О непоступању Повереника за заштиту равноправности Милана Антонијевића на притужбу Удружења „Јадовно 1941“ против Јавног тужилаштва за ратне злочине
Извор: Јадовно 1941.
Злочини над српским становништвом на подручју Сребренице документовани су у:
1. „Меморандуму о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) почињеним против српског становништва од априла 1992. до априла 1993. године“ (овде) предатом 2.6.1993. Савету безбедности Уједињених нација;
2. Тужби/Противтужби СР Југославије поднетoj Међународном суду правде против БиХ због геноцида од 23.7.1997. године (овде) и
3. 250.000 докумената (доказа) – које је Јавно тужилаштво за ратне злочине (ЈТРЗ) пре 17 година (28.4.2009) преузело од Министарства правде. (овде)
Та документација није процесирана ни у СБ УН, ни у Хашком трибуналу, нити у Међународном суду правде. Поред тога, иако надлежно за откривање, гоњење (и суђење) починиоцима наведених кривичних дела извршених на територији бивше Југославије, од 1. јануара 1991. године па до данас, ЈТРЗ је процесирало искључиво Србе оптужене за злочине над Муслиманима, и за постигнуте резултате је, 14.2.2012. године од стране тадашњег председника Србије Б. Т., одликовано највишим признањем Републике Србије – СРЕТЕЊСКИМ ОРДЕНОМ ПРВОГ СТЕПЕНА.
Верујући да је на тај начин дошло до дискриминације Срба и српских жртава злочина који су почињени над њима, и да је то основни узрок сатанизације и оптужби Срба за геноцид – Удружење грађана ЈАДОВНО 1941 из Бања Луке обратило се Поверенику за заштиту равноправности, Милану Антонијевићу, Притужбом против Јавног тужилаштва за ратне злочине (овде).
Извор: Јадовно 1941.
Како Повереник, у законском року од 90 дана, није обавестио подносиоца Притужбе о својој одлуци јуче смо, као пуномоћници, у Писарници Повереника покушали да сазнамо разлоге непоступања. Најпре нам је речено да Притужбу нису добили, а када смо саопштили да је Притужба послата 8.7.2026. године и мејлом и препоручено поштом, саопштено нам је да су је „пронашли“ у компјутеру, али да није заведена, да није добила број и да по њој ништа није урађено.
АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА РАДИЋ
Categories: Гостинска соба
„Зашто се Запад оглушује о ремек-дело Лордана Зафрановића“
Врло вероватно зато што Запад Србима није наменио улогу жртве већ џелата. То је неки њихов интерес да тако ствари прикажу. Поставља се питање који је интерес наше државе да учествује у том нечасном послу?
https://naukaikultura.com/bozidar-zecevic-zasto-se-zapad-oglusuje-o-remek-delo-lordana-zafranovica/%d0%ba%d1%83%d0%bb%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b0/
@Манда
Није интерес државе него потомака комуниста, заклетих непријатеља српског рода.
Нани
„Није интерес државе него потомака комуниста, заклетих непријатеља српског рода.“
Лепо речено.
У Србији влада Континуитет, увек преобучени исти. Увек непринципијелне коалиције, разнородних неспојивих идеологија.
Зато не треба гласати за „Нашу децу„, Љисту циничког имена Уједињена Србија, јер су на њој уједињена деца, потомци Дачића, Шешеља, Палме, Кркобабића, Џајића …, а код Дачића потомак Милошевића …
Замислите да следећих 14 година гледамо малог Шешеља, Палму, Дачића и Глишића, Kарлеушу, Јовану, Мацуру, Шеклера, Митровића, Мандића, Вулина, Вучићевића, Вучевића, Вучића …
У одбрани моје тезе изнад о увек истим, ево само једног примера пребогатог политичара и „бизнисмена“, који испуњава услове: да није из Србије, да је прелетачевић, да је повезан са спортом, по могућству ФК Звезда или ФК Партизан и да се уклапа у шему Вуч….
Биографија је од ВИ па је на латиници:
Rođen 1967. u Trebinju. Srpski političar i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS). Po obrazovanju je mašinski inženjer, a pre politike je bio fudbaler i dugogodišnji član Upravnog odbora Crvene zvezde.
Karijeru je započeo u desničarskim i monarhističkim krugovima, gde je 1992. proglašen za „srpskog narodnog vojvodu“ i osnovao paravojnu organizaciju Srpski sokolovi. Tokom 90-ih i 2000-ih menjao je brojne stranke, uključujući SNO, Radikalnu stranku „Nikola Pašić“, JUL, SSJ i osnivao sopstvene pokrete, pre nego što je 2012. pristupio SNS.
Препознајете, од левице до деснице и назад, више пута, ради се о Синиши Вучинићу.
Ко ко ко ко даааа
„Херфрид Минклер: Српски случај“
Замените у наслову „српски“ са „хрватски“, па са „муслимански“, па са „шиптарски“ случај. Прочитајте цео текст.
Ондакар ће вам бити јасно зашто им гледају кроз прсте. А другом руком се држе за нос од њиховог френдли смрада.
Ко ти треба-у зубе му се не гледа. Гледа му се у литијум, у море, у обале, у природна богатства.
Што би реко, дал Бенџамин Френклин „у мраку су све мачке исте боје“, када је пријатељу објашњавао разлику између младе и старе жене за женидбу.
Ко ће бити невин а ако кривац, одлучују природна богатства и спремност домородаца на тоталитарну подређеност и експлоатацију.
То смо елаборирали.
Шта је следећа тачка на дневном реду, браћо моја на поправним испитима?
(Вучић је, не-блокадери, не- жути су, чекај ко је? Кумунисти – не, четници, не- свраке, не – кобци су криви)