Русији је много потребнија делењинизација од дестаљинизације. Немојмо се заваравати да је аждаја коју убија Свети Георгије (и на грбу Русије) много опаснија од аждаје коју убија свети грузијски старац Гаврило
Поштовани читаоци, у женском манастиру свете великомученице Јекатерине у Грузији налази се задивљујућа икона на којој је приказан свети Гаврило Грузијски како убија Лењина у облику змије. И док се у православној Русији још увек налази на хиљаде улица, библиотека, институција и споменика са именом овог претече антихристовог, христоборца Лењина, у православној Грузији се у манастирима одсликавају овакве иконе.
Ова икона одсликана је у част догађаја датираног на 1. мај 1965. године, када је отац Гаврило јавно спалио огромни Лењинов портрет, рекавши да се не може клањати идолима, већ Једином Богу. Молим све верујуће православне људе да трезвено размисле колики је подвиг био урадити то у Совјетском Савезу 1965. године. Ништа мања спремност да се пострада Христа ради од оне коју је показао Свети Ђорђе супротстављајући се у своје време тадашњем христоборцу Лењину који је само носио друго име – Диоклецијан. Али ништа мању мржњу према Христу и хришћанима није имао Лењин у односу на Диоклецијана. Лично нисам присталица историјског реваншизма, а поготово ревизионизма, али не могу да не изнесем лични став. Русија је држава са мисијом и то је постала Промислитељским Крштењем и захваљујући вери Православној због које је добила и назив „Свјатаја Рус“ и постала „Трећи Рим“, четвртог неће бити. Темељи „Трећег Рима“ налазе се у Владимировој крстионици и док је један Владимир због Крштења Русије постао равноапостолни, други Владимир скоро хиљаду година после тога покушао је да у Русији уништи Цркву Христову. Заиста претеча антихриста, заиста Владимир антикрститељ, заиста сушта супротност „златном сунашцу“, Владимиру Крститељу Русије.
Дакле, Владимир Иљич Лењин, као један од претеча антихриста и један од најстрашнијих прогонитеља Цркве Христове у њеној историји, био је уједно и један од највећих непријатеља Свете Русије у њеној историји. Због тога мислим да је Русији много потребнија делењинизација од дестаљинизације. Немојмо се заваравати и мислити да је аждаја коју убија Свети Георгије (на икони која се налази и на грбу Русије), много опаснија по Свету Веру Православну од аждаје коју убија свети грузијски старац Гаврило. Неретко своје јавне наступе и предавања завршавам речима, да уз дужно поштовање према Владимиру Владимировићу, сматрам да ово помахнитало сатанистичко-глобалистичко зло може зауставити само Руски Цар – Божији Помазаник. А очекивати обнову Руског Царства са хиљадама споменика претече антихриста који је то царство срушио – тешко је очекивати. Знам да ће многа руска браћа због оваквог става износити супротна мишљења, да то може довести до дестабилизације Русије, уз све поштовање према њиховом мишљењу, сматрам да ништа тако не дестабилизује Русију као лењинизам. Због тога се искрено радујем појави овакве иконе.
Владимир Путин: Комунисти поштују Лењинову мумију као што хришћани поштују свете мошти
Грузијска Православна Црква је 20. децембра 2020. године канонизовала старца Гаврила у лику преподобног, а две године касније и Руска Православна Црква је укључила грузијског светитеља у свој месецослов. Свети Гаврило Грузијски прославља се 2. новембра и поштован је у свим православним црквама.
Опрема: Стање ствари
(Саборник србско-руски, 2. 5. 2026)
Categories: Гостинска соба
Како оно беше, кад је у лењинов маузолеј продрла: дал киша и блато споља, дал нека септичка јама, не сећам се, сва та прљавштина била по поду – када је онај свештеник или монах рекао: према свецу и миро („лењин мироточиви“ 🙂 ).
Кућа цвећа, нажалост, дихтује још добро. Ћопа још није замироточио.
Ћопави није био издајник (јер није ни био Србин). Није ни Стаљин, ни Грузије, ни Русије (иако је био језиво бруталан и многи милиони су прерано отишли на онај свет због њега). Лењин, опет, то је архииздајник и архигнусоба.
Мада, чак и он има некакво јадно оправдање… Он је, чинећи зло, веровао да је добро што чини зло! Тј. није веровао да чини добро, него мислио да је само чињење зла добро. И то је некакав (наопаки, ал духовни) принцип.
А сад имамо којекаквих, нека допише имена ко хоће, којима је једини принцип савршена беспринципијелност и најјаднија могућа лична корист.
Икона је прва лига… Мада мислим да није руски стил да се баве формом, тј. колико чега је названо по лењину. Битнија је суштина – да иконе са прободеним лењином као змијом (што је и био, праштајте змије) истисну ту поган из душе народне. А онда ће и називи добро доћи, као подсетник до чега доводи богоодступништво.
Као што ће и нама, Боже здравља, једног дана одређени портрети добро доћи као подсетник шта никад не смемо себи да допустимо. Какви смо приватно, такви су нам јавно.
Боли што ми Срби нисмо имали и немамо никог, никог сличног.
У Грузији има доста анти-Руског осећања и не прави се ту нека оштра разлика између Совјетског Савеза и Русије – било данашње, било царске. Руси који су се ту настанили у задњих пар година, од како је рат почео, наишли су генерално на топлу добродошлицу. Било да су либерали за које је Русија заостало христо-фашистичко друштво, или ултра-националисти по којима у Русији коло воде комуњаре и Јевреји. Генерално, наћи ће компатибилне сентименте у Грузији, и заједничку мету.
Не да ја нешто браним Русију таква каква је нити желим да кињим Грузијце. Само треба бити свестан стања ствари (хех) тамо. У овом случају, мало здраве, критичке сумње када су у питању мотиви уметника. Можда и нису били тако племенито хришћански…