Покренут је и поступак за утврђивање канонске одговорности владике Јустина. За администратора Жичке епархије именован митрополит нишки Арсеније
Архиепископ и Митрополит жички и игуман студенички Г. Јустин
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је на својој седници 18. фебруара текуће године, на основу 74 канона светих Апостола и члана 70 став 1 тачки 20 и 35 алинеја б) Устава Српске Православне Цркве, донео одлуку којом је Његово Високопреосвештенство Архиепископa и Митрополитa жичког Г. Јустина разрешио дужности управљања повереном му Епархијом жичком до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026. године, и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности. Истовремено, Свети Архијерејски Синод је за администратора Епархије жичке, до предстојећег заседања Светог Архијерејског Сабора, именовао Његово Високопреосвештенство Архиепископа и Митрополита нишког Г. Арсенија.
Фото: Стање ствари
У току редовног поступка прегледа материјално-финансијског пословања епархијâ Српске Православне Цркве, вршеног на основу одлуке Патријаршијског управног одбора, од 24. октобра 2023. године, Комисија Патријаршијског управног одбора, а потом и Комисија Светог Архијерејског Синода, прикупиле су материјалне доказе, на основу којих је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин починио бројне канонске и друге црквене преступе у управљању повереном му Епархијом жичком.
У претходном периоду је утврђено да је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин неовлашћено основао три привредна друштва („Трифора доо“, „ЈЕЖ доо“ и „Винарија манастира Студенице доо“), прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник три привредна друштва, затим, извршио неовлашћену продају 34 црквене непокретности (станова, пословних простора и сл.) у Краљеву и Чачку, неовлашћено и противно важећим црквеним прописима закључивао са правним и физичким лицима штетне уговоре вишемилионске вредности, неовлашћено вршио позајмице у вишемилионским износима разним привредним друштвима у Србији, извршио финансијске злоупотребе небивале у Српској Православној Цркви, које за собом повлаче и кривичну одговорност пред државним органима.
Фото: Стање ствари
Свети Архијерејски Синод са жаљењем констатује да је Митрополит жички Г. Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са својим сарадницима упорно обмањивао јавност да је „политички прогоњен“ због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантујемо. У овом, као и у другим сличним случајевима утврђивања канонске одговорности архијерејâ Српске Православне Цркве, искључиво се ради о унутрашњим канонским и црквеним питањима за које су надлежни једино Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве.
Наслов и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Мирослав Вујанић: Три разлога за уклањање митрополита жичког Јустина
Categories: Гостинска соба
04.(17.) 08.
БЕСЕДА о болести богоодступништва
Сва је глава болесна
и све је срце изнемогло (Ис. 1, 5).
Бог је источник здравља, браћо, Бог Саваот. Изађите на висину Божју ви, којима се глава мути од излишних послова и још излишнијих брига, и надахните се здрављем, које од Бога, само од Бога долази. Глава болесна – то су вође и старешине народне, срце изнемогло – то је народ. Пророк представља цео један народ као једно тело, и показује како и са телом народним бива онако исто као и са телом човечјим, наиме: кад је један орган тела болестан, то је само тај орган болестан, али од болести тога једног органа осећа изнемоглост цело тело. Тако је било и у народу Израиљском: глава је оболела, и од главобоље срце је изнемогло. Вође и старешине Израиљске одустале су од закона Божјег и пошле за чулима својим као путовођама. Чулни разум свој, шарен прешарен од разноврсних светских утисака, узели су они за путоказ ка правом животу место закона Божјег. И запали су у безизлазни мрак идолопоклоничких заблуда. А од лудости главе срце је изнемогло. Срце се теже одваја од Бога него глава, народ се теже одваја од Бога него његове старешине, али кад глава дуго болује, онда и срце изнемогне и попусти. Од кривих вођа и народ најзад скрене с пута.
То је виђење Исаије, сина Амосова, пророка истинитог. Заиста, истинито виђење и за онда и за сада, и за народ Израиљски и за садашње народе.
Погледајте, браћо, у онај народ који најбоље познајете, и сами просудите, да ли је глава болесна и срце изнемогло?
О Господе, истинити и праведни, просветли светлошћу Твојом главу свакога народа и укрепи крепошћу Твојом срце свакога народа. Да се не порадују непријатељи наши и не кажу, да си нас оставио. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Ћаци империја узвраћа ударац.
Само, што се народ више гази, више после узврати.
А још нико није дугорочно победио против народа.
Нити је чије потомство победило против народа.
Нити је чији спомен победио против народа.
Згуснуло се зло, ужижила ђавоља работа, сажимље се ругање и кушање. Ето праскозорја. Допустиће, благословиће Свемилост Тројична о Васкрсу овог лета Господњега, да удари камен о камен, да „врисне“ искра, залучи луч и прсне ЗАР – Србље непокорно умирит’ се не може…
Ко да им верује?
Слично су причали и радили у вези владике Артемија,
па на суду ништа није доказано, значи оклеветали су и осудили невиног човека.
Наставиће и даље,
канонско решење проблема не видим!?
Зна ли га ико!?
Дакле ”злоупотребе небивале у Српској Православној Цркви”?
Шта вам је оно, ћацад, Алекса Шантић поручио а што смо се овде присетили пре недељу дана?
Брате Горане,
Знам ја.
“Не сме се никаквим начином бити потчињен епископима који одступише или који одступају од православља.”
Канон 3. Трећег Васељенског Сабора
https://borbazaveru.info/content/view/17197/
Али шта то вреди и ко мене шиша.
Е да ли ће онај који Бога и Закон Цркве не чује (Номоканон Светог Саве), послушати мене смрада?
…И тако се сва прича о „нѣканоничном“ понашању владике Џастина, по наводима у писму првог му међу једнакима „брата у Христу“ своди на – лову и нѣкретнине. Толико је узвишена духовност нашег… (како то назвати? високопреосвештеног митрополијата, будући да су обична „преосвештенства“ и епископи готово укинути?)
А на СтСт се нѣзнавено стадо поломи расправљајући какво је крштење једино правилно! Шта зна стадо о истинским духовитим мукама чобана њихових…
О, зачудимо се наивно веома – како то да у братском писму првога међу једнакима нѣма ни словца о муљању ловом и нѣкретнинама у прѣстоном Бѣограду, находећем се под лично Његовом, нѣпосрѣдном чобанском патријарашко-митрополитском палицом – муљању, о коме годинама још неистрѣбљени враБци цвркућу са грана? Јербо, заиста, заиста вам кажем – Бѣоград је ипак мало већа селендра од Чачка и Краљева узетих заједно, па помножених са 10, док се добит од нѣкретнина и осталог у Бѣограду диже најмање на куб – па је ваљда утолико већа и штета од муљања нѣканонског?…
Све прѣтходно су, дабоме, чисто реторичка питања. И у питању је обичан сукоб у породици, пардон – фамилији. Џастин се усудио помислити да је заиста канонски, законити домаћин у својој епархији, те на тренутак исправио кичму и учинио нѣшто на своју руку – да ли по савѣсти (што му искрено желим) или из нѣких других разлога – знају он и драги Бог. Како год – урадио је нѣшто што је но-но! Ништа нѣје научио из примѣра свог духовног оца. Зато ће сносити послѣдице.
Нѣсрѣћници који га сада прогањају очито нѣсу свѣсни да оваквим стварима самима себѣ копају гроб. Колико год био киван на врховништво наше Цркве, увѣк сам држао да је самосталност, суштинска издвојеност Цркве из пореско-имовинских, финансијских правила Државе – Божја благодет и залог нашег свеопштег опстанка као народа када Држави крене по злу… Садашњи архијереји-суперхици се том историјском тековином коцкају с овако приземним хајкама – данас на Џастина, јуче на Артемија – док сутра… Нѣје ми тешко замислити дан, који ће осванути колико сутра, кад ће Држава (нѣ наша, одавно је нѣмамо) – цѣлокупно финансијско пословање Цркве „дигитализовати“ и ставити под своју шапу… а онда – збогом снови о слободи, коју и овако нѣдостојни и пропали, уживамо више но иједан народ на овом бѣлом свѣту…
У Краљеву су за пар часова најавили протест у одбрану владике Жичког… Биће нѣких студената, дѣла вѣрног народа и опозиције… Видѣћемо какав одзив ће бити. Сумњам да ће га подржати и сопствено свештенство, ако се ико од подвласног му клира и усуди да изађе. Мене тамо свакако нѣће бити. Владика је имао прилику да буде прави Домаћин – умѣсто тога, у овѣх 12 година изабрао је да буде „мало трудан“. Тако да сумњам у масовнију подршку, мада му је, дубоко у души, прижељкујем. Ипак одлучујем да се у туђе фамилијарне ствари нѣ мѣшам.
Ево и првог извѣштаја са скупа подршке владики Џастину, с једног локалног портала: https://www.krug.rs/vecernja-sluzba-u-hramu-svetog-save-uz-prisustvo-veceg-broja-vernika-nakon-razresenja-mitropolita-justina-video/
Нѣ надајте се да ћете у нѣком крупнијем гласилу наћи ишта подробније на дату тему. Све је испало исувише јадно да би и најдоконији новинари на то трошили рѣчи. У свом горњем коментару сам испао чак и оптимиста.
Слабо посѣћена служба у храму, па шетња. Људи прѣмало да направе гужву на тротоару којим се поворка кретала, камоли да затвори макар једну коловозну траку. Ниједног свештеника, нити виђенијег опозиционара, грађанина. Снимак је сувише „исѣцкан“ да би се прокљувило има ли бар нѣког студента-потписника саопштења о „тешком духовном губитку за народ Жичке епархије“.
Да ли је поворка уопште стигла до километар удаљене цркве Свете Тројице, гдѣ је трѣбало да се заврши „протестна шетња“ – нѣје забѣлѣжено, нити то икога занима.
Ни најмање нѣ ликујем. Напротив, све ово ми је сувише тужно. Да сам на мѣсту Џастинове сабраће-џелата такође нѣ бих ликовао, већ се добро замислио над собом. Њихова тежина код сопствене пастве је можда још мања од оне коју код своје имађаше њихов сабрат, кога разбојнички низвргоше.
@ Одговор Евсевију
Након свих испада екумениста ја им ништа не верујем и не идем на службе које врше у црквама, већ годинама.
Идем, исповедам се и причешћујем код свештеника који то нису.
Нисам за раскол јер нема разлога да им се препуштају сви ти храмови које су правили наши преци а и ми (па и они и њихови).
Како обуздати екуменисте не знам!
Све шта могу је да их поменем у молитвама.
@ Евсевију и Митрополиту Јустину
Одговор нам је већ стигао
https://srbin.info/profesor-racunovodstva-i-revizije-jednim-tekstom-rusi-odluku-o-suspenziji-justina/
Предлажем Митрополиту Јустину, да одмах поднесе тужбу против клеветника као грађанско лице и тражи одштету, наравно у новцу јер су за то највише заинтересовани.
Новац добијен на тај начин, лако ће да усмери на болне и сиротињу.
Са обзиром да је Митрополит Јустин духовни човек, вероватно невешт у грађанским парницама, предлажем му да узме адвоката/е.
Отвара се конкурс за адвокате који би га бранили са обзиром да као монах не би требало да има паре.
Не може то сваки адвокат, само они који су конзервативни хришћани и патриоте и не плаше да уђу у конфликт са државом.
Нека му се јаве и понуде услуге, човек је у невољи (а и сви ми).
Брате Горане,
Екуменисте обуздати је немогуће. Могуће је само побећи од њих.
То јест, обуздали би се у хипотетском sci-fi случају кад би сав народ предођен нижим свештенством отишао од њих, и кад би остали сами у храмовима, да једни другима поју исполаети. И без прилога, тј. само са платицом са буџета – па то би био спектакл, поклали би се међусобно као пацови у кавезу или пауци у тегли, после месец дана.
Али теоретски тако је: не треба им дати храмове, и на конкретном нивоу фронта у првој етапи, док постоји енергија у народу, требало би направити упориште у бар једном битном манастирском центру – да се ту сав народ сабере и да га не да.
Ту је владика Артемије направио кључну стратешку грешку – кад се повукао из Рашког дела епархије РП. Да је сво његово монаштво остало тамо (а био је у питању буквално пук војске, бројно већи него све остало монаштво у СПЦ), распоређено по манастирима на релативно уској територији, и да је сав народ који је данас у ЕРП у егзилу надаље био усмерен и концентрисан тамо, екуменистичка олош би могла само да кука.
И да зове Марка Кричка и његове К-9 формације у помоћ (заборавили би на концепт одвајања цркве од државе и било би буквално: „Вучићу, помози!“).
А то би онда већ била сасвим друга прича.
Јустин је друго него Артемије, он је генерал без војске (нема монаштво за собом), па су изгледи да се одбрани у неравноправној борби сасим танки.
Народ је зомбиран, њему је свест промењена; свако ко је мало ревноснији у (новој) вери добацује само до догмата да је „послушање (црквеним властима) веће од молитве и поста“; а онај део који има ревност патриотско-политичку, а нема и високу духовну-православну димензију свести, тај нема силе да се бори и избори тамо где се бој добија.
А ниже свештенство (које би у тој научно-фантастичној причи било апсолутно кључно) и њихову свест (част и ниски поклон малобројним изузецима!), не бих коментарисао.
Хе ,али Вл Григорија, Максима, Игнатија и јошш њих не смеју да додирну. Који лицемери, катастрофа, али шта се може, Црква је једино што имамо, а острвили се на њу, молимо се за ове владике, какви су такви су, а слабо је, боље немамо.