Ми не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно мњење. Ипак, филмови попут „Жетве“ уливају тиху наду да се на вечној теми Косова можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову
Плакат за филм Жетва/Harvest
О филму Harvest/Жетва. Почетак приказивања: 19. март 2026. Дужина трајања: 120 минута. Држава и година производње: Србија/2026. Жанр: драма, трилер. Улоге: Henning Baum, Јована Гавриловић, Matthew McNulty, Rebecca Calder, Bejo Dohman. Режисери: Paul Kampf и Младен Шевић
На годишњицу НАТО агресије на Србију, 24. марта 2026. године, отишао сам у биоскоп да погледам филм „Жетва“. Од домаће кинематографије, односно продукције, одавно сам дигао руке, јер је то простор којим суверено владају политички Југословени који народним парама, уз часне изузетке, снимају лимунаде и нижеразредне бљувотине које релативизују српску историју, српска страдања, борбе и српске хероје. Филм сам погледао из једне врсте ината, јер је у овом случају изостала помпезна реклама, најава, агресивна кампања и гостовања екипе филма по медијима свих могућих формата.
Филм је рађен по роману Веселина Џелетовића заснованом на истинитој причи, Српско срце Јоханово, у којој богатог немачког барона са смртним, срчаним обољењем, албанска мафија киднапује у Риму, а затим му пресађује срце, како би касније тражила откуп од његове породице. Међутим, недуго после пресађивања срца, Јохан почиње да има халуцинације и привиђења у којима чује звук црквених звона, стихове песме Јечам жњела Косовка девојка, а такође, указује му се унутрашњост цркве, кућа, двориште, њива, као и лик једне жене и детета. Привиђења су тако стварна и Јохан одлучује да истражи, где се налази локалитет који му се јавља у тим представама. Ту почиње заплет и Јохан стиже на Косово и Метохију.
Нећу превише детаљисати о појединостима и самој радњи филма, само ћу изнети неколико генералних закључака у вези са овим, за мене, крајње пријатним изненађењем и искораком српске филске продукције.
Као прво, у филму нема Срба негативаца, што је својеврстан преседан који превазилази југословенску једначину, по којој, ако се Срби прикажу као жртве, по истинитим дешавањима, обавезно мора да се убаци неки Србин који је убица, пијанац, преварант, кољач, силоватељ. Тај Србин негативац има задатак релативизације злочина над Србима и делимичне или потпуне амнестије оних који убијају Србе. Та ужасна формула је општеприхваћена, не само у културној политици београдског југозомбиленда, него и на свим другим пољима и друштвеним процесима. То је у ствари, само наставак политике успостављене за време владавине Броза и његове идеолошке копилади, изражене у максими јака Србија, слаба Југославија, слаба Србија јака Југославија. У складу са том максимом, српске жртве је ваљало минимализовати, потискивати релативизовати, српске митове, битке и подвиге первертовати и проглашавати југословенским, а српске великане избацивати из српског корпуса и давати им туђе националне идентитете. По тој злогласној формули, на пример, једначени су четници (као званична краљева војска у отаџбини) и усташе (као сателитска формација Хитлерове Немачке).
С обзиром на то да сам навикао на антисрпске памфлете из Србије и региона, попут Шишања, Турнеје, Свети Георгије убива аждаху, У земљи крви и меда, Quo vadis Aida, Нафака, Број 55, Ничији син и још гомиле пропагандног смећа у којима су Срби, на овај или онај начин, представљени као масне пијанице, силоватељи и кољачи, све време пројекције сам очекивао да ће у кадар, мимо сваког контекста, банути неки пијани четник који ће упуцати неку немоћну бабу. Међутим, то се није десило и филм је до самог краја, задржао јасну линију фронта према српским непријатељима, без релативизације и и маскирања зликоваца. На овом месту, истакао бих да Србин увек испада преварант, алкохоличар, смрад од човека, чак и у филмовима који немају ратну тематику, као на пример у филму Караула, кроз лик који тумачи Сергеј Трифуновић, наш познати београдски Југословен и партизан.
Симо Крајишник: Југословенска музика као симбол културне окупације српског народа
Затим, занимљива је чињеница, која много говори о културној мочвари која се запатила у Србији, изјава продуцента да је велики број београдских глумаца одбио улогу у филму. Очекивано, наравно. Неки су то урадили јер, просто, народски речено немају му*а, а неки зато што не желе да снимају филмове у којима су Срби жртве, што због своје југословенске идеологије, што због чињенице да им би им улога у таквом филму знатно смањила број тезги у региону, Бјелогрлићевим урбаним бајкама и још урбанијим историјским фалсификатима.
Истражујући чињенице о филму, дошао сам до податка да је цела екипа филма, на челу са писцем романа Веселином Џелетовићем и продуцентом Драганом Ивановићем, била изложена страшним притисцима, са свих страна, од албанских лобиста и политичара повезаних са њима, до неких мрачних, неименованих, београдских кругова. Притисцима су били изложени и сами глумци, тако да је главна глумица из Аустрије, напустила снимање, баш за време снимања сцена у Београду. Такође, и два главна глумца, Мекнолти и Мекфајден, нашли су се на мети разних лобиста – али су они одолели и показали карактер.
Џелетовић: Филм „Жетва“ говори о страдању Срба на Косову у „доба мира“
Према речима продуцента Ивановића, албанска дијаспора скупља огромна средства како би спречила дистрибуцију филма на Западу. Такође, занимљиво је и казивање Џелетовића, који је изјавио да се појавио човек спреман да финансира цео пројекат, од речи до речи, како стоји у сценарију, само да се из сценарија избаци Косово. Џелетовић је, наравно, одбио ту понуду. Много их боли наше, свето распето Косово. Знају они да су само уљези на тој светој земљи и да ничија није до зоре.
Ако је основни задатак филма, генерално, креирање, генерисање и усмеравање емоције код гледаоца, овај филм је то заиста успео. С обзиром на изузетно осетљиву и емоционалну тему коју обрађује, није патетичан и заиста одудара од памфлета које снимају наши непријатељи из окружења и југословенски непријатељи из центра Београда.
Искорак филма је и у томе, што је то први филм, барем да ја знам, који тренутни западни, мафијашки протекторат такозвану Републику Косово, приказује на реалан начин, без романтизације терориста и њихових команданата. Један од команданата УЧК представљен је као господар живота и смрти на Косову, као организатор трговине наркотицима, оружјем, људима и људским органима, али све те прљаве послове ради уз одобрење и договор са врхом албанске политике. Срби живе у гету и константном страху, окружени оградама и бодљикавом жицом. Шиптари их нападају, пале усеве, куће и амбаре. Мислим да је још само филм Енклава, на веран начин представио српско страдање на Косову и Метохији.
Уместо закључка, напоменуо бих да је филм изузетно моћно средство утицаја на јавно мњење. Добар филм погађа емоционалне центре гледаоца, што је много ефикасније оружје него навођење сувопарних аргумената и премиса. Уосталом, Постмодерна је показала да живимо постчињенично време и да се људи гомиле, не баве чињеницама, већ само емоцијама. Онај ко контролише емоције гомиле, тај одређује доктрине мишљења и акција гомиле. О тој теми је на јасан и прецизан начин писао Ле Бон у књизи Психологија гомиле.
Ми, Срби, не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно јавно мњење, јер смо и сами атомизирани и разбијени у фрагменте, таборе, кланове, партије, покрете. Ипак, филмови попут Жетве уливају тиху наду да се на вечној теми Косова, можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову, која је неопходан елемент опстанка и даљих акција. Духовна самообнова није дневнополитички, већ стратешки, дугорочни задатак и зато треба деловати мудро, из другог плана, без падања у страсти или дефетизам због тренутних пораза. Дакле, како би то сликовито рекао Евола, треба зајахати тигра и чекати његово исцрпљење. Жетва, засигурно, даје макар мали допринос том, српском јахању звери, док чекамо прилику да јој задамо смртоносни ударац. Ако не ми, онда наша деца, ако не наша деца, онда њихова, и тако све до оне генерације која ће сведочити моменту Кад се војска на Косово врати!
Categories: Гостинска соба
А сећам се критика на рачун Јоване Гавриловић …
Од филма се очекује да улије наду да се консолидујемо? Па тачно је то, донекле.
Они који се консолидују филмовима, ће се преконсолидовати следећим филмом. Или доконсолидовати ако одгледају сличан филм.
Клин се клином избија – ал опет остане неки и нечији клин. Да ли је то квалитетно? Уобичајено – јесте.
Они који су се консолидовали у оваквим условима, пре и без оваквог филма, од такијах има селамета. Они су се консолидовали на информацијској суши и мразу. Са тима се ради.
Свака част тим људима који су издржали притиске на снимању филма. Такве паре, такве претње.
Али пуца балон. Гласине да је све ово око демократије и права човека, непристрасног извештавања само лаж и фасада, лак и глазура, су стигла до највећег броја људи на планети. Само психотични анксиоти се још не усуђују да погледају истини у очи, јер мисле да би од те истине изгубили разум, и бране је бесомучно. А неки је бране за паре. Професионално и бескрупулозно.
Сузе су ми кренуле гледајући само најаву филма. И да је патетика, за нас није патетика јер је истина. It’s sad because it is true.
Највише ме надахњује када се јасно прикаже тај степен изнаопачености да српски глумци, режисери, сценографи не смеју да снимају филмове који говоре о страдању свог народа. И нису увек и само паре у питању. Ти људи презиру своје писмо. И после исте сподобе гледају да се угурају у студентске протесте. Мрш!
Мора се јавно освестити, причати на сваком месту под каквом смо окупацијом. Сетитмо се само прекинутог снимања филма Кошаре 2020.
Како да ми у дијаспори помогнемо да се филм види јер он на редовне репертоаре неће доћи?
Ево, у мртвом Ваљеву, ђавоиманом гумну, биће три пројекције од четвртог до деветог априла, у простору са осамдесет пет места – карте се продају у час пре саме „пројекције“…Дела саде, је ли Ваљево жетелачко гумно или ђавоимано?
Овако то тумаче луксембурЂани али има народ одговара (за сада).
https://nova.rs/kultura/kritika-filma-zetva/komentari/
А некад ћу написати како се према филму односе амбасадори.
Како чинили тако бам Бог помогао
@Јован П Антовић
Кретеноидан осврт малограџанског извитоперења – бјела је закон! „нова с“ и не може, не уме, не зна и не сме другојачије, бедно и малоумно, петпарачки и јефтино – Србље моје, читај књигу (још памтим саборно представљање књиге у Ваљеву), гледај покретне слике србског мучеништва, уђи у подвиг…
@Јован П. Антовић
Док год смо на другој страни од Нова С, значи да је страна права. Проблем настаје када Срби помисле да им Нова с, жели добро, да је она светионик слободног новинарства.
Задатак аутошовиниста је да лају, да исмевају и релативизују све срске жртве и све српске теме. Они су за то плаћени.
Наш је задатак да будемо војници српске културе и српске речи. И то је сва филозофија.
@Симу Крајишнику и заинтересованима
Све ово је прѣтужно.
Филм нѣсам гледао, али јесам, и то јако давно, читао „поему“ и „роман“ из којег је настао. И једно и друго су смеће, књижевна порнографија, ма сам се надао да ће филм бити пристојнији: јер, филм је свагда укусна и омиљена пита – макар била и од го*ана, само уколико је спреми довољно искусна и вѣшта екипа „кувара“.
Нажалост, прочитавши критику на коју нас је упутио @Јован П Антовић, видим и на нѣвиђено да се ни „куварима“ нѣје дало да од понуђене грађе нѣшто смислено направе: у критици су одражене све мане литерарног прѣдлошка филма, тако да је неумѣсно критичару приписивати „антисрпство“ или нѣ знам какве грѣхе. Колико видим, он се потрудио да истакне и добре стране филма. Чисто сумњам да је икада прочитао тзв. роман или горе отпѣвану „поему“ – иначе би његов суд био још строжи.
Тренутно имам мало слободног врѣмена, па ћу се потрудити да напишем нѣшто о датом Џелетовићевом (нѣ)дѣлу – нѣ самом филму, већ његовом писанију – и нѣ у виду коментара, већ под сопственим именом: зато што је оно што је написао критичар са „Нове С“ лук и вода у односу на оно што сам имам рѣћи на дату тему, те нѣ би било поштено да се кријем иза псеудонима – ни према аутору, ни према осталима. Читав случај много говори о нама, садашњим Србима уопште, па је и то разлог више да се малчице помучим. Гледаћу да то завршим до понедељка, па уколико домаћин нађе умѣсним – објавиће.
Заинтересованима дотад прѣдлажем да сами заиста прочитају Српско срце Јоханово Веселина Џелетовића – и у виду „поеме“ и у виду „романа“ – обоје могу наћи на интернету, потпуно бесплатно. Свеукупно – мање од стотинак штампаних страница, дакле: куцаних за трећину мање, што се пређе за сат-два, зависно од извѣжбаности богољубивог читатеља. Па, уколико исти прође та митарства – можемо и смислено „продискутовати“ на дату тему – уколико послѣ митарстава икоме буде до тога: црни петак је тек прѣд нама, а Васкрс далеко.
@Симо Крајишник
да искористим ваш коментар мени како „шлагворт“ да предложим АЛ-у нешто што ми одузе већи део ноћи. Однос нас и њих у садашњем тренутку. Није важно што МИ разумемо него шта бам је чинити пошто се очигледно ствари захухтавају.
То је да отвори пост/дискусију шта ми са ове стране да радимо према ономе што је највећи љигавац јавне сцене од 80-их и Идола објавио као студентску листу (то је очигледно био разлог упада на Филозофски и копања по архивама а повод је само искоришћен).
Ја и даље мислим (надам се а нада умире последња) да је то удбашка ујдурма мада је вероватније да је то списак жеља са филозофског (из више извора чујем да га други факултети нпр. машинци озбиљно ветирају)
https://x.com/mikimaus2025/status/2039424422059147458
Но како год већина имена је чак и мени који пратим и политичку и академску сцену потпуно непозната (што је у принципу добро). Најмање два имена су ме одушевила: Стеван Гајић и Велиша Мијановић (сећа ли се неко прошлог марта овде). Али листа је неоспорно а- (ако не и отворено анти-) национална и то чак независно од тога да ли ће „тројанац“ Ректор Ђокић бити носилац, кандидат за премијера или председника.
Иако сам јавно обећао да ћу бити бланко за студентску листу макар на њој било и 250 балвана нисам сигуран да могу да прогутам Весну Ракић Водинелић, Радета Панића и оног Џалта). Да не говорим у јавном дискурсу какав осећај у стомаку ми они изазивају.
Шта да се ради. Мени се већ дуго (знам да се многи неће сложити не мислим ја да сам најпаметнији) намеће идеја 250 студената који ће потписати бланко оставке и заклети се (они којима вера то налаже и дозвољава други то могу у оквиру својих вера, схватања) на Хиландару или још боље Острогу. А када се распишу избори изнети листу предлога за министре, генералне секретаре, саветнике и руководеће људе полиције, војске и директоре великих фирми. Неко рече Србији чак и да победимо треба 20000 људи за промену система. Ајмо за почетак мало реалније
Ја апелујем на студенте да уместо 250 посланика направе листу од 1000 људи који ће чинити оперативу кад победе који би требало да покушају да подигну потпуно уништену земљу. 2000 су жути барем добили неке паре и економске олакшице а (готово) све било је у нашем власништву. Сада чак и да хоће (а неће) немају одакле да нам дају а све је распродато. Та оператива мора да одузме незаконито стечену имовину без грађанског рата. Ја не знам да ли су људи свесни колико је то (не) могуће.
Посланици су „гласачка машина“ земљу из кризе могу да узведу професионалци оперативци а гуглајући имена са „листе“ за која никад нисам чуо таквих има АПСОЛУТНО и са ове либералне стране.
А да на крају мало и одбраним студенте. Кога са националне стране и да изаберу а да нису „продани“ видети Ковић од јуче о Антићу тек нећемо могао би до сутра да набрајам и помињем оне које сам овде на СтСт јавно прозивао, плашљиви или једноставно неће ушушкани у интелектуални салонски национализам. Ни прошлог марта не могасмо до десет имена да дођемо.
Ја написах ово дугачко „тролујући“ у покушају да спасим своју душу.
Праштајте!
@ Јован П Антовић
Нисам до краја схватио предлог, да пренесем овај списак као могућу Студентску листу?
А. Л.
АЛ Ст Ст
Не него да се пренесе листа како ју је овај љигавко дао и да видимо шта ми са ове стране треба да радимо у случају да је истинита (гласати или не гласати) и како помоћи да се ипак види и ова национална страна. И ако (као што ја мислим и имам неке информације) листа није готова (ово гура филозофски, машински је највише против тренутно је 60/40 за либералне али се буши на све могуће начине од Прогласа, Удбе, Европе – као што знамо то је све једно исто) како помоћи (ми да урадимо шта је до нас а студенти како хоће).
„Brainstorming“ на Ст Ст (колико год да је ограниченог домета) јер дефинитивно не постоји ниједан канал јавне комуникације на коме то може да се уради.
Линк листе уз наслов да ли је ово студентска листа и шта да се ради ако јесте а шта ако (још увек) није. И да се издвоји да се што више људи макар овде под никовима ако неће јавно (упркос свим претњама много је лакше нама у дијаспори да се јављамо под пуним именом и презименом) а да СтСт АЛ после извесног времена то сажму у поруку која ће каналима да се достави студентима. А онда како Бог да.
Избора (чујте како данас лаје Вулин оно што АВ мисли) вероватно неће бити до следеће године, али ако процени да може да буде све горе и горе за њега може да их буде и за Видовдан (дотле су ионако највећи део пара за Експо покрали). Да не буде после нисмо знали. Ко што рекох ми да урадимо шта је до нас а ко има уши да чује нека чује….
@Антовић
Изгледа да дуже (мислено) избивање из хем/био лабораторије, на клизав терен политике, некима није на корист. Јер, рећи за Проф. Ковића, на пример, да се продао (власти) је ружно и бесрамно. Такође и безумно. Али, шта да радимо, и наводни лаборанти чистунци би да воде политичко коло („и тата би сине“). Проблем је што не схватају да су држава/политика/друштво такође лабораторија само много вишег ранга и домета – сложени системи под још сложенијим утицајима. Не стају у епрувету или под микроскоп, изван којих престаје лаборантска компетенција… Шта ћемо – тешко нама са нама самима.
@ Јован П Антовић
Ево, па навалите, уважени чланови „мисаоне фабрике“ Стања ствари!
https://stanjestvari.com/2026/04/03/da-li-je-ovo-studentska-lista-i-sta-da-se-radi-ako-jeste-a-sta-ako-jos-uvek-nije/
Тата хвала на очинским саветима:
Oно кад те Новости (одавно) цитирају
https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1497209/profesor-kovic-politika-fakultetima-nedopustiva-radi-nema-mesta-politici-amfiteatrima/komentari/posalji
па јучерашња политика преноси твоје гостовање на РТС-у:
https://www.politika.rs/sr/clanak/744340/kovic-upozorava-na-poturene-ljude-sporna-struktura-studentske-liste-video
Ово само у два клика мишем ако инсистирате могу до јутра (о Новом Стандарду тек нећемо :))
Све патриотско национални медији до патриотско националних медија.
@Јован П. Антовић
Мој текст и коментар немају никакве везе ни са студентима, за које и даље нисам установио (барем званично) ни ко су, ни која им је политика, ни који план, ни програм, нити има везе са добро познатим, језивим, актуелним режимом против кога сам, јавно, аргументовано и континуирано, откад је засео на власт.
Што се тиче бланко подршки било коме, бланко подршка није политичка, већ емоционална одлука. Политика није филм, утакмица или емоција, а бланко подршку не дајем ни рођеном ћаћи, камо ли непознатим људима.
Свако добро.
@Ј.П.А
Медији су државни, као што неки и треба да буду. Али, ваљда је важније шта М.Ковић каже, а не ко то пренесе.
Укратко, М.Ковић је у праву кад тврди:
(1) „амфитеатри нису место за политику (поготову не на начин када се државна имовина злоупотребљава и сама институција Универзитета урушава на примитиван начин).
(2) или упозорава о „спорним људима“, што је сасвим оправдано, јер су многи са студ. листе „кртице“, при чему сте и сами издвојили пар „несварљивих“ имена, сагласивши се тиме са Ковићем.
А ево сада видим и студентску листу, мада треба бити опрезан јер не знамо да ли је студентска или „студентска“. Без обзира, на листи име „Аида Милосављевић“! Увредиће се С.Бисерко и Н.Кандић што њих нема – много су заслужније од Аиде!? Е па ако је и од студената, превише је. Дакле, ипак Ковић у праву.
Пошто су кренули минуси још један доказ. Ако коза лаже рог не лаже:
https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5781888/peticija-podrske-normalizaciji-obrazovnog-procesa-na-filozofskomfakultetu-univerziteta-u-novom-sad.html
Под бројем 43.
Ја нисам мерило али са највећим бројем људи са листе не би дозволио да ме народ види да им кажем куртоазно добар дан на улици а не да нешто заједно с њима потпишем (посебно против студената макар њихов доцент био Динко Грухоњић који је то постао за његовог вакта – док је него на утокоманди чекао студенте и навијаче због ЛИЧНОГ избора за редовног професора). Интересантно да је на листи већина националних јавних радника – боље и да остане АВ него да нас преваре либерали. Зато сам и молио АЛ да издвоји тему о листама.
Ја се потписујем пуним именом и презименом па немам проблем као и у Ковиду да трпим пљување због својих ставова.
Али да се и тога подсетимо из Ковида: „кад нешто није логично обично није истинито“!
И за крај дискусије са моје стране цитираћу Милоја:
„За почетак, да се једном уведе у праксу, породично стабло бар три генерације уназад….“
Много тога је данас на клик мишом па ко хоће нек проверава. За све који су јавне личности па и господина Ковића (и мене наравно да не буде забуне).
А свако ко хоће да дискутује о листама АЛ је издвојио тему. Ову овде смо (због мене пре свега и праштајте на томе „истроловали“ до бола), аја не добих одговор како ми из дијаспоре да пом8гнемо видљивости филма. Али ако из ове друге коју сам овде предложио било шта добро произађе спреман сам на све критике, „шамаре“ и пљувања.
Вредеће….
@Јован П Антовић
Контактирајте ауторе и откупите права за Јутјуб да сви могу да погледају.
СтСт ништа није са јутјуба све су линкови текстова – на шта мислите?
Да се још мало измишљам можда није лоше (ако је технички могуће) пребацити мој коментар наслпвљен Сими Крајишнику на пост о листи – људима би било јасније о чему се ради.
зашто власт није платила снимање, него је филм снимила трећеразреднао америчко предузеће у Ц продукцији?
@ Јован П Антовић
Реч је да се плати продуцентима (или коме већ) да се после, очито килаве, биоскопске каријере филм постави на Јутјуб и буде свима бесплатно доступан.
Тако је нпр. урадила продуцентска кућа „Терирем“ са филмом Исцељење: https://www.youtube.com/watch?v=JRSHrXoXaoU
ПС. Изгледа да се у свим градовима купују карте само на дан приказивања, као да је реч о некој недозвољеној или реткој супстанци…
СтСт аааааа на то сте мислили. Покушаћу да се распитам мада се бојим да ако је Телеком главни продуцент њима није стало да филм буде виђен. Ко што рекосте карте се продају ко опијати на троструки рецепт.