Ако се од читања соросовског „Данаса“ добија црни пришт, онда се од једења соросовских Вучићевих сендвича добија болест лудих крава

Александар Вучић са: Билом Клинтоном (горе лево), Тонијем Блером (лево) и Герхардом Шредером (десно). Извор: Директно.рс
(Шта рећи на тврдњу Цвијетина Миливојевића да је до забране његове колумне у листу „Данас“ дошло заједничком интервенцијом Андрићевог венца и немачке амбасаде?)
Цвијетин Миливојевић: Вучић ме звао да ми покаже Дачићев досије, одбио сам
Ништа, осим да и Андрићев венац и „Данас“ играју за Сороса, спроводе политику ЛДП-а, не гаде се на савете Блера и Шредера, зову их на страначке прославе које падају баш на 24. март, имају немачке саветнике у кабинетима, да Андрићев венац потписује а „Данас“ брани Бриселске споразуме (то је оно кад побуњеницима предате судство, тужилаштво, полицију, цивилну заштиту – читај војску, енергетику, телекомуникације, позивни број, катастар, признате им дипломе, таблице, пустите их у МОК, ФИФА, УЕФА) Андрићев венац прихвата а „Данас“ брани Француско-немачки план (то је оно да ће стране развијати добросуседске односе на бази једнаких права, па онда да ће се обе стране руководити сврхом и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење и заштити људских права и недискриминације, па да стране полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународној сфери или деловати у њено име, а Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији. Наравно, све није признање Косова него мудри дипломатски маневар, достојан Милоша Обреновића, да заварамо противника док не дође боље време за нас) и Охридски споразум о његовој имплементацији.
Ако се од читања соросовског „Данаса“ добија црни пришт, онда се од једења соросовских Вучићевих сендвича добија болест лудих крава.
***
А бити Вучићев апологета, то је као бити за Сороса, Клинтона, Тачија, Куртија, Шредера, Блера, Кларка, Шеја и Туђмана заједно.
Categories: Гостинска соба
Овај комент/текст има једино манипулатувну вредност.
Прво, половину наведених споразума су постигли Едита Тахири и Борко Стефановић.
Друго, из визуре запада, ако су Руси упали у Украјину, ратују, присвајају територију, остављају међунатодни поредак са стране, зашто то исто не би радио и Запад(?) На пример на Косову.
Шта би ми могли ако би то радили и без споразума? Ето, када су институције репубљик Косове заузимале општину Звечан или прелазе на Северу – Кфор им је са оружјем на готовс асистирао. Исто тако Кфор је дао ултиматум за склањање барикада да би прошла Росу и остале банде…
Дакле, Кфор тј Нато тј Запад су руку под руку у свему овоме са Арнаутима шта ми ту можемо? Посебно што је народу Косово девета рупа на свирали кад је жртва у питању, иако су номинално сви за очивање. У прилог свега тога се чак и Русија званично позива на те споразуме из Брисела, а Путин и руски врх директно подупиру Вучка и Дачкета… Руска спољна служба се такође изјаснила да су ово обојене ствари.
И ето, сада бих ја требао да не верујем Русима а да верујем Цвијетину и Данас-у… Или да се против ових борим са Бакићем, Хубачом, Фрицовом? Боже ти нас сачувај…
Што се тиче Блера и осталих, па овај народ је за њих отворио врата, кад су дошли Солана и Бајден зашто неби и ови потињи, јер смо тада на овај тај колосек постављени. Тако да највеће лажи су деконтекстуализоване истине…