Једина особа која је безусловно веровала у светост Распућина, упркос свим негативним информацијама, била је Света царица Александра
Григориј Распућин (Фото: Getty Images)
Руски свети о Распућину (2)
Како савремени поштоваоци Распућина реагују на чињеницу да оволико светих има негативно мишљење о њему? Првенствено, они никада не спомињу а сумњам да и знају да је број светих који не мисли добро о Распућину оволико велик. Уобичајено причају о Светом мученику Гермогену, Светој мученици Јелисавети, и шире разне митове да би оповргнули њихова сведочења. На пример, шире мит да се Света мученица Јелисавета током погубљења од стране Бољшевика, лежећи у јами, својим последњим речима покајала због свог односа према Распућину. Ово није достојно коментарисања. Нешто слично тврди се и о Светом мученику Гермогену Долганеву. Кажу да не само да се покајао током Распућиновог живота(или непосредно после смрти) него и да се помирио са њим. Да би се овај мит разоткрио, довољно је погледати интервју Светог мученика Гермогена дат после Распућинове смрти: „Чини се да је Распућинов утицај био предодређен да избледи у сваком случају. Његова опијеност, раскалашан начин живота, несумњиво би довели до негативног става према њему, чак и код његових најоданијих поштоваоца. Али, сигурно је да хлистизам (секта која се појавила у Русији у 17. веку – прим. СтСт), ком је Распућин био одан до краја, неће брзо изумрети.“ Као што видимо, Свети мученик Гермоген није променио мишљење о Распућину чак ни после његове смрти.
Шта још кажу поштоваоци Распућина? Неки од њих кажу да, да, било је светаца који су говорили против Распућина али је било и оних који су му се дивили и поштовали га, сматрајући га старцем, светим, и да је их је много више. Сада ћемо погледати на које свете мисле и како оправдају њихово убрајање у табор поштоваоца Распућина.
На кога поштоваоци Распућина мисле? Првенствено на Свете царске новомученике. Они наводе све чланове Свете царске породице. По мом мишљењу, једина особа која је безусловно веровала у светост Распућина, упркос свим негативним информацијама, била је Света царица Александра. Ако говоримо о Светом цару Николају, његов однос према Распућину био је компликован. Године 1905. Распућина су представили цару Николају први пут, описујући га као Божијег човека, цар га је тако и третирао. Треба напоменути да је Распућин знао да остави добар утисак кад је хтео и да је умео бити врло шармантна особа, стварно је оставио такав утисак на царску породицу. Цар је записао у свом дневнику: „Упознао сам Божијег човека Григорија“. Истина, и друге је називао тим именом. Након неког времена, поново у свом дневнику, наилазимо на његовог познаника под именом човек Божији Димитрије. Касније је причао о њему нешто уздржаније. На пример, цар је описао Распућина председавајућем Думе као „доброг, простог руског човека“. Цар је рекао генералу Дедјулину: „Он је једноставно љубазни, религиозни, непосредни, руски човек.“ У разговору са Кокоцевим назвао је Распућина једноставно сељаком. Чињеницу да цар Николај није третирао Распућина истим безусловним поверењем и поштовањем као његова жена забележила је царева сестра, велика кнегиња Олга Александровна, која је написала у својим мемоарима: „С обзиром да сам познавала Никија добро, морам категорички да изјавим да Распућин није имао ни мало утицаја на њега. Нико други до Ники није Распућину забранио да се појављује на двору. Ники га је послао у Сибир, и то не једанпут.“
Ментор царевића и учитељ цареве деце, Пјер Жилијар, написао је: „Цар је толерисао Распућина не желећи да зада ударац вери царице Александре у њега, која јој је давала наду и могућност да чека. Цар се плашио да уклони Распућина јер би у случају царевићеве смрти кривица у очима царице пала на њега.“
Света царска породица Романов (Извор: Фејсбук)
Многа слична сведочења записао је протопрезвитер војске и морнарице Георгиј Шавелски: „Царица Марија Фјодоровна, велике кнегиње Јелисавета и Олга, велики кнезови Николај Николаевич и Николај Михилович, министар Фредерикс, главни прокуратор Синода Самарин и многи други причали су са царем. Цар је одговарао на различите начине. Најчешће је слушао саговорника наизглед потпуно смирено и тихо. На извештаје о разврату, оргијама и слично некад би одговорио кратко: „Знам за то“. Негде средином јула 1915, после извештаја грофа Фредерикса, обећао је да ће уклонити Распућина. Било је случајева када су извештаји довели цара до суза, и грлио је и љубио говорнике са сузама. Али резултати свих ових покушаја остали су исти, Распућин је наставио да ужива статус царевог пријатеља, док је говорнике стизала разочаравајућа судбина. Људи блиски цару рекли су да је одговорио једном од говорника, Петру Аркадијевичу Столипину, који је инсистирао на уклањању Распућина да је боље десет Распућина него једна хистерије царице. Нема сумње да цар није имао ентузијастична, и осећања уважавања каква је имала царица према Распућину, и да није осећао велику потребу да комуницира са њим.“
Историчар Олденбург истраживао је да ли је цар поступао у складу са саветима Распућина. Априла 1915. Распућин саветује цара да не иде у Галицију пре краја рата, али цар иде. Крајем априла исте године, Распућина не саветује сазивање Думе, цар то чини. Новембра 1915. Распућин саветује покретање офанзиве код Риге, офанзива се није десила. Октобра 1916. Распућин моли да се заустави напад у правцу Ковела, напад се наставља. Распућин предлаже Татисчева за министра финансија, Иванова као министра рата, цар је једноставно игнорисао ове предлоге. Распућин је предложио да се не именују Самарин и Марков, цар именује обојицу. Како Олденбург бележи, цар је тихо одбацио све предлоге, како се чини, да не би повредио осећања царице. Али, понекада се директно расправљао са њом, у једном писму написао је: „Мишљења нашег пријатеља о људима умеју бити јако чудна, као што знаш и сама“. Другом приликом, поводом своје жеље да смени министра унутрашњих дела Пртопопова, чему се царица противила, јер је Распућин о њему имао добро мишљење, цар пише: „Молио бих те да не укључујеш нашег пријатеља, ја сам одговоран, самим тим желим да буде, слободан у свом избору“. Царица је инсистирала и Протопопов је остао на свом веома одговорном положају. Све се ово десило у децембру 1916. Три месеца касније, букнула је Фебруарска револуција. Цар није био у главном граду, Протопопов јесте, и по мишљењу многих савременика, његове грешке и неактивност биле су главни разлог што побуна није одмах заустављена, што је касније довело до пада монархије.
Соба царице Александре
Узевши све ово у обзир, не изненађује оно што командант палате Војејков сведочи: „Од првог извештаја о Распућиновом тајанственом нестанку до коначног полагања његовог тела у Чесменску капелу, ниједном нисам приметио да је цар био тужан, имао сам утисак да цар осећа олакшање.“ Ово је царева реакција на вести о Распућиновом убиству. Да је цар делио веровање своје жене у Распућинову светост, онда би, наравно, њега третирао другачије, причао би о њему и прихватао његове савете. Тако да, благо речено, нема разлога уврштавати цара у оне који су Распућина сматрали за свеца.
Једина особа прослављена у Руској православној цркви, а која је стварно веровала у светост Распућина, била је царица Александра Фјодоровна. Ипак, у погледу избора људи, она је, можемо рећи, била склона грешкама, и Распућин није био њена прва грешка. Пре Распућина, она и цар имали су другог пријатеља и фигуру од ауторитета, господина Филипа. Кога интересује, може да потражи на интернету Филип Низје Антелм (Nizier Anthelme Philippe). И царица му је такође веровала, овом француском спиритисти и, благо речено, веома сумњивој особи. Тако да, као особа прослављена због своје мученичке смрти, тешко да може превагнути у поређењу са сведочењима светих који су били владике, монаси, свештеници, људи узвишеног аскетског живота, од којих су неки били и прозорљиви.
Што се тиче њене деце, они су, наравно, гледали на Распућина кроз призму мајчиног односа према њему, никада нису примили никакву критичку информацију о њему и строго говорећи никада нису достигли зрело доба, сем можда најстарије ћерке. Сви су они били, или млади људи или деца. Увек су видели Распућина у његовом најбољем издању. Строго говорећи, по мом мишљењу, тешко да се може оправдати да сведочења царске деце сматрамо једнаким или чак важнијим од сведочења људи који су лично знали Распућина у потпуности а не само у церемонијалним приликама, као што су нпр. Свети мученик Јован Вострогов и Свети мученик Гермоген као и многи други.
Наставиће се
Текст представља скраћену верзију преписа видео обраћања оца Георгија Максимова: https://azbyka.ru/video/cht o-svyatye-govorili-o-rasputine/
Посрбио с руског и приредио: Јован Татовић
Прочитајте још
Прочитајте и
- Пророчанства старца – Мученика Григорија Распућина (Борба за веру, 18. 7. 2025)
- Живот за Цара – истина о старцу Мученику Григорију Распућину и о нашој мисији: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13 (фељтон, Борба за веру, јул–август 2025)
- Последње писмо-пророчанство светог Старца Григорија – о пропасти Русије (Борба за веру, 6. 9. 2025)
- Борба за веру: Царевина (самодржавље) као проклетство Божије (8. 9. 2025)
- Борба за веру: Руски монах Филофеј је измислио „Москва Трећи Рим“ и есхатолошку улогу руских царева (9. 9. 2025)
- Борба за веру: Први „православни“ екумениста Мардарије Ускоковић против старца – Мученика Григорија (15. 9. 2025)
- Испуњена пророчанства старца мученика Григорија Распућина (Борба за веру, 6. 12. 2025)
- Григорије Распућин: Чуда прозорљивости (Борба за веру, 31. 12. 2025)
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Можда тема делује неактуелно у ове дане, али врло је актуелна…ко жели да види. На њу се надовезује и тема браће са кецељама.
Odličan komentar! Nadam se da će Stanje stvari otvoriti i priču o njima!
Запрепашћујуће неозбиљан видео материјал. Знао сам да је отац Георгиј Максимов био противник канонизације Светих Царских Мученика, али зачуђује оваква доза промишљања која нема додирних тачака са трезвеношћу. Пошто сам читао (и преводио) многе његове беседе на Јеванђелска читања, морам да признам да сам шокиран оваквим видео материјалом који је публиковао.
Своја размишљања поводом овог текста и после одгледаног видео материјала на руском језику делимично сам забележио у тексту који јуче објавих: http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3577-ostarcugrigorijuraspucinu
Подробније ћу се позабавити тим видео материјалом у још понеком тексту, овде у коментару указао бих на неколико момената. Методолошка грешка већине истраживача који негативно карактеришу Григорија Распућина јесте у томе што прихватају свакојака сведочења, а да се не баве питањем: ко је пружио те доказе и каква је духовна и морална природа самих сведока и њихових мемоара? Читава плејада дубоко неморалних људи, масона и револуционара, провејава иза стварања мита о Распућину као развратнику, а помињу се у овом несрећном видеу – Белецки, Хвостов, Гучков, Миљуков, Керенски, Джунковски, Феликс Јусупову, растриг Илиодор, Манасевич-Манујлов, Арон Симанович, кнез Андроников, Прувагин – све су то хуље чија сведочења пристојан човек не би смео узимати у обзир. Вера Жуковска је била сатанисткиња која је учествовала у „црним мисама“, Тамара Радзјанко је била жена официра и као мајка двоје мале деце са њим дозволила је себи везу са италијанским официром и на крају је завршила у лудници. Интересантна екипа, сад ми треба да верујемо да су ови ниткови у праву?
Са друге стране у видеу се не помиње резолуција епископа Тобољског и Сибирског Алексија (Молчанова) од 31. октобра 1912. године, којом су окончане дугогодишње неосноване оптужбе Г.Е. Распућина за наводно хлистовство.
Даље, логично је ако неки светитељи говоре негативно о Григорију али када неки говоре позитивно, то су они наводно, иако светитељи, у заблуди. Значи, Свети Царски Мученици су могли да буду у заблуди у односу на свог пријатеља, а велика кнегиња Јелисавета , свештеномучених Гермоген или свештеномученик Владимир нису могли бити у заблуди??? Неозбиљно је после овакве недоследности говорити да је „непоштовање речи тих светитеља исто као пљување по њиховом гробу“. По тој логици оца Георгија Максимова, може се закључити да се може пљувати по гробу Светих Царских Мученика, или Николаја Гурјанова и оца Кирила Павлова, великих духоносних стараца. Значи ли то да ова два поштована стараца, којима су хиљаде истински православних хришћана долазили на духовно окрепљење, били у дубокој заблуди у вези са Григоријем Распућином? Опростите, за мене то представља покушај да се прикрије права истина.
Уосталом, има много случајева када се мишљења великих светитеља нису подударала. Сетимо се неслагања светог Игњатија Брјанчанинова и Теофана Затворниак о учењу о анђелима. Или сукоба светог Кирила Александријског и светог Јована Златоустог, два истинска стуба вере Христове. Када су мошти Светог Јована Златоустог донете у Цариград 417. године, Свети Кирило је написао: „Ако је Јован епископ, зашто онда Јуда није апостол?“ Да ли је пљување на њиховим гробовима ако данас неко лепо мисли о једном или другом?
Чињенице да су мишљења ових светаца које наводи отац Георгије била заснована на лажним списима Новоселова, болесној машти Илиодора и кршењу тајне исповести од стране архимандрита Теофана (касније епископа), отац Георгије не узима у обзир.
Даље, отац Георгија такође у овом видео материјалу уопште се не обазире на мноштво истинитих материјала објављених током последњих неколико деценија, који убедљиво доказују да је Григорије Распућин био жртва свеобухватне клевете противника монархизма и Светог Цара Николаја и његове честите породице. Навешћу само део изузетно вредних књига које обесмишљавају прљаву пропаганду против Свете Царске Породице преко њиховог пријатеља старца Григорија Распућина (сам себи постављам питање – да ли је потребно православном човеку објашњавати ко је и тада држао најважније медије под својом контролом?): Александар Боханов «Истина о Григорију Распућину», Олег Платонов «Живот за Цара»; Јури Расулин «Освета непријатеља људског рода» и «Хроника великог пријатељства», Игор Јевсин «Григорије Распућин. Прозорљивост, чудеса, пророчанстства», потом неколико томова истраживања православног историчара Сергеја Фомина. Потом књига историчара и руководилаца музеја «Јусуповски дворац» Нине Кукурузове и Олге Уточкине «Григориј Распућин. Реквијум» са поднасловом «Руска трагедија кроз лаж и митове». У тексту за који сам навео линк већ сам указао на књигу «Вериге љубави» (коју поред књиге Платонова поседујем у својој библиотеци, остале поменуте у електронском облику).
У видеу се тврди да се Цар хладно и равнодушно односио према Григорију Јефимовичу и да је наводно толерисао његово присуство само због своје супруге. То апсолутно демантују успомене Ане Вирубове и дневник самог Цара Николаја, у мом следећем тексту навешћу цитате, само ћу истаћи да се Цар Николај према Григорију Распућину односио веома топло, као истинском брату У Христу, а не онако како то описује отац Георгије.
Даље, у видео материјалу оца Георгија царска деца су приказана малтене као сасвим мала и незрела деца која су „гледали Распућина кроз мајчине очи“ и да је само најстарија Олга била здраворазумна, док су остали још увек били „врло млади или деца“. То једноставно није истина, у тренутку убиства Григорија Распућина Олга је имала 21 годину, Татјана 19, Марија 17, Анастасија 15 и Алексеј 12 година. Олга и Татјана су тада већ радиле као болничарке, испада по оцу Георгију да су биле зреле да раде у болници са рањеницима али да су биле веома младе да суде о пријатељу њихове породице Григорију Распућину. Знајући колико су то била деца чистог хришћанског срца и васпитана у јакој вери, сматрам да је увреда за чисто срце ове анђеоске царске деце тврдити да су она могла волети развратног човека. Апсурдно је тврдити да су та деца о Распућину судила само „очима своје мајке“. То су већ биле младе истинске личности које су апсолутно могле да суде својим расуђивањем а не мајчинском сугестијом.
У овом видео материјалу наведено је да је наводно 17 светих људи негативно судило о Распућину. Лично са Григоријем познавали су се њих 9: свештеномученици Гермоген (Долганев), Серафим (Чичагов), Јован (Вострогов), Тадеј (Успенски), Михаил (Макаров), свештеник исповедник Роман Медвед. Остали поменути светитељи никада нису видели очима старца Григорија, притом свештено9мученик Силвестер Омски и преподобни Алексеј нису изнели никакво негативно мишљење о Распућину. Да ли би било који судија могао доносити пресуду о некој личности на основу исказа људи који ту личност никада у животу нису видели?
Од ових који су познавали Распућина, више неутрално него негативно мишљење изнели су свештеномученик Серафим (Чичагов) и светитељ Макарије (Невски). Наш Мардарије је износио негативно мишљење о њему али такође без јасне осуде (можда и због веровања црногорским принцезама, кћеркама краља Николе, које се нису баш прославиле моралношћу, једна је постала љубавница масона великог кнеза Николаја Николајевића а за обе се везује окултистичко деловање). Апсолутно је спорно и светог Јована Кронштатског стављати као некога ко је осудио Григорија Распућина. У видеу је за Тадеја (Успенског) речено само да је наводно „зажалио што је примио Распућина с поверењем“. Свештеномученик Макаров је зависио од епископа Гермогена (који јесте мученички пострадао али који је имао више скандала иза себе пре свог мученичког страдања) али упркос томе никаква негативна сведочанства није изнео о Григорију Распућину.
Тако да изјава оца Георгија са крају видеа „Распућин очима руских светаца“ о сведочењима „многих светаца који су познавали овог човека и сведочили о њему сасвим недвосмислено“ у суштини нема никаквог основа. Јер су само два свеца који су лично познавали Григорија Распућина изнела оптужбе против њега, а њих шест који га нису ни познавали – тако да се не може рећи да их је било много. Као што сам у тексту навео, апсолутно верујем духоносним старцима Николаја Гурјанову и Кирилу Павлову да су се света кнегиња Јелисавета и епиксоп Теофан Полтавски покајали због свог греха према мученику Христовом Григорију Распућину.
Чињеница да је Григорије Распућин „оверен“ метком из пиштоља енглеског агента (Цар Николај је знао за резултате истраге после извађеног тела старца Григорија из Неве, али није желео да квари односе са савезници до завршетка рата, ти лажни савезници су му на крају дошли главе као и његовом пријатељу Григорију Распућину).
@Ранко Ако Свети царски мученици нису били у заблуди у вези Распућина, јесу ли били у заблуди у вези Паписа или Низјеа Антелма?
Постоји ли у историји пример светитеља који се упорно мешао у државне послове и одржавао блискост са царском породицом и високим друштвом? Распућин није ни архијереј ни монах.
Делује ми да нема ниједног светитеља о којем постоје толико дијаметрално супротна мишљења као о Распућину. Да, било је оних које су прогањали за живота па их касније прогласили за свеце или оних који су имали неке мрље у биографији али нико није близу Распућина по контроверзама.
Најсигурније је држати се званичног става Цркве. И да јесте и да није свет, нама од тога не зависи спасење.
Поштовани Јоване, некада је званични став Цркве био и да нису свети свети царски Мученици. Међу најзаслужнијијим клирицима за њихово прослављење истичу се два велика старца – Николај Гурјанов и Кирил Павлов. Старац Николај Гурјанов је говорио да је неопходна канонизација старца Григорија, цитирам: „Епитимију носи јадна Русија… Неопходно је очистити сећање на старца од клевета… То је неопходно за духовни живот целе Руске Цркве“. Господ је већ прославио мироточењем иконе старца Николаја који у руци држи икону Григорија Распућина. Разлоге своје борбе за Истину о старцу Григорију изнео сам у другом тексту на ту тему, такође посвећеном неозбиљном расуђивању оца Георгија Максимова, ево линка: http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3580-svecasenestavljapodposudu
Зар не би већ било вријеме да Распутина, зовемо Распутјин, а Путина Путјин?
Кад нам већ наш стари и богати језик то омогућава. Исто тако Венецуелу Венесуела, Гватемалу Гуатемала, Чиле Ћиле и слично.
Човјек се учи док је жив и исправља грешке и заблуде, не треба да их овјековјечује.
Поштовани Ранко,
Ваши коментари о мученику Григорију Распућину су сушта Дијалектика.
Као прилог вашем мишљењу, додаћу,
– Разлог је над законом.
–
Зла ћуд је највеће зло на свету.
Распућин (песма)
Давно у Русији живеше један човек,
Би велики и јак, у очима – ватре плам,
И московским цурама беше мио и драг.
Проповедаше као монах прави,
Ватрено и са пуно заноса.
Ал’ учитељ такав беше,
Који је женама будио жељу …
РА, РА, РАСПУТИН,
Љубавник руске царице,
Мачке која стварно нестаде.
РА, РА РАСПУТИН
Највећа руска љубавна машина,
Срамно беше како се понео.
Владао је Русијом, не марећи на цара,
Али казачок је прекрасно играо.
У државним пословима лаком је био,
Ал’ сјајан кад је стискао девојке.
Царица је чула за његова дела,
Ал’ не беше сплеткарош,
Веровала је да је видар свети,
Који ће јој сина исцелити.
РА, РА, РАСПУТИН
Љубавник руске царице,
Мачке која је стварно нестала,
РА, РА РАСПУТИН
Највећа руска љубавна машина,
Срамно беше како се понео.
Али у пијанству и пожуди за моћи.
Његову жељу спознаше многи.
И све гласније говораше,
„Са бестидником нешто учинити!“
„Мора отићи!“ повикаше непријатељи.
Ал’ даме молише: „не чините то, молим вас“!
Без сумње, Распућин беше пун шарма скривеног,
и веома груб, кад му у загрљај даме падаше.
И једне ноћи, поставише му замку,
Без осуде му рекоше људи са шеширима;
„Посети нас“
И он дође заиста.
РА-РА РАСПУТИН
Љубавник руске царице,
У вино му отров сипаше,
РА-РА РАСПУТИН
Највећа руска љубавна машина,
Кад вино испи рече им: „Сјајно се осећам“.
РА-РА РАСПУТИН
Љубавник руске царице,
И даље не одустајаше, желе његову главу,
РА-РА РАСПУТИН
Највећа руска љубавна машина,
Пуцали су у њега док није пао ..
Ох, ти Руси…
(слободан превод)
Текст песме написао је јевреј, Frank Farian, оснивач и продуцент групе „Бони М“.
Ову песму је чуло више милајарди људи.
Ни једна књига нити расправа о мученику Григорију Распућину, неће пољуљати и променити став и мишљење шире популације, која је чула и упамтила ову магичну мелодију и њен демонски текст, лажовску причу о животу Григорија Распућина.
Стихови ове песме су само један пример, како јеврејско лукавство може пољуљати истину и довести у заблуду не само појединце већ и читаве народе.
Један коментар са ЈуТу:
„Не могу да верујем да заправо постоји песма која укратко описује живот Григорија Распутина.
Али још више сам изненађен што је тако популарна.“
Укратко, хасидски прогонитељи су током целе своје историје, опстајали захваљујући лажима и поделама народа међу којима су живели.
То је и разлог, зашто су их сви прогонили из својих држава.
https://www.politika.rs/scc/clanak/161985/Umro-pevac-grupe-Boni-M
https://en.wikipedia.org/wiki/Rasputin_(song)
@hasidski tarabari. Да, али оно што је утешно за верујуће Православне људе јесте чињеница да Господ сурово кажњава оне који клевећу Божијег помазаника и његове ближње. Када је хазарски сликар Иља Рјепин насликао лажну слику на којој наводно полудели Цар Иван Грозни убија сина, Господ је глумца који је позирао за лик „полуделог Цара“ казнио лудилом, а сликару који је осликао ту скредну слику, осушила се десна рука којом је насликао ту скаредност. Тако је и овај несрећник из БОНИ М дошао на концерт у Петроград и скапао је у хотелској соби управо на дан гнусног убиства старца Григорија Распућина. Бог поруган не бива и не дозвољава да поругани буду Божији помазаници. „Царь суду земному не принадлежит Он ответчик только Богу“ То нам даје снагу да морамо сведочити Истину…
Распућин
Распућин
Корача
Мртвим
Морем
Златна
Удица
Већ је
Спремна
Сузе
Рони
Лотова
Жена
Момчило