Зоран Ђуровић: Како је прота Сава Нинковић поравнао рачуне са Стипом Гулићем

Стипе је био у праву. Бивши прота ноћу није могао ока склопити. Стално је сањао онај ужас из Доње Радиње. И тачно! Ништа није учинио да некако спасе своју децу

Фото: Рixabay

Као члан Југословенског војног аташеа у Паризу, један од тешких усташко–комунистичких злочинаца, Стипе Гулић (усташа до 1943. године) био је изашао на вечеру са породицом у ексклузивни ресторан ‘Болоњ’ у близини Тријумфалне капије.

Са женом и двоје малолетне деце. Вечера је по обичају била богата. Телећи медаљони у тартар сосу и осталим ђаконијама. На столу је било и неколико боца црних вина из најбољих француских винограда и пажљиво бираних годишта.

Усред јела Гулићевом столу пришао је човек у тамном кишном мантилу са црним шеширом на глави.

Рекао је Стипету на српском:

– Лепа вечера, видим! Ти баш уживаш у животу!

Извукао је из десног џепа пиштољ и испалио му метак у чело који је одвалио Гулићу пола потиљачног дела његове велике и ругобне лобање. У ресторану је настала паника. Жене су биле завриштале, а мушкарци су се бацили под столове. Како је брзо ушао у ‘Болоњ’, незнанац који је тада упуцао човека пред рођеном децом и женом, хитро је изашао из ресторана и изгубио се у великом париском метроу. ‘Злочинац’ је био некадашњи Прота Сава Нинковић из села Доње Радиње у Зап. Босни…

Зоран Ђуровић/Лични блог

Такво убиство је страшан чин сам по себи, али то је већ ‘библијска прича’ о жртви, џелату и освети. Гулић је средином јуна 1942. год. са својим усташама као сатник извео из куће проту који је био удовац и његове три малолетне ћерке и све их је на Савине очи силовао, а потом заклао. Најмлађа је имала само 12 година. При том је сатник Стипе везаном Оцу Сави рекао.

– Тебе нећу под каму. Хоћу Влаху да живиш и да се сваку ноћ будиш са кривицом да ниси могао ништа учинити да спасеш своју српску пашчад! – Тог дана Прота Сава је заувек напустио цркву и дао се у потрагу за својим крвником. Тражио га је и у Загребу 1944. али није знао да је ‘паметни’ Стипе већ дуже време капетан у партизанима… Да је негде у Лици где је наставио свој крвави пир, сада са петокраком на капи.

Стипе је био у праву. Бивши прота ноћу није могао ока склопити. Стално је сањао онај ужас из Доње Радиње. И тачно! Ништа није учинио да некако спасе своју децу. Није га занимало што то није ни могао. Увек је себе кривио. Али жудња за осветом му се из дана у дан, из проклете ноћи у ноћ, из године у годину само надимала…

Тражио је тог пса ко пијан, свуда, али кад је изгубио сваку наду, од једне групе Четника из Париза је добио дојаву да је Стипе Гулић већ неколико месеци ту и све остале информације. Питали су га да они то ‘обаве’ за њега јер су знали за тај монструозни ‘случај.’ Он то није дозволио. Хтео је да лично види човека који му је сурвао живот… Да му Он лично пресуди… Ипак у Савином злочину је било и ‘достојанства’. Није му побио децу, жену. Крвник није, сматрао је да је свој рачун са Гулићем поравнао…

Извор: Зоран Ђуровић/Лични блог

Опрема: Стање ствари

(Слободна Херцеговина, 29. 11. 2020)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , ,

2 replies

  1. „Ко се не освети тај се не посвети!“
    “Говори Господ: Освета је Моја!“
    “Крв невино побијених вапије за осветом!“

    21
  2. Господе помилуј невин Србски народ и подари небеско царство на веке векова амин+++

Оставите коментар