Сва истраживања показују да је могуће да СНС (Вучић) победи – свакако не сигурно, а питање је и колико вероватно – али уопште се не може искључити да СНС, с партнерима, не добије већину у Скупштини
Мим са друштвених мрежа на тему чувеног филма „Психо“
Кад човек дође у моје године, а живи у Србији, то значи да га у политици готово више ништа не може да изненади. Али, није баш тако.
Не могу да се начудим како је могуће да представници студентско-грађанског покрета изјаве, а њима наклоњени медиј, као N1, не само да објави, већ и да извуче у наслов: „Сценарио да СНС победи на ванредним изборима није могућ”?!
Како „није могућ“? Сва истраживања показују да је могуће да СНС (Вучић) победи – свакако не сигурно, а питање је и колико вероватно – али уопште се не може искључити да СНС, с партнерима, не добије већину у Скупштини. Чему онда такви наслови? С којим правом се тврди да је „сценарио да СНС победи немогућ“ – осим ако се не припрема јавно мнење за неки облик насилног преузимања власти?
Докле ће се, уз то, публици утувљавати инфантилна тврдња да је „Вучић изгубио власт, само му још то нико није јавио“? Рецимо, наслов на N1: „Вучић је у 2025. изгубио власт – у 2026. ће питање бити само начин пада с власти“. Шта је то што ове мудрице знају, а ми не знамо, па су тако сигурне да је све готово? И зашто своја специјална сазнања не поделе с нама у публици, па да и ми видимо на основу чега се изричу такве аподиктичке тврдње?
Такође, зашто је скуп у Новом Пазару уприличен под паролом „Или они, или ми“? Шта је ово, 1941? С којом идејом се у јавности промовише милитаристичка реторика борбе до истраге, њихове или наше?
Зашто се упорно афирмише захтев: „Било би веома важно да нова власт забрани Српску напредну странку (СНС)“? Странку може да забрани само Уставни суд, да ли то значи да ће „нова власт“ владати неуставно?
Докле ће чак у насловима да се користе увредљиви, дискриминаторни, културрасистички термини: Сејдиновић: „Пораз ћаци-тужиоца“; Грухоњић: „Пећина звана ћаци Србија“; Шварм: „Мозак ћацилендског психијатра“?…
Зашто се упорно перпетуира подела на морално супериорне и морално инфериорне грађане Србије? Атанацковић: „У овом друштву постоји једна једина подела, од које се све друге рачвају и шире – то је подела на оне који пристају и оне који не пристају на морални компромис“. Па се онда из те поделе изводи разликовање људи и подљуди. Цветичанин: „У Србији нема већина и мањина, него има само људи и нељуди“; Ступљанинова: „Ја њих (у Ћациленду – С. А.) не сматрам људима уопште, људи су са ове стране (изван Ћациленда – С. А.), оно су неки демони, неки монструми“.
И још, зашто нема озбиљних или снажнијих захтева да се поправе изборни услови, већ се упорно понавља да ће се режим победити „чак и под непромењеним изборним условима“? Да ли се тиме ствара алиби за насилно арбитрирање у погледу коначног изборног резултата?
Studentkinje u „Utisku nedelje“: Scenario da SNS pobedi na vanrednim izborima nije moguć https://t.co/uTYQUtlG5O
— TV N1 Beograd (@n1srbija) December 28, 2025
Зашто се не тражи да се актуелна политичка криза разрешава преговорима у скупштини? Или, ако се пак нема поверења у садашњу парламентарну опозицију, зашто се не захтева увођење Округлог стола власти и опозиције, с посебном столицом за представнике студентског покрета?
Дакако, велики део кривице за овакво недемократско понашање наше укупне опозиције сноси и власт. Она је годинама уништавала парламентаризам, непосредно кршећи готово све парламентарне норме.
Насловна страна „Времена“ од 14. маја 2015.
Подсетићу, рецимо, на трик који је патентирала Маја Гојковић, као председник Скупштине, да се седница заказује у минут до 24 часа пре њеног одржавања, не би ли се опозиција спречила да поднесе допуну дневног реда. Наиме, предлог за допуну може се предати најкасније 24 часа пред почетак седнице, а ако закажете седницу минут пре тога, опозиција неће имати времена ни да прочита дневни ред, а камоли да предложи промене.
Тако је парламент дерогиран, а онда су, лакомислено и осионо, „инцитатус-кадровима“, обесмишљени како легислатива, тако и егзекутива. Сетимо се само СНС посланица које нису биле у стању ни да прочитају текст у скупштини (што им га је неко из службе написао), или пак СНС министарки које су се саме себи смејале колико у парламенту нису умеле чак ни да, из материјала које су добиле, ишчитају најобичније вишецифрене бројке.
Посланице СНС-а (Фото: Instagram/1.stasa, Printscreen Instagram/sandra_bozic, Promo)
Тако смо дошли у положај да ретко ко скупштину уопште узима за озбиљно, укључив и презриво мишљење јавности о менталним и стручним перформансама готово пола министара.
А о некоректним изборним условима и да не причамо – о томе сам и сам опширно писао (овде 205-210, 220-221, 227-229), па се сада нећу понављати.
Дакле, јесу установе дерогиране, али зашто се ништа не ради да се колико толико упристоје, како бисмо добили елементарно поштене изборе? Ко то нас Србе види као некакве дивљаке који своје политичке спорове могу да реше само тољагама?
Заправо, распредање о томе да је „режим готов“ и да „расписујемо победу“ – а без озбиљних политичких активности које би к томе истински водиле – не само да је инфантилно и неодговорно, већ је и недемократско, па и непатриотско.
То води у готово сигурни директан сукоб после избора, у улично насиље, у још једну политичку револуцију, с ко зна којим нежељеним последицама.
То је уочено и раније, а сада већ боде очи. Зашто до тога долази? Одакле то ирационално понашање? Ако занемаримо објашњење преко утицаја спољних чинилаца – јер је нестабилна Србија за многе империјализме и околне национализме једина добра Србија – кључно објашњење би могло бити замореност наше грађанске класе парламентаризмом и демократијом.
Наша грађанерија и иначе сматра да је закинута за оно што јој припада, за све више политичке и друштвене положаје које су узурпирали „недостојни напредњаци“. Насупрот уобичајене опозиционе лакировке како овде, наводно, имамо борбу сиромашних студената против напредњачких тајкуна, заправо је на делу сукоб две фракције аутоколонијалне, компрадорске елите – једне која као своју главну полугу користи државни апарат, и друге која као своју ударну песницу (зло)употребљава студентски покрет.
Обе фракције су изразито нервозне – прва, зато што јој се легитимност опасно истањила, не само изнутра, него и према споља; а друга, зато што никако да се домогне макар комада власти, рецимо у Београду, иако се још од 2017. године чини да је коначно наступило време да Вучић оде.
Наша шира грађанска класа ионако је већ деценијама нервозна: деведесетих, зато што јој је пао стандард, а после 5. октобра зато што по имућству никако да стигне западноевропску средњу класу (овде 39-42). Из те њене фрустрирарности се и родио толико раширени и малигни српски аутошовинизам (овде 71-72).
Тако нервозној, њој су очигледно досадили парламентаризам и демократија, па сада хоће само брза и једноставна решења. То је оно што је Гајгер, још тридесетих година, назвао „паником у средњој класи“ (Panik im Mittelstand). А из тога, као што се зна, ништа добро није произашло.
Неће ни из овога што нам се сада дешава. Главне класе које природно желе јачу демократију обично су национална буржоазија и ниже класе (које су и код нас демографски у већини). Но, национална буржоазија, као и у свакој колонији, и у Србији је одвећ слаба (овде 45-73), а наше ниже класе и даље су неструктуриране и неорганизоване.
Слободан Антонић: Баш колонија или Како је број националних уџбеника пао са седам на два
Али ако смо озбиљан народ, наћи ћемо снаге да се ипак некако договоримо, како бисмо кризу решили гласачким листићима и оловкама, а не моткама. А ако не, то ће бити још један signum mali ominis (рђав знак у болести) да смо на путу да поновимо невеселе странице наше историје.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
„Дакле, јесу установе дерогиране, али зашто се ништа не ради да се колико толико упристоје, како бисмо добили елементарно поштене изборе? “
Са ким да се ради? Са онима који су уништили те институције?
Препредено распр(е)дање једне преслице- прслице…
Данас је 19 децембар 7534 Србске Календарске године.
Данас је 1 јануар 2025 Светске Грађанске Календарске године а „наше“.
Два различита датума у Календарској години.
Бројевима.
Како ко гледа на бројеве тако и рачуна своје сопствене рачунице.
Некада је то била оловка и папир.
Данас је то само екран.
Мали или велики.
Свеједно.
Давно пре два ВЕКА и по Србском и по Светском календару у Србији се појавила породица под именом :
Тарабићи.
Били су као и већина тадашњих Срба неписмени.
Нису знали ни за оловку а богами ни за папир.
Причали су неке чудне приче другим људима у селу шта би могло да се деси
сутра то јест у будућности.
После извесног времена један писмени Србски ђакон је записао све што су Тарабићи причали о будућности.
Прва књига о Пророчанству Тарабића изашла пре једног века и по Србском и по Светском календару.
Многе од пророчанства Тарабића су се
остварила.
Многа од пророчанства Тарабића су се могла тумачити ( бројати ) на ДВА начина.
Баш као и тумачење ДВА календара.
Тарабићи нису могли да ВИДЕ својим сопственим очима своја ПРОРОЧАНСТВА.
Како је њима тада обичан Србски народ тешко веровао тако и данас НАЈНОВИЈИМ ПРОРОЧАНСТВИМА нових Тарабића Србски народ тешко да поверује.
Или ипак понекад лако поверује.
Како ко у зависности од бројева у она два календара.
И како ко у зависности од бројева у она два екрана.
Тешко је било бити Србин Тарабић.
Да су „видели“ да ће посао Пророка у Србији и у Свету бити „лаганица“ данас, Тарабићи би то рекли и прорекли у својим пророчанствима одавно.
Само да су.
Ал’ нису.
Ниско сте пали, професоре. Јасно је и много мање упућенима од Вас да са овом влашћу нема разговора, договора, било какве расправе. Треба бити на нивоу младог мајмуна да се то не сагледа, јер чињенице просто боду очи. Зато, без обзира што у тексту нема нетачних констатација, он може да се сврста у класично бацање прашине у очи. Раније бисте упућивали младе људе како и шта радити, данас их етикетирате као неодговорне срљаче у грађански рат. Ваше намере немају благе везе са упозорењем. Није ваљда да заиста мислите да нико у Србији не види опасности осим Вас? Људи су свега свесни. И бирају мање зло. Вучић је толико одвратан да Ваша патетика не пролази. Знамо ми одакле ветар дува и шта бива после. Човек који је све обесмислио, обесмислио је и нормално политичко размишљање. Да, он се мора свргавати, а не побеђивати на изборима. Било какво нормално политичко становиште у Србији је укинуто. Став да је бољи и Вучић од насилног мењања власти је у интересу Вучића. Правилније би било да сте писали о насилном отимању власти и објашњавању технологије уцене, манипулације, крађе и пре свега издаје. Вучић је први међу онима који ради у спрези са странцима и критиковати друге због тога је илузорно. Он је нитков који изазива ланчану реакцију. Њега треба обуздати. Али Ви обуздавате друге. Професоре, јасно је о чему се ради. Упропастили сте сасвим заслужени углед који сте имали. Уопште није битно због чега.
Зашто трошити карактере (типографске) и место овде кад је углавном све јасно — режимски, тј. службин „спавач“ (који је пробуђен, односно индукован).
Презира достојан!
Данас 2026. у Јозефштату (бивши Београд) целоживотни борац против србског опстанка је потонула олупина.
Прво главни европски пројекат за нас је да се Срби међусобно поубијају да сами у грађанском рату припремимо терен да нас запад коначно истреби као Индијанце.
Друго власт, која иако са радикалски кореновима је преузела европску мантру па је и сама делила народ, у духу европског примитивизама, опоненте јавно називала погрдним и увредљиви називима и потпаљивала народ, видљиво против себе, а скривено у духу међусобне мржње која би у некој коначни и могла да породи и сукобе.
Али онда се појављује чисто зло, ткзв студентски покрет на крилима н1 и цнн, сеју такву мржњу, искључивост, нетолеранцију да се то тек може поредити само са нацизмом. Имајући у виду да је нацизам европски стандард може се рећи да су то прави Европљани.Некад се то звало потурице.
На жалост као народ испадамо тешки кретени. Ја у протесте не био отишао ни за кога – али бих кренуо за сваким ко би протестовао против немачке амбасаде, америчке, енглеске(амбасаде). Ту је срце окупације и то је једина права окупација. И то је једина права подела, за оне који су суверенисти и оне који бужи да играју како колонизатор свира. На оне који би да врсте ресурсе у руке народа и оне који аплаудирају док стране фирме износе годишње преко 5 милијардужи евра из Србије, од који пара остане која мрвица за медије и нво да завађују овај народ који су претходно добрано затупили.
Чувар институције Раша Тудеј у зимском периоду. Све је то доста тужно. А и прилично јефтино.
@ Headonja
Добар коментар.
Потписујем све што си написао.
Антонић је сасвим прешао црту!
То додатно сведочи о дубини наше пропасти: човек из номинално патриотског круга убија се у потрази за ‘минусима’ у редовима противника окупационог прокуратора?!
Сам наслов чланка овог режимског професора говори много:
НЕДЕМОКРАТСКО – А где то па демократија пружа могућност народу да управља државом?
НЕПАТРИОТСКО – А ти си прави патриота, са титовком на глави?
Ћути С.А. … најбоље да ћутиш…доста си нам за нас мислио…
Kada se bira izmedju manjeg i veceg zla, treba izabrati vece, jer ce vas manje zlo dovesti do veceg, ali cete izgubiti vreme neophodno da se popravite! Pri tom, birajuci stalno manje zlo, dresirate se da birate zlo, pa velicina istog gubi vremenom smisao, bira se zlo, jer ste postali zli – do toga je dosla Srbija danas!
U intervjuu kod Smajloviceve na RT, Antonic ismeva nazivanje Vucicevog rezima „diktatorskim“, jer kakva je to diktatura, kada javno moze to da se izjavljuje. U isto vreme, Antonic govori o „koloniji“ ne pitajuci kakva je ta kolonija u kojoj on to moze da javno govori i, jos bolje, kakav je on kriticar kolonije koji radi u instituciji kolonije, ceka u redu za platu sa onima koje proziva po svojim tekstovima i, konacno, dobija pare od kolonije!
Uvid da :“… veliki deo krivice za ovakvo nedemokratsko ponasanje nase ukupne opozicije snosi i vlast. Ona GODINAMA UNISTAVA PARLAMENTARIZAM, NEPOSREDNO KRSECI GOTOVO SVE PARLAMENTARNE NORME“, biser je Antoniceve sofisterije. Vlast, eto, unistava parlamentarizam, gazi ustav, gazi zakone, ali ima nesto nedemokratsko i u opoziciji za sta nije kriva vlast. Problem je upravo obrnut, sto ima nesto demokratsko u opoziciji koja ima naspram sebe rusioce parlamentarizma, ustava i zakona! Otuda i sledeci biser o okruglom stolu !!!!???? Okrugli sto o cemu, o izbornim uslovima? Da zamolimo doktatorcica da nam udeli slobodne izbore, bar malo, barem onoliko koliko nije diktator, vec diktatorcic !!!! Secam se okruglih stolova na televiziji POSLE IZBORA devedesetih i secam se kako se to zavrsilo!
U XXI veku, u doba kvantnih kompjutera, nano tehnologija i, najvaznije, doba u kojem kapitalizam (videti kako nekakav OFAK uredjuje gasnu politiku Srbije) razara suverenitet, a vrlo skoro i vecinu drzava, Srbija se bavi molbom smradikalskom ostatku Miloseviceve vlasti da nam udeli slobodne izbore 35 godina posle prvih!
Antonic se borio protiv nezavisnosti Vojvodine, dok je ona davana Kosovu, borice se protiv nezavisnosti Sandzaka, dok bude odlazila Vojvodina – borac koji je uvek tamo gde nije bitka! Stici i uteci i na strasnome mestu ne postojati!
Antonic je jedan od onih karaktera koji bi drzali predavanja na fakultetu, dok se oko fakulteta vozi nemacka dusegupka u kojoj su guseni Jevreji. Brdar je onaj koji se zali, ne na ubijanje Jevreja, vec sto dusegubka pravi zastoj u saobracaju, jer on vozi cerku sa trombom kod lekara – Brdar je cuven po izjavama da je nacionalizam krvotok jedne nacije i prici da kralj Aleksandar nije hteo da gazi neku hrvatsku zastavu, da bi onda pricao da bi gazio one (Srbe) koji bi blokirali put, kada je on vozio cerku sa trombom. To je sustina brige za „gubitak godine“, dok gubimo drzavu. Bolje gubitak decenija, gubitak buducnosti, nego gubitak godine!
P.S.
Ko je citao moje komentare, zapamtio je da sam bio vrlo kritican prema studentskim protestima (studenti samo simbolizuju potpuni krah politickog u Srba i traganje za necim sto deluje da je van politike, cisto, neiskvareno – sto je ekstremno naivno), ko je pazljivije citao, mogao je da vidim da sam protiv obe strane i svih „politickih“ opcija … I, onda, jedan dan odem da posetim oca i on mi sa vrata kaze: “ Znao sam! Jesi video da je nadstresnica bila teroristicki akt“ – covek normalan, mobilan, stalno nesto radi i, ipak, ludak mu ispira mozak! Na stranu sto ludak optuzi sebe, jer ispadne da su nas napali nepoznati teroristi, nepoznatim oruzjem, na nepoznati nacin i iz nepoznatog razloga – pa to nije razlog za izbore, vec smenu vlasti po cijoj drzavi se zezaju teroristi!
Zato smatram da treba da ode, da treba zabraniti SNS, SPS, SRS, oduzimati imovinu, gradjanska prava ucesca u politickom i javnom zivotu i rada u drzavnim institucijama i, u skladu sa tim, oduzeti im licne karte i pasoce i dati posebne dokumente, a svima na prezime dodati „Caci“ – Slobodan Caciantonic, Caslav Cacikoprivica, Milan Cacibrdar… k’o Hadzipesiceva!
@Живко Петровић, хвала. Сваком препоручујем да нађе изјаву Стипе Месића где у освит рата у СФРЈ наговештава завршетак рата у великом српско-српском обрачуну. То сигурно није од његове закржљале памети. Тако се и потврдило у сведочењима како је су у америчкој администрацији били врло разочарани тиме да 5 октобра нису почели Срби да убијају Србе. За шта позитивну улогу имају и Коштуница и Слоба.
Почетком деведесетих је била јака подела на националисте четнике и прокумунисте. Почетком ’20 на позицију и европску опозицију. Временско решето је показало да су те поделе биле лажне и подстрекаване споља. Да је и тада (и сада) једина подела на сувереносте и оне који би да праве компромисе са колонизатором и да их на жалост има на обе стране, и нема изгледа да ће стати у једну колону.
Такође, највећа и заблуда је у томе да већина мисли да је средиште проблема у властима наше државе, чак и данас када је утицај спољног фактора тако директан и тако огољен. Мени само остаје нејасно да ли је у питању колективна тупост или немање храбрости да се удари у срж проблема.
Не знам само зашто СтСт преноси професора да ли мазохистички или да га понизи до краја. Мада нико човека не може да понизи као човек сам себе.
„(ЋАР) страх човеку каља образ често“
Проф. Антонић и блокадери: то се једноставно не може поредити.
Крвацки: to se jednostavno ne može uspoređivati.
Kad smo kod „poželjne“ mindset binarnosti … da izbegnemo sve nevažne pa & tekuću političku malograđanštinu … jedina važna podela & globalna, posledično & lokalna je na vcc & non vcc.
To je bio test inteligencije.
Ostaće.
Ostalo se ne tiče života.
Ovaj truo piramisalni sistem se & onako lomi … da vidimo ko će biti relevantan u novom vodoravnom, mrežnom …
Јесте професоре, паметно, зашто да критикујемо балване у очима режима који јаше готово деценију и по и по правилу са 100% ефикасности уништава све чега се дотакне, кад можемо да се не скидамо са медија и 24/7 пишемо текстове о труњу у очима студената и слободољубивог народа.
Бедно и лицемерно, али надасве корисно и практично, јел` тако професоре?
@Испод реномеа просветитеља каквим сте некад били
Свака част за коментар.
Из више разлога, очигледно је да ова и оваква власт не може опстати. Само је питање да ли луткари имају неке довољно послушне, а народу прихватљиве марионете. Нешто као у ЦГ. Тада би транзиција могла проћи релативно мекано. У супротном, нек нам је Бог на помоћи.
Наравно треба узети у обзир и храброст Ђукановића, да одступи. Највјероватније је имао чврсте гаранције. Ипак. Иако су оба политички камелеони, очигледна је разлика у карактеру њихових личности.
Што би се рекло: Нема нам спаса, пропасти нећемо.
@ а хеад
Све си лепо рекао
@ A head full of dreams
Са свим што сте написали се слажем, осим да је „ткзв студентски покрет чисто зло“.
То је наша будућност, каква год да је. Паметна дјеца су провалила љуштуру гебелсовске пропаганде. Наравно да ту има више струја. А која ће преовладати, видјећемо.
Што се тиче подјела, 100% сте у праву. С једне стране луткари, који вуку конце. А с друге наша острашћености и бахатост. Резултат: подјеле.
Ако се неко не уклапа у клише Булајићевих (и Шешељевих) четника (или не дај Боже игра или навија за Партизан), онда је он усташа (капитен кошаркаша Србије Богдан Богдановић), љотићевац (Бошко Обрадовић), Француз (Милош Јовановић), пропали тенисер (Новак Ђоковић), да даље не набрајам. Штимца да не спомињем…
Али ту су: Дејан Томашевић, Горан Весић, Јанко Типсаревић, Ана Брнабић… Они ће спасити државу.
Момчило, ево пробаћу да објасним. Већ сам описао како је дотични оформио једну страну. Неистомиљенике јавно омловажавао, опоненте вређао са позиције која треба да симболизује јединство. И све то вештачки јер су многи као и њихове фирме на његовом платном списку. То су мало комплекси, мало суперего а мало погрешно маркетншко усмеравање.
Е, ал ова друштвена група, позната као простуденти су отишли предалеко и прешли све границе. То је већ рукопис Тавистока.
Прво, фанатизивани су и фиксирани су на његов лик и дело да то постаје бљутаво. Месијански су умишљени а суштински су незналице јер у колонији као што је наша земља, ко год је на тој функцији може да има само једницифрен проценат стварне моћи, а они га држе да је полубог. Друго, искључиви су, агресивни и нетолерантни према људима који ту партију подржавају. Не улазе у дубинске разлоге који могу бити шаролики. На крају то је уначелу патриотски део накдашњих симпазитра радикалне странке. Свима би они одузели право гласа, лустририрали, шта све не… Треће нетепељиви су чак и према наутралнима. Што је најстрашније и много подсећа на Титове кумунисте. У то време и јесмо имали грађански рат. Тј један део Срба секташки убеђен у своје идеје и правоверје је потаманио све који нису били са њима. Ударио Србин на Србина а не челу покрета, усташа, католички каноник и енг шпијун у једном. Док смо све схватили и разабрали, осванусмо у београдском пашалуку.
Ето, опет толика народна енергија ће да буде расута на погрешном циљу. А питање да ли ће се скоро накупити нова, а иде време биће нам прекопотребна.
Ти људи су у таквој заблуди да је то страшно. Прво, врло је мала моћ концентрисана код њега, иако се он шепури. Кад год запад стави шапу на неку област, просто му додели човека. Сетимо се да је било упитно дал једна наша функционерка уопште има наше дежављанство, а појавила се ниоткуда на највишу функцију.
Даље, немам доказ али сам по начину на који се испољава убеђен, пазимо добро, да када неко у оваквим земљама преузима власт у обавези је да све критике народа за негативне потезе привлачи на себе тј на државну власт. Да одијум неби завршио на западним експлоатагорима и агресорима, да они могу да те колонизују на миру. А за узврат вероватно буде миран што се запада тиче.
Очигледан пример је Рио Тинто. АВ се све негактивне стрелице примио на себе, глумио да је то његова иницијатива да он гура тај пројекат. Иако је рачуница очигледна да он нема никакве користи од тога. Па зашто онда ако већ има толику политичку штету и тако минира личну популарност у народу? Пројекат је иначе потписан 2001, гурале су га све владе. Па зато што је то налог, налог запада. А инфантилни провицијални типови одоше у Брисел да бране Јадар. Шта рећи… Испали су пајаци.
Слична је прича са Французима, рафали, градња депоније, метроа аеродром. Људи попут Србин инфо, Балканска оштрица, Љуба Славија инф, за које сам мислио да су само глупи, а уствари су озбиљна западна агентуре – гурају наиван став да је то дил АВ – а, да он то њима даје да би остао на власти. Смешно. Прво то је рекет, нас черече западњаци као хијене, Французи су добили свој део, Немци свој, Амери наравно свој. Ово од политичара што има мало српске части се понаша као Недић, земља окупирана и стиснута. У датим политичким околностима ради шта може. У још две групе имамо западољупце корисне идиоте и праве издајнике.
Дакле ако ствари стоје овако, а стоје, чему онда толика острарћеност, чему толика усмереност на погрешну мету док је права мета потпуно ван радара. Чему толико инсистирање на подели и завађању народа међусобно?
Дакле то јесу у највећем делу, добра деца, имају добре и часне побуде, истрајни су али њима манипулишу агентуре. Они једино могу бити инструмент за туђе циљеве.
Добри Момчило, пробудисте хагиографа у „Глави снова пуној“… Молитвама „светог чипуљичког страстотерпца“…