Кад пристанеш на слављење Божића 25. децембра, заједно са католицима и протестантима, онда ћеш пристати и на нешто следеће њихово, па онда опет на нешто следеће

Фото: ФБ Светислава Пушоњића
Иако је Никола Јокић у више наврата наглашавао да он не слави католичко-протестантски Божић, амерички новинари упорно инсистирају са „подразумевајућим“ питањима о свом празнику као тобож општечовечанском. И не ради се о томе како они „никако да схвате“, него су Латини од искона такви – дрски, упорни, безобразни у наметању себе и свога (прочитати књигу Николаја Трубецкоја „Европа и човечанство“ о „космополитизму“ као прерушеном романо-германском шовинизму). Ватикан то ради од када постоји, некад милом некад силом, јер како би иначе толике Србе конвертовао у Хрвате. И иако католицизам нема снагу коју је имао некад, Ватикан још увек лежи на великим количинама новца, моћи, политичког и закулисног утицаја, те наступа у садејству са другим глобалистичким централама.
И „домаћи“ медији (који то уопште нису) форсирају наслове о нечему туђем као тобож „нашем“, па се стиче утисак да је бриљантна партија српског кошаркаша само згодан повод да се истакне како се она одиграла „на Божић“, као да се ради о нашем Божићу, а не католичко-протестантском. То је зато што и „домаће“ медије, све одреда, контролише западна закулиса, а овакви наслови су део агенде постепеног навикавања српског народа да туђи празник макар колоквијално почне да третира као сопствени.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Приметно је и да многи аутошовинисти, другосрбијанци, југо-комуњаре, остављају коментаре попут: „Цео свет слави Божић 25. децембра, само ми и Руси 7. јануара“. Као прво, шта се оних који се на сва уста горде својим атеизмом и ригају најстрашније хуле против цркве и хришћанства, одједном тиче датум хришћанског празника? Као друго, католичко-протестантски Божић не слави „цео свет“, само католичко-протестантски Запад, који чини мање од петине човечанства.
Ваља овим поводом уочити да међу чланицама Европске уније нема једне православне земље која Божић слави 7. јануара. Грчка, Бугарска, Румунска црква одавно су прешле на нови календар, а у самом називу Европске уније садржана је реч која директно асоцира на унијаћење, односно постепено превођење православних у католичанство и наметање Папе за врховног поглавара. Ко је икад био у Грчкој могао је видети да су у већини њихових цркава уведене столице за седење током служби, по узору на католичке храмове. То тако иде, јер кад пристанеш на слављење Божића 25. децембра, заједно са католицима и протестантима, онда ћеш пристати и на нешто следеће њихово, па онда опет на нешто следеће, све док једног дана не осванеш као Catholicus Romanus. Нису толики Срби одједном постали Хрвати, него су прво били Срби-унијати, па Срби-католици, па онда и Хрвати.
„Латини су старе варалице“ који делују на мноштво лукавих начина, па између осталог и увлачењем у подсвест православних преко оваквих наслова. Разочаравајуће је што се многи Срби на то пецају, па се и сами радују што је Никола Јокић постигао изванредан учинак „на Божић“, иако до Божића има још десетак дана, и иако и сам Јокић наглашава да се не ради о његовом празнику. Вера пре свега подразумева верност, у сваком смислу – па и на плану језика. Ако туђу жену назовеш супругом, зар ниси тиме увредио и изневерио своју? Исто важи и за црквене празнике.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
Categories: Гостинска соба
Амерички новинари ту нису за одстрел. Живе и раде у окружењу које слави „крисмс“ већ вековима на 25-ти децембар, по грегоријански. Мислим да у њиховомм питању нема ништа провокативног, поготово не антиправославног. То што сматрају своје обичаје и стандарде глобалним, ни то не треба да чуди – то им је већ ушло у генетски код, барем онима који држе управљачко кормило, али и код ових малих од палубе као што је новинарска боранија… С друге стране, лепо да је наш Никола рекао да тај датум није у вези са Божићем који он слави – свака му част.
Такође, православни Грци,Румуни и Бугари славе Божић кад и римокатолици и протестанти. Те помесне цркве су подлегле „сестринском“ утицају са Запада, и још „само“ Пасхалију да промене па да напуне ватиканску чашу злурадости…
Чињеница да део православних Божић славе у невреме, је још један разлог да не резилимо америчке новинаре. Проблем су ови „наши“ који, по инерцији сопствене незнавености или редакцијске послушности, намећу и подмећу „божићни“ детаљ као обавезан привезак. Узгред, приметно је да се на божићну тему примило и неколико бот-активиста овде на СтСт. Срби јесу подложни пропаганди до нивоа масовне хистерије, али само напред, ако је спало на ботове и полуписмене новинаре, немамо се због чега бринути.
Комунистички Кривославни Новинари „у Србији“ а посебно Комунистички Кривославни Спортски Новинари „у Србији“ прихватају СВЕ што им се ПОНУДИ од стране ЊИХОВИХ северно-западних АНГЛИКАНСКИХ енглеско говорних новинара а одавно су прихватили СВЕ што им је понуђено од стране ЊИХОВИХ КАТОЛИЧКИХ итало-немачких новинара.
Тако да се код ЊИХ одомаћио израз :
ТРИПЛ-ДАБЛ.
Срамота је да кажу лепо Србски :
ТРОСТРУКО-ДВОСТРУКО или
ТРОСТРУКО- ДУПЛО.
Они ионако свог сопственог ОЦА зову
ПАПА.
Срамота је да кажу лепо Србски :
ТАТА или
ЋАЛЕ.
Они су КРИВОСЛАВНИ ОДРОД.
Од ПРАВОСЛАВЉА.
Ево ја нисам ни аутошовиниста, ни другосрбијанац, ни југокомуњара, а залажем се да користимо Најпрецизнији, Католички( у смислу универзални, свесветски) Српски Миланковићев календар, дакле реформисани ЈУЛИЈАНСКИ календар који исправља само астрономску грешку код непокретних празника и спречава да неке године Божић обележавамо у пролеће, а слављење ВАСКРШЊЕ ПАСХАЛИЈЕ ОСТАЈЕ ПО КАНОНИМА СВЕТИХ ОТАЦА НИКЕЈСКОГ САБОРА.
Куда веће среће и поноса за Србина, да цео свет користи најпрецизнији календар који је осмислио један од највећих дивова Српства, велики Милутин Миланковић. Овај грандиозни ум и побожни човек у својој реформи јулијанског календара, својим умом и својом снерном душом, знао је докле може ићи у својим математичким корекцијама, а где треба да стане пред границама хришћанске тајне и догме. Само од оваквога човека, снабдевеног највишим Божанским даровима, се и може очекивати и добити оваква рафинована истанчаност и лепота у поступцима.
Нека су нам срећни и берићетни предстојећи празници.
Нека углед и част Србинова расту кроз векове свим светским шаровима, кроз дела и прегнућа његових најбољих синова и кћери, какав је био и Милутин Миланковић.
Срећна Нова година.
Христос се роди.
@Драгон: Календар нема никаквог утицаја на астрономске појаве. Година се навршава са пуним кругом око Сунца а не у поноћ 31. децембра у свакој временској зони, а почетак године неће се стварно померати ни по усвајању календара који код просечне године греши ипак за пар секунди, кажу тек ДЕСЕТАК пута мање од грегоријанског.
035@ Донекле сте у праву, али је узето да година почне од времена када дан почиње да дужа, чиме се кроз симболику рађања Сунца, наглашавами симболика рађања Божијег Сина. Ако је већ по Вама календар споредна ствар и ствар договора, па зар нама Србима није у интересу да цео свет призна СРПСКИ, НАЈПРЕЦИЗНИЈИ, РЕФОРМИСАНИ ЈУЛИЈАНСКИ, МИЛАНКОВИЋЕВ КАЛЕНДАР?
ZA Dragan.Srbima nije u interesu da ih prizna svet vec gospod.
@mane Заиста генијална теолошка мисао, предлажем је за награду Буловићеви дани. Човече, у ком свету ти живиш, да избацујеш овакве умовратоломије, ти ниси од крви и меса, но си прозрачан ко сунчев зрак, светац који хода.
А сада, без шале, будемо ли се на позорници и борилишту земаљског живота поводоли као народ за оваквим мислима, ускоро нас као Срба неће бити.
Западњацима је централна личност Божића, деда мраз, а централна фигура васкрса, васкршњи зека. Кад се накупују поклона у славу потрошачког друштва они оду у цркву на пиће, јер им је црква одавно претворена и пренамењена у угоститељски објекат.(Боже нас саклони)
На жалост мука је што смо и ми католичку нову прихватили за међународну.
Код Срба на Косову је обичај да се парица у погачи тражи за српску нову, а не као у остатку Србије у чесници за Божић. Добра ствар и штета што у васколиком српству немамо неки тако упечатљив ритуални моменат на српску нову.