Свети Гаврило Грузијски је 1. маја 1965. спалио Лењинов портрет од дванаест метара, који је висио на згради Врховног Совјета у Тбилисију, услед чега је ухапшен и мучен
Првог маја 1965. године, велики син грузијског народа и неустрашиви исповедник вере православне – Свети Гаврило Грузијски, спалио је Лењинов портрет од дванаест метара, који је висио на згради Врховног Совјета у Тбилисију, услед чега је ухапшен и мучен.
Овај велики подвижник и исповедник, за свог земног живота, видео је крај совјетске богоборне државе (упокојио се 1995. године у својој 66. години), а разобличавао је и посткомунистички систем као и либерални дух времена који утире пут Антихристу.
Говорио је:
„Грузија је мој крст. Божија благодат никад није напуштала и неће напустити Грузијску Православну Цркву. Ланац светих се није прекидао и неће се прекинути. Грузија ће васкрснути као Лазар. Док Грузијом не буде владао крунисани цар, неће бити добро. Грузија ће доживети препород, али кроз велика искушења. Грузија је наслеђе Мајке Божије. Не остављајте отаџбину у тешко време, не гневите Мајку Божију.
На човека благослов силази тамо где се родио.. Кад у твом присуству извргавају руглу твоју веру, а ти ћутиш – гори си од тог хулитеља… Благодари Богу за то што си се родио као православац. Буди чврст у вери, не подлежи искушењима, и не брини се да ли ће се људи друге вероисповести спасити или неће. То није наша ствар. Бог је милостив… Кад треба бранити веру, а ти то не радиш, твоја душа гине; а ако погинеш бранећи веру – доспећеш у Царство Небеско.“
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница „Отац Николај и св. Гаврило Грузијски“)
Categories: Гостинска соба
За ово дело, спаљивање ђаволовог изасланика, признајем, нисам чуо. Замишљам некога, клирика или мирјанина, ко би у оно доба запалио платно с „уметничким“ изображенијем подбулога фелдвебела Броза, негде на Дому синдиката или на Албанији. И не иде ми.
Данас ће Сораби да кркају и да се облокавају, онако велико средопосно усред среде и сложно као цепанице, уз крике и јауке певаљки и турско-ромског народног мелоса, баш као кад се организује свадба под шатром јер је то стари сорабски обичај, бар тако кажу, баш као што је и Први мај који ове године пада на Ђурђевдан стари сорабски празник, а понегде има да заигра и мечка.
А предвече кад мало престану са обждеравањем, неки ће да сложно запевају ону стару ‘Сао Рома бабо бабо Ђурђевдан је зелени’, што је свака сорабска кућа некад знала и уз трубу певала, све док после злобни грчки попови то нису изменили и уклонили све старе сорабске традиционалне песме са трубом па данас осим Ђурђевдана нема ниједне, а и то су браћа Роми то јест Цигани мало изменили. Али нећемо им замерити. И они воле трубу и шатру и славе Ђурђевдан и Први мај.
А сутра, кад се мало отрезне, онда ће да вичу и закукавају ‘Боже ми опрости’ но људи смо, Сораби смо. Сербон ће опростити. А ионако је фарисејски тражити од Сораба да посте баш за Први мај – јер како стари кажу ‘не погани човека што на уста улази’, и то су они злобни грчки попови измислили да нас ослабе.
А на Велики Петак ће ипак мало да се запости, бар онако до мрака реда ради да се испоштује, како обичај налаже и како кажу у новинама, јер ваља се, баш како што се ваљало и замрсити пре тога, јер не падају сваки дан и Сербон и Васкрс и Први мај и Ђурђевдан и Страсна седмица заједно, већ пре једном у 6 хиљада година, па се ваља.
А Велика Субота – дан резервисан за фарбање јаја, оних из батеријског узгоја, спремање печенице и гледање Жикине шаренице, а понеко ће и да запуца предвече и да запали ватромет јер се тако ваља и такав је аманет, и сви тако раде, а што је радо и Сербону је драго.
А затим Васкрс и Сербон, и узајамна честитања ‘Христос васкрсе – ваистину васкрсе’ – иако треба Сербон а не Христо али нема везе наши смо – наравно на правој ћелавој а не кукичастој хрватској латиници, јер такав је обичај и тако сви раде, и то је ипак наше древно етрурско писмо баш као што је и Васкрс древни сорабски празник, само су га злобни грчки попови украли и посветили тамо неком јеврејском пустињском божанству са којим Сораби, као што се може приметити, немају никакве везе.
Али добро, ваља се. Сербон ће опростити. Срби смо. То јест нисмо Срби него Сораби – ко има уши да чује нека чује. И зато – srecan Prvi maj, Sorab vaskrse – vaistinu vaskrse, amin boze daj!
„А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас. (…) Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.”
— Матеј 25:12,29