Литургијом човек не тражи од Бога да преобрази или створи нови свет, него слави оно што је од Бога већ добио – не моли, него захваљује, тј. служи евхаристијску Литургију
Жарко Видовић (Фото: Душан Јауковић)
Дух се постиже само чедношћу. Но како се постиже ЧЕДНОСТ? Како, кад је она исто што и ГЕНИЈАЛНОСТ?! Наиме, генијалност (песника или детета, чеда) је исто што и наивност (безазленост) очувана УПРКОС свим искуствима! Она се не стиче искуством, него може да се чува или обнавља само УПРКОС искуству. Њој – кад се јави – искуство не може ништа, те се зато не треба бојати искуства ни истине о свету, како бисмо, клонећи се тих истина, „остали наивни“. Наивност није исто што и незнање, нити се чува избегавањем сазнања. Наивност ДУХА! Ето, то је тема платонске мисли којој западна филозофска и теолошка традиција није никад ни приступила!
Дакле, БИТИ (битије, постојање човеково) је исто што и СЛАВИТИ БИТИЈЕ. Оно што је у животиње нагон самоодржања, то је у човеку СЛАВЉЕЊЕ битија, дух. Тим духом човек је сличан Творцу или – ХРИСТОЛИК.
Том својом христоликошћу човек слави битије. То слављење битија је ЛИТУРГИЈА. Њоме човек не тражи од Бога да преобрази свет или да створи нови свет, другачије битије, или да се појави у свету како би свет изменио. Не, него СЛАВИ оно што је од Бога већ добио. Не моли, него ЗАХВАЉУЈЕ, тј. служи ЕВХАРИСТИЈСКУ (химнично-захвалничку) Литургију.
Непуних сто година после Плотина та Литургија је коначно уобличена и од тада – од IV столећа до данас непрекидно – служи се у свим Православним црквама неизмењена. Уобличили су ту Литургију два велика НАДАХНУТА литурга: Св. Јован Златоусти (347-407) и Св. Василије Велики (329-379), два грчка црквена ОЦА. Било је то у време између двају првих васељенских сабора Цркве: између Никејског (године 325) и Цариградског (године 381), када је уобличен и Символ (тј. заједница) ВЕРЕ, неизмењив и неизмењен до данас (у Православним црквама).
Жарко Видовић, Његош и Косовски завет у Новом веку II, Балканија, Нови Сад, 2025.
Посетите још
Categories: Гостинска соба
Испод неба
Спуштава сам се
У низине
Но не нађох уже
Довољне дужине
Висим к’о паук
На нити
То ми је наук
Чему крити
У небо гледам
Земља ме вуче
Ипак се не дам
Нисам од јуче
Момчило
„Дух се постиже само чедношћу. Но како се постиже ЧЕДНОСТ? Како, кад је она исто што и ГЕНИЈАЛНОСТ?! Наиме, генијалност (песника или детета, чеда) је исто што и наивност (безазленост) очувана УПРКОС свим искуствима! Она се не стиче искуством, него може да се чува или обнавља само УПРКОС искуству.“
Мало ли је „чуда од детета“ међу генијалцима који нас воде и уче, који све што данас знају, знали су већ од четвртог основне !
Уа просветитељи ! Дух се постиже само чедношћу! Ископајмо кости и Доситеја, и Вука његова студента , заступнике просвете кроз идеју : „Боље је много једну паметну и корисну књигу, с коликим му драго трошком, дати да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати, и у све њих велика звона поизвешати: зрно памети неће се деци нашој придодати, ако ће им довека звона лупати.“ https://antologija.in.rs/dositej-obradovic-sovjeti-zdravogo-razuma/ Sic!
Чак и Библију и Тору су преводили на језик говедара на наговор бечких цензора !!!
Једина, Истинита, ЧЕДНА Србска елита ЈЕСТЕ МОНАШТВО! ЕВХАРИСТИЈСКА ЕЛИТА!
Да ли се трибина, посвећена Жарку Видовићу, може пратити и на межумрежју?
@ Зоран Николић
Драги брате Зоране,
Организатор је потврдио намеру да сними трибину и снимак постави на Јутјуб, вероватно идуће седмице.
СтСт
@стање ствари
Благодарим, најбољши србски чвору на међумрежју…
“Оно што је у животиње нагон самоодржања, то је у човеку СЛАВЉЕЊЕ битија (постојања човекова), дух. Тим духом човек је сличан Творцу.”
Овде нам Жарко генијално даје паралелу и везу са Творцем и његовим креацијама. Човекова воља за животом, радост светом, усхићење, продужење врсте, битије, је једноставна сврха човекова постојања, дар Творца, јер Жаре даље наставља да слављем битија: “човек не тражи од Бога да преобрази свет или да створи нови свет, другачије битије, или да се појави у свету како би свет изменио. Не, него СЛАВИ оно што је од Бога већ добио”. Дакле не мењати ништа, не мењати стање, креацију, већ СЛАВИТИ, поручује нам Жарко!
Али, како онда да схватимо повод за долазак Господа нашег, његову жртву, васкрсење? Како да схватимо Павлову поруку за метамофорсис и промену од спољашњег ка унутрашњем човеку? Или апатију мученика и пустињака, бег од света и страсти, на путу до гносиса и духовног увида? Или Павловог преображења у новог човека и теосис?
Жарко је врстан историчар. Да ли су Христос, апостоли, монаси погрешно сагледали епшајновски свет, свет патње, неправде, лицимерја, обмане и лажи? Зашто нам Павле драматично поручује да је једини излаз у умирању старог човека и у васкрсењу новог. Нови човек је нова творевина, нова врста!
Хришћанин не чува стари трули свет, већ је пробуђени ратник нове стварности и део нове Заједнице (Цркве), као “предукуса” Царства Божјег.
Христос нас зове у битку, а не у пасивност и дивљење! Без дијагнозе да са светом “нешто дубоко није у реду”, Христов долазак губи смисао и постаје само занимљива повесна епизода.
Живи!
Не умртвљуј
Живот
У себи
И око себе
Удахни
Ваздух
Провјетри
Срце
Запливај
Узводно
Усупрот
Ентропији
Загрли
Ближње
И цијели
Свијет
Сачувај
Породицу
Језгро
Живота
Момчило
Живи!
Удахни
Ваздух
Провјетри
Срце
Запливај
Узводно
Усупрот
Ентропији
Загрли
Ближње
И цијели
Свијет
Сачувај
Породицу
Језгро
Живота
Момчило
Испод неба
Спуштава сам се
У низине
Но не нађох уже
Довољне дужине
Висим к’о паук
На нити
То ми је наук
До смрти
У небо гледам
Земља ме вуче
Ипак се не дам
Нисам од јуче
Момчило
“Дух се постиже само чедношћу. Но како се постиже ЧЕДНОСТ? Како, кад је она исто што и ГЕНИЈАЛНОСТ?! Наиме, генијалност (песника или детета, чеда) је исто што и наивност (безазленост) очувана УПРКОС свим искуствима!”
Жарко нам говори да је: ЧЕДНОСТ = ГЕНИЈАЛНОСТ = НАИВНОСТ. А све то су духовне категорије. И у праву је, али су ово пасивне категорије духовне адолесценције. Жарко нам даље то супроставља западној, материјалистичкој филозофији и теологији, која форсира Искуство, Емпирију, Оглед, Истину о свету, Науку, Знање. И опет је у праву.
Али није ствар у томе. Хришћанство има другу, активну духовну осовину: apátheia (спокој, одсуство патолошких страсти), metánoia (иницијално преумљење, промена начина размишљања, окретање од света ка Богу), metamórphōsis (духовно преображење, обнављање унутрашњег човека), gnōsis (дубока лична искуствена спознаја Бога кроз веру), théōsis (обожење, човек кроз заједницу са Богом и кроз Божју милост постаје део Божје природе по енергији).
Ево видео записа трибине: https://stanjestvari.com/2026/03/25/tribina-video/