Генерал Младић је показао своје право лице, док они своје нису. Овај свет ипак није спреман за суочавање са демонима лицем у лице

Ратко Младић (1943–2026). Фото: Срна

Живот генерала Ратка Младића одраз је судбине Срба у последњих нешто више од 100 година.

Рођен у земљи која је створена на штету искључиво његовог народа, одрастао је у заблуди да је она за општу добробит. Био је један од последњих који су бранили Југославију, а сви ти последњи браниоци били су управо Срби, убеђени да бране универзално добро, не злонамерни пројекат сопственог уништења. На суров начин био је приморан да се суочи са реалношћу – гледао је како све његове заблуде нестају су у праху и крви сопственог народа.

Преминуо Ратко Младић (1943–2026)

Није му требало превише да схвати сурову истину: Срби, који никада нису савијали кичму у рату, у миру су искоришћени, тачније – злоупотребљени. Својом добровољном снисходљивошћу према онима чије је највеће „херојство” било заклати и раскомадати нејако дете, болесника, старца или трудну жену, помогли су другима да добију сопствену државу, понекад чак и нацију(!), какву никада нису имали. Тако су они, крвавих и руку и униформи својих окупатора које су носили, добили статус праведника који нису ни тражили, нити их је икада занимао. На крају, и даље неокајани, упирући прстом у народ генерала Младића, од својих господара бивају проглашени невиним жртвама. Они, врста зликоваца и монструма људских какве ни нацистичка Немачка не памти, „постали“ су невине жртве, а он проглашен злочинцем. Кривица је била једина – свест о светој обавези одбране свог народа сходно животном позиву који је изабрао.

Дмитриј Ољшански: Да разменимо Кара-Мурзу и Наваљног за Караџића и Младића

И још, живећи судбину свог народа, принуђен да после таквог рата не буде на слободи коју је више него заслужио, већ да бежи од крвника у рату који се за њега никада није завршио. Притајен, преживљава радећи најтеже физичке послове да би на крају био ловљен, прогањан и издан. Чак и од потомака краља, који је ту исту Југославију првобитно створио. Предат је онима који су све зло спровели промишљено, са идејом да на крају управо он (читај: његов народ) буде окривљен за све, а понајвише за њихова злодела. Предат је суду који је осудио једино право на одбрану Срба.

Последње дане провео је понижаван и исмеван, приказиван као немоћан и слабић од стране оних који га војно никада нису поразили. Говорили су о њему као монструму док су се славили сопствене монструозне злочине због којих је он, узрочно-последично, осуђен.

Он је показао своје право лице, док они своје нису. Овај свет ипак није спреман за суочавање са демонима лицем у лице.

Ратко Младић (†2026): Бранио сам своју државу од Запада, Ватикана и мафије из Немачке

Занимљиво је, али никако случајно, да се генерал Младић упокојио у навечерје великог празника Успења Пресвете Богородице, највеће посреднице људског спасења. Она је, добивши вест да ће се преставити, замолила свог Сина и Господа да дође и лично узведе њену душу на небо, како не би гледала страшна лица демона са којима се људске душе у том тренутку сусрећу. Господ је услишио њену жељу, а она је остала заштитница и избавитељка људских душа, нарочито оних који су Његовом Сину, а нашем Богу, угодили својим животом – управо онако како је, бранећи нејач од западног и земаљског зла, чинио генерал. Такло је и овај догађај, дан упокојења генерала пред велики празник, више него речит.

Нека му је вечна слава и Царство небеско у векове векова. Амин.

Categories: Гостинска соба

Tags: Иван Максимовић, Ратко Младић, на вест о смрти