Примерак Меморандума Тужилаштво за ратне злочине је недавно пронашло у документацији државног Комитета СФРЈ, али само на енглеском

Извор: digitallibrary.un.org

Република Србија
ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО
ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ
ВЈТ Загорка Доловац
11040 БЕОГРАД – Ул. Устаничка 29

Захтев за приступ информацијама од јавног значаја

За нарочите заслуге у истраживању, лоцирању и хапшењу оптужених за злочине над муслиманима у Сребреници 13-16. јула 1995. године, и за испоручивање Хашком суду Председника Србије Слободана Милошевића, Радована Караџића, Ратка Младића и других српских функционера – на иницијативу и на основу Указа Председника Србије, поводом дана Државности Републике Србије 14. 2. 2012. године, Председник Србије је одликовао Акциони тим Сретењским орденом првог степена. У име Акционог тима Орден је уручен координатору Владимиру Вукчевићу.

Када су у питању ратни злочини и злочини геноцида извршени над српским становништвом две године раније (од 1. 3. 1992. до априла 1993), државни Комитет СФРЈ прикупио је обимне доказе. „Меморандум о ратним злочинима и геноциду у Источној Босни (подручје Братунца, Скелана и Сребренице) почињеним против српског становништва у периоду април 1992 – април 1993. године“ са свим доказима, на 132 стране, у Вашингтон је однео Амбасадор Дарко Танасковић, специјални изасланик тадашњег председника СР Југославије Добрице Ћосића.

Документација је предата обавештајној агенцији ЦИА, Савету безбедности УН и Генералној скупштини УН. С обзиром да су Србија и Република Српска биле у потпуној међународној изолацији, непрекидно од 30. 5. 1992. до 21. 11. 1995. године (42 месеца или 1273 дана), од тада па до данас та документација је заборављена. Примерак Меморандума Тужилаштво је недавно пронашло у документацији Комитета, али само на енглеском језику.

Извор: digitallibrary.un.org

Заборављена је и документација са доказима, на 1154 стране из противтужбе коју је СРЈ поднела против БиХ због ратних злочина и злочина геноцида над Србима, која је предата 23. 2. 1997. године Међународном суду правде у Хагу. Та противтужба је обухватила све злочине над Србима на територији БиХ од 1. 3. 1992. до 23. 2. 1997. године.

Стране 349–371. противтужбе обухватају злочине извршене над Србима конкретно на подручју Сребренице.

Противтужбу са доказима, која је неочекивано повучена одмах по формирању Владе Зорана Ђинђића, нико никада није споменуо, нити је позната Тужилаштву.

Судбина преосталих око 250.000 докумената, иако их је Тужилаштво преузело још 2009. године од Министарства правде, такође није позната (да ли је уништена, да ли се налази у неком подруму, а у сваком случају није доступна јавности).

Захтев адв. канцеларије Радић

Према изјави Тужилаштва не постоји електронска евиденција тих докумената.

Због непостојања поузданих информација о судбини докумената о злочинима над српским становништвом у БиХ, за период од 1. 3. 1992. до 12. 7. 1995. године, а под утиском да Србија није заинтересована, или да јој није допуштено веће ангажовање у отварању поступака у вези ратних злочина и злочина геноцида учињених над Србима, посебно на подручју Сребренице у периоду од априла 1992. до априла 1993. године – на основу чл. 15. ст. 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Сл. гл. РС бр. 120/04-36/10) захтевамо од Јавног тужилаштва за ратне злочине да нам електронским или другим путем пружи информације и/или да нам достави копије аката у вези са следећим питањима:

1. Да ли постоји налог Тужилаштву или нека препрека која онемогућава Тужилаштво да преведе на српски језик и да након 32 године учини доступним јавности, истраживачима и другим заинтересованим лицима: „МЕМОРАНДУМ о ратним злочинима и геноциду у Источној Босни (подручје Братунца, Скелана и Сребренице) почињеним против српског становништва у периоду април 1992 – април 1993. године“, на 133 стране, предат 2. јуна 1993. Генералном секретару УН под бројем: S/25835 и А/48/177?
2. Да ли постоји налог Тужилаштву или нека препрека која онемогућава Тужилаштво да преведе на српски језик противтужбу СРЈ састављену на 1154 стране, предату Међународном суду правде 23. 2. 1997. године против БиХ, за ратне злочине и злочине геноцида, која је неочекивано повучена 20. 4. 2001. године?
3. Да ли постоји налог Тужилаштву или нека препрека која онемогућава Тужилаштво да електронски евидентира око 250.000 предмета у вези ратних злочина и злочина геноцида над Србима које је сакупио 2003. године Комитет и предао Министарству правде, а Министарство правде Тужилаштву 2009. године?
4. Колико поступака је до данас Тужилаштво покренуло од 1. 3. 1992. године (од злочина на Башчаршији) у вези злочина учињених над Србима, колико је поступака у току и колико је поступака окончано?
5. Да ли је Тужилаштво имало или има сметње или препреке у покретању поступака за злочине над Србима?
6. Да ли је тужилаштву познато да је Кристијан Шмит, у оквиру државне институције Меморијални центар Сребреница, која се финансира из буџета БиХ и где Управни одбор Центра бира Вијеће министара БиХ – 20. 9. 2023. године, донео Закон којим је, у оквиру тог Центра, основао „Одјел за истраживање геноцида и за едукацију о геноциду, с циљем подизања свијести о значају спријечавања геноцида, мржње и предрасуда према било којој групи особа“?
7. Да ли је, ако није, да ли ће Тужилаштво у циљу потпунијег информисања доставити ОХР-у или том Центру, „Меморандум“ и „противтужбу“, с обзиром да ти докази никада нису били доступни јавности?
8. Да ли у оквиру Тужилаштва постоји канцеларија званичног америчког тужиоца Дејвида Џенингса?

С поштовањем,
Адвокатска канцеларија Радић

Одговор Тужилаштва

Прочитајте још

• Memorandum on war crimes in Eastern Bosnia, Apr. 1992 – Apr. 1993. (PDF)
• Истина о страдању Срба скривена у 133 документа: Злочине над нашим народом у источној БиХ доказује обимна документација (Вечерње новости, 26. 3. 2025)
• Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима? Може ли наша земља да покрене поступке о зверствима у источној БиХ  (Вечерње новости, 1. 4. 2025)

Прочитајте и

Categories: Гостинска соба

Tags: Адвокатска канцеларија Радић, Музеј жртава геноцида, Срби око Сребренице, Тужилаштво за ратне злочине, ратни злочини