Ауторизовано излагање с представљања књиге „Горостас из Сарајева – Глигорије М. Јефтановић и његово доба“, одржаног у Бањалуци (Бански двор – Вијећница) средином октобра 2024. године
Глигорије М. Јефтановић (Фото: Лична архива)
И поред тога што је – у односу на друге историјске периоде – вријеме аустроугарске власти у Босни и Херцеговини историографски више проучено, монографију о Глигорију Јефтановићу дочекујемо као новину. Из неколико разлога. На првом мјесту, животописи истакнутих посленика из тог времена нису приказани у форми посебних монографских издања. С друге стране, вријеме у којем живимо „оскудјева“ у прегаоцима Јефтановићевог формата. Данас, када се индивидуалност толико истиче у односу на колективитет, као да је „нестало“ појединачних напора за опште добро. Не слушамо и не читамо о савременим задужбинарима, меценама, борцима за колективна права и слободе. Због тога је сада толико актуелна књига проф. др Јована Б. Душанића о личности трговца, предузетника, велепосједника, мецене, политичара, народног првака Срба у БиХ, угледног Сарајлије Глигорија Јефтановића (1840–1927). За многе наше савременике Јефтановићев животопис и остварења представљају непознаницу. Дијелом је то и због тога што је Јефтановићево насљеђе углавном везано за Сарајево, у коме се посљедњих тридесетак година системски покривају и бришу трагови српског присуства у овоме граду. Иако у другачијим околностима, тек се у посљедње три деценије јавности системски представља оставштина генерацију млађег предузетника, индустријалца, мецене, политичара, министра и градоначелника, толико заслужног за историју града Београда – Милоша Савчића (1865–1941).
Књига Горостас из Сарајева. Глигорије М. Јефтановић и његово доба није само биографија Глигорија Јефтановића већ и обухватан приказ политичких, друштвених и културних токова у Босни и Херцеговини (БиХ) током аустроугарске окупације. Одликује је темељна хеуристичка подлога. Душанић је користио широк спектар извора, укључујући архивске документе, стручну и публицистичку литературу, како би освијетлио сложеност једне епохе и допринос Јефтановића њеном обликовању. Такође, књига представља значајан допринос проучавању историје српског народа у БиХ током тог периода. Глигорије Јефтановић био је „лидер“ српског народа у БиХ, посебно у борби за српску црквено-школску аутономију и културни препород Срба у том периоду. Борба за црквено-школску аутономију била је од суштинског значаја за очување српског националног идентитета у условима колонијалне управе. Аутор је зналачки контекстуализовао Јефтановићев живот и рад у свјетлу тадашњих политичких, економских и социјалних прилика у БиХ. Кроз Јефтановићеву животну причу освјетљавају се и важна питања тог времена у БиХ, изразите промјене политичких прилика, међувјерски и међунационални односи, социјална мобилност и изазови модернизације друштва. Иако тада у касним животним годинама, Јефтановић је имао и запажену улогу у раду Народног вијећа Срба, Хрвата и Словенаца и у процесу стварања Краљевства СХС.
Јефтановићева биографија потврђује да је имао испуњен живот, јасне личне и опште циљеве, вољу и снагу да их остварује. Наслиједио је и развијао породични трговачки посао. У центру Сарајева је саградио кућу и први модерни хотел „Европа“ (1882). Био је власник предузећа „Хотелско и индустријско д. д.“ (основано 1884) и радње за трговину колонијалном робом. На Кошеву (данашње Циглане) је подигао циглану са модерном кружном пећи (1890). Откупио је кречану у Хаџићима. Један је од оснивача Српске штедионице у Сарајеву (1904) и Српске народне банке (1907). Био је српски представник у управном савјету аустроугарске Привилеговане земаљске банке за БиХ (1907), као и члан Трговачко-занатске коморе у Сарајеву од њеног оснивања (1909). Учествовао је у оснивању Српске централне привредне банке у Сарајеву (1912).Биран је за предсједника српске црквене општине у Сарајеву. Финансијски је подржао оснивање Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ (1902), оснивање српских школа, изградњу Саборне цркве у Сарајеву, спортских друштава. Један је од оснивача и предсједник у више наврата Српског пјевачког друштва „Слога” (1888). Био је водећа личност у Одбору за подизање споменика Сими Милутиновићу Сарајлији у Сарајеву.
Фото: Лична архива
Јефтановић је политички био ангажован од почетка аустроугарске власти у БиХ. Подржао је 1881. избор Саве Косановића за митрополита дабробосанског, пошто је у претходном периоду Цариградска патријаршија именовала Грке за ту дужност. Са Михаилом Полит Десанчићем и Ђорђем Красојевићем саставио је крајем 1896. „Први царски меморандум“, којим су Срби од аустроугарског монарха тражили вјерску и школску самоуправу, право на званичну употребу српског имена, народног назива за српски језик, ћириличког писма и српских народних симбола. Марта 1897, са Војиславом Шолом, цару Францу Јозефу I (Фрању Јосифу) уручио је „Други царски меморандум“. Садржаји ових меморандума (са „Трећим царским меморандумом“ из 1900, у којем је истакнут католички прозелитизам над православнима у БиХ и „Четвртим“ из 1902) касније су добили на значају, као програм у широком фронту националне борбе Срба у БиХ, која је 1905. резултирала остварењем српске црквено-школске аутономије у БиХ и оснивањем Српске народне организације (1907). Јефтановић је од 1905. до 1914. био потпредсједник Великог Управног просвјетног савјета, а од 1911. и члан градске управе у Сарајеву. Послије 1910. био је вирилни члан Босанског сабора. Иако је био одликован Орденом Франца Јозефа, на почетку Првог свјетског рата био је талац аустроугарских власти, а затим је осуђен на годину тамнице. Непосредно након Сарајевског атентата (1914), католички и муслимански демонстранти демолирали су његову кућу, хотел, трговине, штале. Порушена је кућа у којој се налазила редакција „Српске ријечи”. Од 1. новембра до 31. децембра 1918. био је предсједник Народног вијећа за БиХ, а био је и предсједник Привременог народног представништва у Београду. Затим се „господар Глигорије“ повукао из јавног живота. Јефтановић је сахрањен на православном гробљу Свети арханђели Георгије и Гаврило на Кошеву (Сарајево). Поред три сина, имао је двије кћерке: једна је била удата за Милана Сршкића, а друга за Мирослава Спалајковића. У социјалистичкој Југославији имовина Глигорија Јефтановића и његових насљедника је национализована. У околностима распада Југославије, симбол Јефтановићевог дјела, хотел „Европа“ био је једно вријеме затвор превасходно за Србе, касније је запаљен, а 2008. обновљен под нешто другачијим именом.
Глигорије М. Јефтановић 1924. године (Фото: Лична архива)
Подлогу за писање ове студије аутор, професор Јован Б. Душанић, створио је претходним радом. Поред осталих дјела, аутор је цијењених студија, Срби Босне и Херцеговине у ХIX веку – борба за слободу и уједињење (11 издања од 2018) и Утемељивачи Републике Српске – на прелазу из XIX у XX век (два луксузна издања од 2023). Текст књиге обогаћен је фотографијама разгледница Сарајева из времена аустроугарске управе (заоставштина Светозара Ст. Душанића), као и породичним фотографијама (углавном, заоставштина Јефтановићевих потомака и насљедника). Да су само оне објављене, ова студија заслужила би посебну пажњу: њихово проучавање сваком независном и у проблематику упућеном уму омогућава сопствено поимање времена, процеса и догађаја о којима се говори у овој студији. На тај начин, вриједност ове књиге садржана је и у приказу животописа данас живих потомака Глигорија Јефтановића, од којих су неки остварили завидну каријеру међународног нивоа.
Књига Горостас из Сарајева представља драгоцјен допринос проучавању српске историје у Босни и Херцеговини, посебно јер приказује улогу појединца у ширим друштвеним и политичким процесима. Она је свједочанство колективног сјећања, свједочанство о улози Глигорија Јефтановића у српској историји уопште. Базно образовање из економских наука, из које области је објавио замашан број дјела, аутору, др Јовану Б. Душанићу, представљало је додатно упориште приликом писања овог историографског дјела.
Борко Крстић: Теоријско-методолошки осврт на позне радове проф. Јована Б. Душанића
Жељко Вујадиновић, историчар, Бања Лука
Прочитајте још
- Јован Б. Душанић: Подсећање на Јефтановиће – једну од најзначајнијих сарајевских породица
- Јован Б. Душанић: Прибинић – становници, породична домаћинства и изградња цркве
- Јован Б. Душанић: Прибинић – исхрана, лечење, ношња
- Јован Б. Душанић: Прибинић – песме, игре и здравице
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар