе, али немамо никакве контакте са њима. Ми смо жељни исповести као дијалога, али тога нема. И ми осећамо њихово одсуство. Како ја да поштујем његово достојанство другачије него да га поштујем у његовом присуству? Црква може бити жива, а не наредбодавна. Зашто да се пароси и лаици боје епископа? Епископи су углавном усликани у контактима са политичарима, са влашћу где воде дијалог, али мене то не интересује. Епископ мене интересује литургијски. Неки од њих рачунају да је вера послушност. Коме? Христу једино! Само је личност способна за црквеност, а личност је само онда када човек осећа смисао живота. А осећати — то није део моје одлуке, могуће је само као дар. Ми мислимо искључиво у свом искуству. То је једино што је доступно мишљењу. Мисао је ограничена на искуство о мојој души, на то осећање. Личност је света тајна. Личност се јавља свесна себе тек кад јој се открије смисао њеног живота. А то је пророчка слика будућности којој сам ја усмерен.

Зашто се Срби мало и површно исповедају?

Зато што нема литургијског дијалога, у коме би после Литургије ми водили парохијски дијалог о томе како смо сарађивали са тито-комунизмом против српске нације, зашто тражимо добре намере код људи који су апсолутно антитеисти и антицрквени а којима дозвољавамо да пишу књиге о нашим светим људима и сл. Нема љубави изван црквене заједнице. Љубав је заједница, осећање спремности на жртву, спремности на одрицање. Црквеност је једини облик љубави.

Како видите кризу духовности у српском народу?

Криза духовности је почела давно, када је литургизам замењен клерикализмом. Једино је Православље литургизам, тај дијалог пред Богом. Ја сам саговорник са свештеником, а не послушник, јер смо ми послушници Христу и ником другом. Нама је Отац само Бог, а Патријарх, епископи и свештеници су нам браћа. Зато се они обраћају верницима са „браћо и сестре“. Ми смо сви синови и кћери Бога, односно наших родитеља ако је њихов брак благословен. Криза је код нас почела кад смо државу ставили изнад Цркве, а Црква је дијалошка заједница пред Богом. О каквом дијалогу говорим? Оном после Литургије, која нас смирене и сабране уведе у лични дијалог са парохијанима у Парохијском дому, јер само у дијалогу могу да разумем тебе, и ти мене и што дуже разговарамо, ти ћеш ми поставити питање којим ме подсећаш на неки мој грех. Ако не прихватим смирено то питање, и ако га бурно прекинем — нема ништа од исповести, ни од покајања, нема ни од заједнице. Јер, и то је црквеност.

Жарко Видовић: Косовски Завет могућ само као Поезија којом се човек уздиже у Царство Небеско

Црква је заједница верника у коју спадају верници и свештеници са Васкрслим Христом. И црквеност је осећање те заједнице. Не осећање послушности, него духовне заједнице, поистовећења. И није случајно што је Платон претворио филозофију у антропологију — упознавање човека, тек са својим дијалозима. Са његовим дијалозима настаје антропологија — упознавање човека, а са крштеним платонизмом настаје Православље. Грци су, понављам, схватили да је хришћанство присутно међу људима искључиво као литургизам који се наставља после Литургије.

Истичете дуги низ година да је за обнову српског народа неопходна обнова парохијске заједнице, али сем спорадичних случајева, до ње не долази. Како обновити хришћанску заједницу?

Потребан нам је дијалог као народу, јер скоро 200 година правимо колективне грехе које нигде не исповедамо: то су разни митинзи, учествовање у војсци, наше ангажовање у партијама које разбијају нацију и црквену заједницу, наша трговина, економија, јавни живот, школовање… то су колективни греси. Не могу ја лично ићи пред свештеника а да парох не присуствује нашем разговору који је смирен после Литургије. У Цркви посвећеној Александру Невском често имају такве разговоре.

Црква светог Петра и Павла у Расу (Фото: Википедија)

Залажете се за обнову институције Црквеног Савета који је својевремено васпоставио Патријарх Герман. Зашто је то важно?

Један епископ је тај Савет распустио а показало се да нам је веома потребан. У Савет је Патријарх именовао 20 људи (професора, новинара, спортиста, правника…) који су састанке држали са Литургијом као уводом и настављали да расправљају о томе у каквим слабостима ми живимо. Савет је саветодавног карактера. Данас је много повода на које Црква треба да да своје мишљење — геј парада, насиље хулигана… Није потребно да свештеник у одежди наступа пред јавношћу — његова је Црква. Зар нема довољно световњака, лаика који могу то да раде испред Савета?

Жарко Видовић: Литургија је највећи ауторитет – изнад свих, изнад патријарха, Синода, епископа, изнад црквеног Сабора!

Како коментаришете геј параду и догађаје који су следили после?

Ти људи су јадни. Нећу насиље, сматрам да је то једна врста објаве рата или геноцида српском народу. Ради се о геноциду на који ја могу да одговорим једино одбраном породице као основне Цркве и одбраном парохије — да им се не допушта да улазе у парохију, поготово не у Цркву. Бог не делује без покајања верника, а они су без покајања. Бог не помаже дакле човеку у коме нема жеље за самоспознајом. Нема покајања код људи који хоће да извргну руглу оно што је Бог створио као моћ човекову да рађа децу. Оно што нас легитимише пред Црквом је наш однос према деци. Данас је глобална Европа против нације, а српску нацију је створила Црква. Нација је настала као аутокефална Црква. Из Литургије настаје Црква а не обрнуто.

Жарко Видовић (Извор: ФБ страница Жарко Видовић)

Што се тиче таласа насиља после те параде, лако је злоупотребљавати људе који су жељни заједнице по сваку цену, па макар та заједница била агресивна. Једина права богонадахнута заједница осећања, а не интереса, је Црква. Да смо подједнако црквени — од Патријарха до последњег верника.

Интервју је првобитно објављен у часопису Православље, број 1047, 2010. године, под насловом „Парохијски живот – Икона наше црквености“

Опрема: Стање ствари

(Фондација Пријатељи Божији/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 26. 11. 2020)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , , , ,

8 replies

  1. Ради Светлог и Празничног Богородичног дана, у миру и радости признајем да су речи Жарка Видовића моје введење у храм православни, введење у, ако Бог Сведароватељ даде, Свету Литурђију и Свето Причешће…

    10
  2. Zelim da znam koji su to MI koji su prodali Kosmet? Dosta mi je te kolektivne krivice. Oni koji su to uradili da izadju i kazu to i da mole za oprostaj. Zao mi je ali ISTINA je uvek lek, iako gorak.

  3. Кончина

    Нема уздања у Бога
    Чанта се празнословије
    Славимо Ниђе Никога
    Док капљу сузе Божије

    Кончина сада је дошла
    Вријеме смрти нам иде
    А свјетина нигдје пошла
    Слијепци мисле да виде

    Пошли смо гдје се не иде
    Лука нам биће хридине
    Тек кад нам очи провиде
    Зваће нас наше планине

    Момчило

    6
    1
  4. Ne razumem kako je školovanje kolektivni greh. Javni život i stranke su pune gtešnika.

  5. “Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом
    могућ само литургијски сусрет и општење.“
    Да – само у Духу Свето-Отачком, а никако екуменистичко-новотарском.

    5
    1
  6. @Nani: у праву си, то су били оштрица тог демонског мача, али …….

    продато је и тиме што су многи постали бивши Срби и на тај начин занемарили и националне интересе и духовну обавезу. И на жалост много је (било) бивших Срба због којих је вапио Преподобни Авва Јустин. Има ли једна породица да није имала барем једног отпадника?
    Нашим немаром и мањком љубави смо га продали и даље продајемо….да, истина је лек али љубав и покајање, за себе и своје претке/сроднике (ако смо имали таквих у фамилији) и на крају цели народ, јер сви смо ми једно , тј. требали би да тежимо томе. Тек када нас ране браће заболе, онда се лечимо.

    4
    1
  7. Da Aleksandre, ali dok ne saznamo istinu kako da se pokajemo? Prvo ISTINA pa sve ostalo. Kad pogresim ja priznajem i ne opravdavam se. A kad me neko uvredi ako se izvini od srca ja odmah oprastam i zaboravljam. Za mene je Istina sve.

  8. Жарко Видовић: Пут обнове Православља једини спас за косовске Србе
    ++++
    Не само за косовске, већ за све Србе.
    Са Вером, Надом и Љубављу уз молбу Владичици нашој Пресветој Богородици чији празник данас славимо, да узнесе своје молитве Сину своме за спас Србског народа.

    5
    1

Оставите коментар