Сви историјски споменици на територији Северне Македоније, старији од 1870. године, споменици су или српске или турске или античке (грчко-римске) националне културе

Извор: Фејсбук страница Историја Срба

Северна Македонија је једина земља на свету која на својој територији нема ниједан историјски споменик своје (македонске) националне културе.

Сви историјски споменици на територији Северне Македоније, старији од 1870. године, споменици су или српске или турске или античке (грчко-римске) националне културе.

Биној Кемпмарк: Скопље, кич и Мајка Тереза или Измишљање Македоније

На тој територији нема ни споменика бугарске националне културе, нити албанске.

Скоро све што пипнете од историјских споменика на тој територији су градили или дограђивали Срби.

Да не помињемо Душанов мост у Скопљу или рецимо град Прилеп, које су из темеља изградили Срби.

Душанов (данас прекрштен у „Камени“) мост у Скопљу, 1930. (Фото: Купиндо)

Погледајте само део списка од више од 800 средњовековних цркава и манастира на том простору које су изградили Срби.

Најпознатије српске светиње на овом простору су:

– Манастир Треска код Скопља, ктитор Андријаш Мрњавчевић

– Варошки манастир код Прилепа, ктитор краљ Вукашин Мрњавчевић

Јасмина С. Ћирић: Задужбине српских владара и властеле у Вардарској Македонији – између сећања и заборава

– Вељушки манастир код Струмице, ктитор монах Манојло Србин

– Манастир Светог Ђорђа на реци Серави код Скопља, ктитор краљ Милутин Немањић

– Манастир Нагоричане код Куманова, ктитор краљ Милутин Немањић

Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину

– Манастир Свети Илија Горњи код Скопља, ктитор краљ Милутин Немањић

– Карпински манастир код Куманова, ктитор деспот Дејан Драгаш

– Манастир Конче код Радовиша, ктитор велики војвода Никола Стањевић

Јасмина С. Ћирић: Манастир Конче

– Кучевишки манастир код Скопља, ктитор велики жупан Урош II Вукановић

– Манастир Водоча код Струмице, посед манастира Хиландара

– Манастир Забел код Куманова, ктитор кнез Лазар Хребељановић косовски

– Манастир Лесново код Злетова, ктитор велики војвода Јован Оливер

Јасмина С. Ћирић: Манастир Лесново

– Манастир Зрзе код Прилепа, ктитор монах Герман за време цара Душана

– Манастир Лешак код Тетова, ктитор кнез Лазар Хребељановић косовски

– Манастир Матејче код Куманова, ктитор краљ Милутин Немањић

Јасмина С. Ћирић: Матеич – манастир Богородице Црногорске код Куманова

– Манастир Рајчица код Дебра, изграђен у време краља Милутина

– Манастир Свете Богородице Пречисте код Кичева, ктитор или краљ Стефан Првовенчани или његов брат Вукан Немањић

– Бигорски манастир код Маврова, ктитор Свети кнез Јован Владимир

Манастир Бигорски најстарија српска задужбина

– Манастир Светог Наума код Охрида, ктитор Свети Наум, а обнављали га и даривали сви српски владари

– Манастир светог Пантелејмона у селу Горњи Нерези код Скопља, ктитор краљ Милутин Немањић

– Манастир Трескавац код Прилепа, ктитор краљ Милутин Немањић

Манастир Трескавац (Фото: Википедија)

– Марков манастир код Скопља, ктитори су краљ Вукашин Мрњавчевић и његов син краљ Марко Мрњавчевић (Краљевић Марко)

– Манастир Успења Пресвете Богородице у селу Матки код Скопља, ктитор је властелин Бојко, службеник цара Душана

– Манастир Свети Никита код Скопља, ктитор краљ Милутин Немањић

Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе у Љуботену код Скопља

– Осоговски манастир, оснивач испоснице један од првих српских светаца Свети Јоаким Осоговски, манастир изградио краљ Милутин Немањић

– Полошки манастир код Кавадараца, ктитор Иван Драгушин, службеник цара Душана

– Поречки манастир код Македонског Брода, ктитор краљ Милутин Немањић

– Манастир Псача код Криве Паланке, ктитор српски великаш кнез Паскач и његов син севастократор Влатко, који је овај храм 1358. године приложио манастиру Хиландару

Јасмина С. Ћирић: Псача – црква Св. Николе

– Сливнички манастир код Ресена, ктитор Пећка патријаршија и српски народ у 17. веку

– Црква Богородице Перивлепте код Охрида, ктитор ромејски велможа Прогон Згур, обновио цар Душан Немањић заједно са Мрњавчевићима и господарем Охрида севастократором Бранком Младеновићем, родоначелником српске династије Бранковића

– Црква Свете Софије код Охрида, ктитор грчки охридски архиепископ Лав, обновио и проширио цар Душан Немањић и царица Јелена

– Црква Свети Јован Канео код Охрида, ктитор цар Душан Немањић

Црква Св. Јована Богослова, Охрид – Канео (Фото: Андреја Мирицки)

– Црква Светог Климента код Охрида, Свети Климент Охридски, обнављана и богато даривана од свих српских владара, у њој је сахрањен велможа Остоја Рајаковић, рођак Мрњавчевића

– Шишевски манастир код Скопља, ктитор свештеник Ненад уз подршку краља Марка Мрњавчевића (Краљевић Марка)

– Mанастир Свети Заум код Охрида, ктитор ћесар Гргур Бранковић, брат косовског господара Вука Бранковића.

Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе „Болничког“ у Охриду

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Историја Срба)

Categories: Гостинска соба

Tags: Јужна Србија, Северна Македонија, Срби, Стара Србија, историја Срба