Нека је Миланковић 100 пута Србин и највећи геније, тај његов календар, иако је математички најтачнији, за веру и спасење душе не игра никакву улогу
Фото: ФБ страница Историја Срба
Данас је 12. децембар по нашем црквеном календару и наша Црква данас прославља Светог Спиридона Чудотворца.
Из неког разлога, сваке године на овај дан, видимо притиске у медијима и од стране наших безбожних елита да би данас требало да прослављамо Божић, јер бисмо на тај начин тобоже ишли у корак, са некаквим “нормалним” светом.
Ми се уопште не слажемо са тим!
Као и сваке године и данас ћемо да објаснимо зашто ми Срби никада нећемо да славимо Божић на данашњи дан, као “сав нормалан свет” или као православни Грци, Бугари и Румуни.
Кад прочитате ово биће вам јасно зашто не можемо да прихватамо реформу црквеног календара нашег прослављеног научника Милутина Миланковића, кога је Синод СПЦ ангажовао да израчуна најтачнији математички календар.
И зашто се још увек држимо математички нетачног јулијанског календара?
Најпростији одговор на та питања је да Црква (наша Православна) није астрономско или математичко друштво, већ је Црква Богом дата заједница између људи и Бога, коју је Бог створио у циљу спасавања људских душа.
Сам Христос је при оснивању ове наше Цркве рекао:
“Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати” (Мт. 16:18).
Обратите пажњу, није рекао црквЕ, већ једну ЦрквУ.
Нигде у Светом Писму нећете пронаћи полемику око правилног датума прослављања хришћанских празника, нити је то уопште тема која је од значаја за мисију Цркве.
Тачно рачунање времена је потпуно невезано за црквену мисију и потпуно је неважно који је календар астрономски и математички прецизнији.
Спасење душе је чињеница, која не долази из прецизне математике или астрономије.
Уосталом, сам Бог је изнад времена, математике, логике и астрономије и ако Богу није сметало да пошаље Сина свог Јединородног међу људе који су користили математички нетачан Јулијански календар у то време, зашто би то сметало нама данас?
Шта је важно знати у вези ове проблематике?
Традиционално, Православна Црква се држи Јулијанског календара. Тај календар је смислио и увео чувени римски конзул и војсковођа Гај Јулије Цезар 46. године п.н.е. и тај календар је важио у римској држави у време рођења Христа Спаситеља, као и у време његове смрти и распећа.
Дакле, када се Христос родио у време владавине Цезаревог наследника принцепса Октавијана Августа, важио је Јулијански календар.
Исти тај календар су званично установили као једини важећи у Цркви и Оци Првог васељенског сабора, одржаног у Никеји 325. године н.е. у време владавине рођеног Нишлије Светог римског цара Константина Великог.
И ту би требало ставити тачку на питање календара јер је оно тада решено за сва времена на Првом васељенском сабору.
Међутим, пошто је просечна година у Јулијанском календару била незнатно дужа у односу на тропску годину, изазивајући да пролећна равнодневица полако иде уназад у календарској години, 1582. године, римски папа Гргур XIII уводи грегоријански календар кога данас користе све световне власти, као и римокатоличка и све протестантске заједнице на свету.
Грегоријански календар је решио ту нетачност избацивањем извесног броја дана, да би се календар колико-толико вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској години кроз избацивање три јулијанске преступне године на сваких 400 година.
Из нама незнаног разлога, у 20. веку су цариградски патријарси (којима манипулишу турска власт и ЦИА) почели да се осећају нелагодно и инфериорно у односу на запад, због коришћења традиционалног јулијанског календара, посебно у време патријарха Мелентија.
Из тог разлога, смишљен је тзв. Реформисани Јулијански календар.
Као основа те реформе узет је математички најпрецизнији календар нашег научника Милутина Миланковића.
Маја месеца 1923. године, на једном необавезном саветовању Православне Цркве у Цариграду, препоручен је помесним јерархијама Миланковићев реформисани јулијански календар, ког наша СПЦ са пуним правом још увек није усвојила и надамо се да га никада неће усвојити.
По Миланковићевој реформи Јулијанског календара, сви НЕПОКРЕТНИ црквени празници (попут Божића, Богојављења, Велике или Мале Госпојине, Петровдана, Никољдана, итд.) ће се рачунати по том (Миланковићевом рачунању) тј. по Реформисаном Јулијанском календару, а сви ПОКРЕТНИ празници (најчешће везани за Васкрс) ће се рачунати на стари начин, односно по Јулијанском календару или тзв. васкршњој пасхалији.
Зато данас све православне сестринске јерархије славе у исто време покретни Васкрс и све остале покретне празнике (Грци, Бугари, Румуни славе са нама Васкрс) али се по питању непокретног Божића и других непокретних празника разилазе.
Тако данас Божић славе цариградска, атинска, александријска, румунска, антиохијска, кипарска, бугарска црква, док Божић 7. јануара славе руска, српска, јерусалимска и грузијска црква, као и Света Гора.
Зашто не треба прихватити Реформисани Јулијански (Миланковићев) календар и зашто Срби не треба да славе Божић на данашњи дан?
Најпростије објашњење је зато што Срби на пример не желе да славе Ђурђевдан на Васкрс или Ђурђевдан у сред Васкршњег поста.
Ево какве аномалије производи тај Миланковићев (Реформисани јулијански календар):
1) СИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ
Већ готово 2.000 година се дешава да Благодатни огањ у Цркви Христовог Гроба у Јерусалиму силази искључиво на Велику Суботу по старом календару односно по православноj пасхалији или рачунању Васкрса, чега се као покретног празника и даље придржавају све помесне цркве.
Благодатни огањ силази искључиво на молитве православног Јерусалимског патријарха и искључиво њему једином на чудесан начин се пали свежањ од 33 свеће сваке године и то по старом календару.
Западне црквене заједнице су се одрекле православног рачунања Васкрса увођењем Грегоријанског календара и западне пасхалије.
Данас имамо јасне историјске описе чуда силаска Благодатног огња у историјским изворима за више од 1.000 година, но имамо и документоване покушаје римокатолика, још од крсташких дана, нарочито од стране Фрањеваца, да и они учине исто на дан када они празнују Васкрс.
Када би се Васкрс славио по формули коју користе римокатолици пропустили бисмо овај изузетно важан и чудесни догађај, који предводи једино Јерусалимски Православни патријарх.
2) ПРАЗНОВАЊЕ ВАСКРСА
Православна пасхалија заснована је на редоследу новозаветних збивања, повезаних са последњим данима земаљског живота Господа Исуса Христа. Зато у неку руку прати јеврејску пасхалију.
У години земаљске смрти Господње на Часном Крсту, јеврејска Пасха је пала у петак и суботу. У петак, 14. нисана Христос је био распет; у суботу Он је био у гробу, и у рано јутро првог дана недеље 16. нисана—васкрсао.
Зато су збивања страдања, смрти и Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, повезани са јеврејском Пасхом.
Још од првог века хришћанства, ушло је у обичај да се Васкрс празнује после јеврејске Пасхе у већини источних црквених општина тада јединствене Хришћанске Цркве. То су овековечили и Свети Апостоли који су одредили да се хришћанска Пасха (Васкрс) празнује после јудејске (7. правило Светих Апостола).
Васкрс се у првим вековима ширења хришћанства у неким местима славио различито. У Риму се славио, рецимо, на дан јеврејске Пасхе, у Александрији пре јеврејске Пасхе итд. Због тога се ова неусаглашеност нашла као једно од питања на Првом Васељенском Сабору 325. године које је требало решити.
Свих 318 Светих Отаца Првог Васељенског Сабора у Никеји (међу којима је као епископ мирликијски учествовао и најпопуларнија српска Крсна Слава Свети Никола, на пример) донели су уредбу “орос” ο Пасхи (Васкрсу), која забрањује да се она празнује с Јеврејима, на шта указује јасан цитат Првог правила Антиохијског Сабора:
“Сви који се дрзну да наруше одредбу Светог и Великог Сабора одржаног у Никеји… ο светом празнику спасоносне Пасхе (Васкрс), да буду одлучени од заједнице и одбачени од Цркве. Ако се пак неко од предстојатеља Цркве, епископ, или презвитер, или ђакон, после ове одредбе, дрзне да развраћује људе или смућује Цркве, нарочито да са Јудејима свршава Пасху, таквог свети Сабор од сада осуђује да буде туђинац Цркви, јер је учинивши тако постао не крив грехом за самога себе него и крив кварењем и развраћивањем многих. И не само да такве Сабор одлучује од свештенослужења, него и све који се дрзну да буду у заједници с њима, до њиховог извргавања из свештенства. Извргнути се лишавају и спољашње части којима су били причасни по светом и Божијем правилу свештенства”.
Тиме је једном за свагда стављена тачка на питање празновања Васкрса (која, хтели ми или не, нови Грегоријански календар) мора да се слави по старом Јулијанском календару тј. пасхалији.
Римокатолици (а за њима и сви протестанти) престали су да се држе овог још увек важећег правила увођењем Грегоријанског календара 1582. године.
3) РЕКА ЈОРДАН МЕЊА ТОК НА ЈУЛИЈАНСКО БОГОЈАВЉЕЊЕ И ПОЈАВА ТАВОРСКОГ ОБЛАКА НА ЈУЛИЈАНСКО ПРЕОБРАЖЕЊЕ
У Светој Земљи имамо још два велика чуда која се сваке године дешавају искључиво по празницима који прате јулијански календар.
На јулијанско Богојављење, 18. јануара, река Јордан, на којој је Свети Јован Претеча крстио Господа Исуса Христа, сваке године река мења ток, узбурка се и почиње да тече узводно.
Пошто Патријарх јерусалимски освети воду, река Јордан престаје да тече својим током и тече на супротну страну.
Чим се крстови патријарха и свештенства спусте у мирну воду после молитве, река почне да мења свој ток за неколико минута.
Тог феномена нема две седмице раније када Богојављење обележавају римокатолици по грегоријанском календару.
На јулијанско Преображење, 19. августа, на планини Тавор у Израелу, на којој се преобразио Господ наш Исус Христос и почео пред Апостолима да сија јаче од сунца, сваке године појављује се благодатни Таворски облак.
По правилу, у августу је време у Галилеји суво и без облака, што је овај чини феномен невероватнијим.
Још једна занимљива чињеница је да се облак спушта само на православну цркву, а приближавајући се римокатоличкој базилици, он нестаје.
Штавише, када римокатолици славе празник Преображења Христовог на планини Тавору две седмице раније, не појављује се облак.
4) ЂУРЂЕВДАН У СРЕД ВАСКРШЊЕГ ПОСТА
Често се дешава, када Васкрс пада у недељу након 23. априла, да се Ђурђевдан (6. мај/23. април), који је један од најсвечанијих празника у Срба, празнује у сред поста.
Пошто је по типику Православне Цркве одређено да Васкрс не може да падне на Ђурђевдан (постоји аномалија која се догађа једном у миленијуму да се то деси) тј. да се Васкрс празнује обавезно пре Ђурђевдана, наша браћа Румуни, Грци и Бугари имају огроман проблем, који се десио прошлог Васкрса, како да прославе Ђурђевдан и многе имендане у сред строгог поста?
И ту се дошло до мало је рећи комичног решења.
Наиме ове јурисдикције (грчка, бугарска и румунска) одлажу прославу Ђурђевдана до Васкршњег понедељка. На Васкршњи понедељак (ако празник падне у сред поста) се слави и Ђурђевдан.
Тако када бисмо прихватили Миланковићев реформисани календар често би се дешавало да не можемо да прославимо Крсну Славу Ђурђевдан на тај дан, већ бисмо прославу морали да одлажемо за Васкршњи Понедељак.
5) ПРАЗНОВАЊЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА И “ПЕТРОВСКИ” ПОСТ
Православна Црква поштује ове велике апостоле на тај начин што је пре њиховог празника (29. јуна по јулијанском календару) одредила пост.
То је један од 4 вишедневних постова: Божићни, Васкршњи, Петровски и Госпојински.
Петровски пост може да траје од 8 до 42 дана.
Али са увођењем новог (Реформисаног Јулијанског тј. Миланковићевог) календара, овај пост се, супротно канонима и пракси, у потпуности скраћује.
На пример, када се Васкрс празнује у периоду од 20. до 25. априла, Петровски пост се потпуно изоставља, јер за њега не остаје времена. То је данас међу православним Грцима, Бугарима и Румунима редовна појава и то представља чисто кршење канона.
Једноставно, код њих се дешава да им Петровски пост траје свега пар дана или га ни нема уопште, што је незамисливо по православној пасхалији и Јулијанском календару усвојеном 325. године.
Разлог за ову забуну и скраћивање Петровског поста је управо мешање покретних и непокретних празника по два различита календара.
6) ПРАЗНИК ОБРЕТЕЊА ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
Слави се од среде Месопусне недеље (најраније) па до уторка четврте недеље Великог поста (најкасније). Ове оквире грчки, румунски и бугарски новокалендарци у Православној Цркви потиру, јер они све непокретне празнике славе тринаест дана раније.
7) ПРАЗНИК БЛАГОВЕСТИ
По Типику Православне Цркве, Благовести се празнују у раздобљу од четвртка треће недеље Великог поста па до среде Светле седмице. Међутим, са увођењем реформисаног јулијанског тј. Миланковићевог календара, време празновања Благовести постаје од петка прве недеље па све до четвртка шесте недеље Великог поста противно канонима и пракси.
8 ) СИТУАЦИЈЕ КАДА НЕПОКРЕТНИ ПРАЗНИК ПАДНЕ У ИСТИ ДАН КАДА И ПОКРЕТНИ
За све те случајеве, Црква је установила тачан богослужбени поредак. Реформисани Јулијански тј. Миланковићев календар руши установљени вековни црквени поредак.
Зато се код новокалендараца (Румуна, Бугара, већине Грка) никада не могу празновати Благовести у дане Страсне седмице, нити може бити Кирио-Пасхе, односно празновања Благовести на сам дан Пасхе (Васкрса), чиме се отворено крши црквени устав или Типик.
Ово су само неки од примера аномалија које настају када се инсистира на увођењу новоизмишљене праксе која постоји у Грчкој, Румунији и Бугарској.
Плус, не треба заборавити да свака сестринска православна јурисдикција која је усвојила Реформисани Јулијански тј. Миланковићев календар се суочава са бројним расколима и неканонским старокалендарским покретима који бујају већ деценијама.
Како смо ми Срби као народ склони поделама и расколима, одмах би један велики раскол никао по питању календара, уз већ незалечени македонски раскол и прогон блаженопочившег владике Артемија и формирање Епархије рашко-призренске у егзилу.
Не треба по овом питању измишљати топлу воду. Само се запитајмо, зашто Света Гора не прихвата Реформисани Јулијански тј. Миланковићев календар, иако је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије која такав календар прихвата?
Или зашто Јерусалимска патријаршија не прихвата Реформисани Јулијански тј. Миланковићев календар?
Мислимо да је одговор јасан.
Чак и код римокатолика у Јерусалиму и Светог земљи постоји тенденција поштовања Јулијанског календара јер су у том граду главне свечаности везане за Православно празновање Васкрса. Недавно је Ватикан допустио јерусалимским римокатолицима да славе Васкрс по православном, а не по римокатоличком календару. Толико о моћи Јулијанског календара и то на месту на коме је он најважнији.
Треба се у овом смислу одупрети глобалистичким елитама и држати добре традиције коју су установили и пратили наши Свети преци и црквени Оци.
Само треба поставити неколико питања:
— Да ли је случајност што је Христос (Месија, Спаситељ) рођен баш 46. година након стварања Јулијанског календара у Римском царству које је обухватало и данашњи Израел?
— Да ли је случајно што је управо тај математички нетачни Јулијански календар важио у Римском глобализованом земаљском царству у доба Христовог проповедања на земљи?
— Да ли је случајно то што су Васељенски сабори и Свети Оци учесници тих сабора установили баш тај римски “јулијански” календар за рачунање времена у Православној Цркви (подсетићемо: основни извори православне вере су Свето Писмо, Свето Предање, одлуке 7 Васељенских сабора и консензус очева Цркве по питањима вере)?
— Зашто се верници не би препустили вољи Божијој (“нека буде воља Твоја” из молитве “Оче наш”) па нека нас Бог упути који календар ваља а који не (јасно је да нас је већ готово 2.000 година увелико упутио)?
Нема потребе, према томе, да се некакав папа Гргур XIII или наш научник Миланковић баве питањем који ће се календар користити у СПЦ, јер је то питање одавно решено на Првом васељенском сабору 325. године и то треба поштовати.
Нека је Миланковић 100 пута Србин и највећи геније, тај његов календар, иако је математички најтачнији, за веру и спасење душе не игра никакву улогу.
Једину улогу тај Миланковићев календар може да има у математици и астрономији, а не у Цркви.
Нећемо ваљда Бога да приближавамо људима и људским мерилима, већ ваљда треба инсистирати да се људи приближавају Богу.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Историја Срба)
Categories: Гостинска соба
Чим уопште расправљамо о овоме, на ком било нивоу и обиму, већ смо на губитку. Уједно чим силе непоменика ударају на календар, довољно нам је да схватимо колико нам је драгоцен.
Права тема би била насушна потреба да се јулијански календар врати да буде световни. Чак мислим да такав случај још увек постоји у Етиопији тј њиховој цркви која је православног обреда. Кад је свет овакав, треба бити мимо света.
Нама су умови затровани тиме да нам нова година долази пре Божића. Да се лумпује, опија и ождерава у задњу недељу поста која је најстстеожа. Поред те муке, од истих сила таме је дошло да је кумунизам толико опоганио овај народ да је нова година замена за Божић, први мај за Васкрс, да нам свињокољ почиње на комуноусташки дан у сред поста.
Генерацијама је испран мозак да је новогодишња јелка иако се она у свету зове кркстмас чри тј божићно дрво. Да је деда Мараз који је западњацима Санта Клаус заправо санта Николаус (као што код нас Димитрија зову Митке).
Док нам поново главни празници не буду они везани за нашег Спаситеља у његове свете, нисмо на добром путу.
Несмотря на то, что я поддерживаю и живу по юлианскому календарю, и согласен с основным содержанием этой публикации, но есть несколько неточностей, за которые могут прицепиться, и которые лучше исправить:
1) Вселенский Собор принял не юлианский календарь, а Пасхалию. Пасхалию не одна из Церквей не нарушает, кроме некоторых частей вроде Финской, которая является частью Константинопольской Церкви.
2) Петров пост не указывается ни в одном из канонов. Есть символическая книга, принятая всеми Церквами – Православное исповедание веры, написанное митрополитом Петром (Могила – это его фамилия), где говорится о том, что христиане должны соблюдать все те посты, которые есть сегодня в календаре, в том числе и Петров пост. Таким образом, можно сказать, что отсутствие Петрова поста противоречит общецерковным постановлениям, но это некорректно назвать нарушением канонов.
3) Новый стиль с сохранением Пасхалии не является нарушением канонов. Но старый сталь более соответствует общецерковным постановлениям и вообще больше подходит Православию. Всем Церквам желательно к нему возвратиться.
4) не вполне понятно, почему Вы говорите, что македонский раскол незаконченный, когда он наоборот был вылечен в 2022 году. Вспомните окончание притчи о блудном сыне: надлежит радоваться о его возвращении, а не уподобляться старшему брату, который не радовался.
@A head full od dreams: С обзиром на то како се календар правио кроз векове , а следећи волунтаризам у томе, Божић је установљен на краткодневицу неке године по римском календару. Тако да данас ни један календар није тачан.“Њихов“ ваљда за 4 а „наш“ за 17 дана.
Па поднећемо и Вашу реформу календара.
Свето Писмо најављује и описује долазак Месије (Христа) на овај свет, али ниједна књига Писма не даје информацију када је тачно Спаситељ рођен као човек (имајући у виду да су Његови изласци од Почетка, од Вечних времена – Михеј 5,2; , као и да је кроз Њ и свет створен – Јован 1,10). Случајност? Како се не зна тачно време Првог доласка Бога у свет у телу, тако се не зна ни тачно време Његовог Другог доласка на крају света: „…није ваше знати времена и љета које Отац задржа у својој власти“ (Дјела 1,7). Тражи ли Вечни Бог Исус (Јован 20,28; 1. Тимотију 3,16) који је Једно с Оцем (Јован 10,30) и Светим Духом (1. Јованова 5,7) од верника да славе дан Његовог рођења као човека (с тим да не знамо ни тачну годину рођења Сина човечијег, а камоли тачан дан)? Или Бог тражи од верника да Га славе молитвом у Духу те делима огњене Вере и Љубави према ближњем, држећи заповести Његове (Јован 14,15)? Читајући Нови Завет, не налазимо да Исус или апостоли Његови заповедају празновање рођења Христовог као човека. Да ли истински верници треба да се баве нетачним датумима и временима Дионисија Малог, Јулија Цезара, тзв. папе, Гргура… или да Духом воде ратове Господње морећи послове телесне (Римљанима 8,13)? Хоће ли Бог, на последњем Суду, наградити своје људе по њиховим делима према ближњем или по делима обележавања празника (што није заповеђено према Писму) и то према фиктивно одређеним датумима? Пре и за време Исусовог боравка на свету, Јевреји су и то по заповести Божијој (4. Мојсијева 9,2) у одређено време празновали Пасху, па опет многи од њих не препознаше Пасхално Јагње које се закла за нас (1. Коринћанима 5,7) ради отпуштања греха јер без прољева крви не бива опроштење (Јеврејима 9,22). И фарисеји су празновали Пасху па чак и давали десетак, али их је Исус критиковао што су оставили најважније у закону: Милост и Веру (Матеј 23,23). И данас су нажалост многи „верници“ и свештеници институционалне земаљске цркве оставили Милост и Веру и „хришћанство“ свели на обележавање празника, обичаја, обреда, церемонија… Нек се сече храстово дрвце са сувим лишћем за Бадњи дан и пече печеница за Божић, а за „шетајући“ Васкрс ћемо фарбат јаја… Па још и спор око тога када празноват празнике за које Бог нигде не заповеда да се празнују. Није ли Црква Господња Једна и Њена Глава Христос? Е да ли се Христос раздели (1. Коринћанима 1,13)? Апостол Павле поручује: „Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли“ (1. Коринћанима 1,10). Много се расправа у данашње време води, али у једном би с сви морали сложити: да је вера без добрих дела мртва (Јаков 2,26). Вера се показује кроз дела Љубави, односно милости према ближњем (Јаков 2,18) и милост се хвали на Суду (Јаков 2,13) па и Исус каже: „Благо милостивима јер ће бити помиловани“ (Матеј 5,7).
П.С. Потписник ових редова је Србин, од оца Србина и мајке Српкиње, али каква корист од тога ако нема Вере и дела Љубави према ближњем? Гледа ли Бог на националност или на срце и веру човекову? Дакле, у Писму је нагласак на Вери која се очитује у добрим делима према ближњима нашим па чак и према непријатељима, а времена свакако Отац задржа у својој власти.
@В Ј Б Д Д М: Понизност и подилажење никако нису предуслов Творца, пре је пророка и службеника који такве претпоставке о Божијој вољи имају. Добра дела, љубав и милосрдност су и Божије особине, и доказ да му верујемо, ако уопште и тражи икакав доказ.
@Вера је без добрих дела мртва
Текст се односи на календар, а не на дела љубави, милосрђа, итд. О томе нема спора у тексту, тако да промена теме у коментару може исказивати спремност на промену календара?
Миланковићев реформисани календар заправо фаворизује папски календар, а нема никаквог доказа за то да је тај календар Јулијански, ни у најмањој мери, ни као „реформисани“.
Да бисмо се уверили како би такав календар рачунао време, и како га сада рачунају помесне цркве које су га прихватиле, требало би да прођу векови и векови(мислим близу 700 година), што то питање чини ирелевантним са аспекта трајања људског живота. Једино знамо да су променили датум од када рачунају време, и то га рачунају од истог датума као паписти(!). Шта је ту јулијански, осим речи на коју им треба веровати? Нису ли те помесне цркве могле да кажу: „ОК, уводимо реформисани календар, али време рачунамо по њему не мењајући датум од када почињемо да примењујемо реформисани календар.“ За сада, и за векове, јасно је једино да је промењен датум од кога се календар почео примењивати, и да је тај датум папски. Нису ли се могли наћи негде на средини? „ОК, паписти, хајде да сви помало реформишемо календар, покажите и ви мало љубави и милосрђа(или то знате да покажете само у Јасеновцу и сличним местима)?“
Псеудо-Миланковићев календар је за векове заправо крипто-папски календар, и уведен је под политичким притисцима, у време када су Ватикан и ционисти увелико били глобални савезници. Тадашњи цариградски(тзв. васељенски) патријарх је био масон, као и сви његови следбеници до сада, био је рецимо у таквом братству са Кемалом Ататурком. Промену календара су пратили и сукоби, уцене и притисци на вернике, као и сведочанства о Божијем благослову који почива на Јулијанском календару.
Узгред, мислим да је по својој филозофији Јулијански календар хелиоцентричан, а Грегоријански геоцентричан, без обзира на питање тачности које се протеже на миленијуме. Можда реформисти календара могу да рачунају на подршку равноземљаша? Сферичност Земље је свакако мање битно питање од календара, уосталом. Мада ни питање календара није догматско, Васељенски сабори су исцртали границе које важе до краја времена. Дакле, Јулијански календар је календар Цркве Христове, док је Грегоријански календар још једно средство којим сваки римски месија демонстрира своју моћ и утицај.
Да не знам ништа о хришћанству, из овог текста бих могао да закључим једино да је правоверност садржана и егзактно доказива у календару. Дакле, исправност календара подупрта је разним „чудима“ попут спонтаног паљења свећа баш на одрађен датум,, као и обрутим током реке на пар минута), а нарочито је подупрта редоследом празноваља посних и непосних светаца. Тиме се недвосмислено доказује да, иако има неких хришћана који славе друге датуме, они су самим тим јеретици и немају никакве Божије благодати. Другим речима, за спасење је потребно (а можда и довољно) изабрати прави календар.
Коме више веровати, једном анонимном,задртом карађорђевићевском фејсбук профилу, или једном од највећих Срба свих времена Милутину Миланковићу. Молим за здраворазумски одговор, ако је то данас у овој ишчашеној идиотији уопште и могуће.
Ево шта на моје питање постављено вештачкој интелигенцији о природи Миланковићевог календара она побожно и разумно одговара:
Миланковићев календар (често називан и реформисани јулијански календар) је календарски систем који је 1923. године предложио српски научник Милутин Миланковић, један од најзначајнијих светских астронома и климатолога.
Одговорићу редом и јасно 👇
1. Шта је Миланковићев календар
То је прецизнија астрономска реформа јулијанског календара, намењена пре свега Православној цркви, како би се:
исправила временска грешка јулијанског календара
сачувао православни пасхални систем (Васкрс)
избегло постепено „клизање“ празника кроз годину
2. Разлика између календара
🔹 Јулијански календар (стари календар)
Увео га Јулије Цезар (45. п.н.е.)
Греши око 11 минута годишње
Данас касни 13 дана у односу на стварну астрономску годину
Користи га:
СПЦ (за Васкрс и постове)
Руска, Јерусалимска црква (у целости)
🔹 Грегоријански календар (нови календар)
Увео папа Гргур XIII (1582)
Користи се у целом свету (грађански календар)
Знатно прецизнији од јулијанског
Усвојен у Католичкој и протестантским црквама
🔹 Миланковићев календар (реформисани јулијански)
Астрономски тачнији чак и од грегоријанског
До 2800. године се у потпуности поклапа са грегоријанским
Усвојен 1923. на Свеправославном конгресу у Цариграду
Данас га користе:
Цариградска
Грчка
Румунска
Бугарска
Кипарска црква
⚠️ Васкрс се и даље рачуна по старом (јулијанском) пасхалном правилу
3. Да ли Миланковићев календар прави проблем око Петровског поста?
Кратак одговор: НЕ прави проблем.
Дужи, тачнији одговор:
Петровски пост зависи искључиво од датума Васкрса
Пошто се Васкрс у свим православним црквама рачуна по јулијанској пасхалији,
👉 почетак и трајање Петровског поста су исти у свим помесним православним црквама
Једина разлика је:
датум Петровдана (29. јун / 12. јул) по календару који црква користи
➡️ Зато:
у СПЦ Петровски пост може бити дужи или краћи по грађанском календару
али канонски проблем не постоји
4. Откуд онда полемике и „проблеми“?
Проблеми нису богословски већ:
традиционални
идентитетски
историјски
Многи верници:
стари календар доживљавају као „чувар вере“
а нови као уступак Западу
Али са канонског и астрономског становишта,
👉 Миланковићев календар је најпрецизнији и најправилнији
5. Закључак (једна реченица)
Миланковићев календар не нарушава ни Васкрс ни Петровски пост — он само исправља грешку старог календара, без задирања у суштину православног литургијског живота.
Да ли је Миланковић ишао на компромис?
Јесте — али не из немоћи, него из принципа.
Он је јасно раздвојио две ствари које се често мешају:
соларни календар (дани, месеци, фиксни празници)
пасхалију (рачун Васкрса као литургијско-догматско питање)
➡️ За прво је рекао: „ово мора бити астрономски прецизно“
➡️ За друго: „ово мора остати канонски непрекинуто“
То није уступак традицији против науке,
него поштовање границе где наука нема мандат.
2. Зашто је Божић „поправљен“, а Васкрс није?
🔹 Фиксни празници (нпр. Божић)
Везани су за соларну годину
Јулијански календар „бежи“ ~1 дан на 128 година
Последица: Божић временом одлази у пролеће
👉 Миланковић каже:
Овде нема богословског разлога да се трпи астрономска грешка.
Зато:
Божић = 25. децембар ≈ стварни зимски циклус
календар мора бити што тачнији
🔹 Васкрс
Није „датум“ него покретни литургијски догађај
Заснован на:
Никејском сабору
континуитету Пасхе → Васкрса
заједничком православном јединству
👉 Миланковић врло јасно каже (парафраза):
„Промена пасхалије значила би прекид канонског континуитета, што није у надлежности астрономије.“
Другим речима:
Васкрс није астрономски проблем
него еклисиолошки
3. Да ли је Миланковић то експлицитно образложио?
Да — врло детаљно и писмено.
Најважнији извори:
📘 1. „Реформа јулијанског календара“ (1923)
(излагање Свеправославном конгресу у Цариграду)
Ту он:
математички доказује грешку јулијанског календара
показује да је његов систем тачнији и од грегоријанског
јасно одваја календар од пасхалије
📘 2. „Кроз васиону и векове“ (поглавља о календару)
Он каже (смисаоно, не дословно):
„Црква не сме жртвовати канонско јединство ради астрономске елеганције.“
Ово је кључна реченица за разумевање његовог става.
4. Да ли је он сматрао јулијанску пасхалију „погрешном“?
Научно — да, астрономски је нетачна.
Црквено — није је сматрао својом надлежношћу.
И то је пресудно.
Он није рекао:
„овако мора заувек“
него:
„ако се икад буде мењало, мора бити свеправославно, не локално“
5. Зашто није предложио и нову пасхалију?
Зато што је знао да би:
довела до раскола
поништила саборски принцип
поделила православље још 1923.
И био је — нажалост — у праву, јер је и овако дошло до старокалендарских раскола.
6. Суштина у једној јасној реченици
Миланковић није „поправио“ Васкрс јер Васкрс није астрономски датум него темељ црквеног јединства; зато је прецизност календара применио тамо где не дира догму, а зауставио се где почиње канон.
И наравно, да закључим:
Срби ће прихватити Српски Светски Миланковићев календар, када се врате себи, кад из и око своје главе растерају маглуштине југославенских заблуда, комунистичких издајничких догми, малограђанских септичких угодности, новоправославшчујушчих 5цепидлачења, лажних историја, надања и братимљења, и када у својим душама, и својим срцима, и своме разуму, искрено и чисто, пригрле Господа Бога, његовог Сина, и Духа Светога, њихове скромне и јасне заповеди, и погледају на овај свет очима истинске љубави, наде и трудољубља, очима захвалности детета које данас, на Материце, од мајке своје прима дарове љубави, са захвалношћу и безмерном срећом и радости.
Миланковић је такође био масон, као и цариградски патријарх, Мелетије Метаксакис, што вероватно није било безначајно. Дакле, масони су се понудили да решавају питања Цркве тако што су унели раздор и поделе међу помесним црквама. Итекако је жртвовано јединство зарад принципа који уопште нису релевантни у животу Цркве.
Пасхалију нису променили да не би прорадио аларм, јер би промена пасхалије потпала под анатему којом Црква прети мислим од 16. века у случају такве дрскости.
Датум од кога се време наводно рачуна по Миланковићевом „реформисаном Јулијанском“ је арбитраран! И какве ли случајности – грегоријански!
Резултат је да ми православни на глобалном нивоу само пасхалију славимо сви заједно(осим православних Финаца који су тотално одлутали у Грегоријански због анимозитета према Русима.)
Много већи део године протиче у календарском расколу и хаосу.
Треба ли подсетити да Миланковићеви реформисти не деле са нама јулијанцима благослов у тексту поменутих чуда које се дешавају на Јордану и Тавору, о Богојављењу и Преображењу, и да све непокретне празнике током године славе упоредо са јеретицима?
@Драгон нуди још једну ботовску аргументацију, као да је и претходни коментар настао на основу упита вештачкој интелигенцији(нпр. „напиши ми хаотичан закључак који делује ефектно, са збуњујућим удаљавањем од теме на крају“)
Календар има два значења: Књига коју купујемо сваке године којој верујемо и којом уређујемо своја права и обавезе, и рачун којим повезујемо своје јединице за мерење времена са просечним временом ротације земље око сунца.
Сада се бавимо и политичким значењем овог рачуна, т.ј. системске грешке у њему којом се јављају различити резултати, када те грешке чине једину очигледну разлику међу хришћанима, мада су успели да поставе почетак календара Нове ере тамо где су њихови свети оци „израчунали“. Ускоро ћемо полемисати око нових одлука Европске уније: када је Сунце у зениту? Руси су то већ израчунали!
Неће Срби прихватити, али прихватиће дебили из канцеларија. Корпорет булш већ то намешта да дебилни родитељи, али и они инфантилни без деве ките јелку 20тог, неки чак и 15 децембра, да ухвате слободне празничне дане стране фирме у којој раде. Укључите ових дана онај вашар сујете linkedin, погледајте какве дебилне глупости „Срби“ каче, да се још више увуку шефу.
035 окани се човече узалудна посла. Не знам дал ти ово видиш као кочницу путу емуменизма или те неке друге бриге море. Дакле, нико не захтева реформу јеврејског календара или исламског хиџретског или пак неких далеко источних назови религија. Ако већ имаш толико воље, види па нађи њих да убеђунешмдс пређу на Миланковић ев прорачун.
Navodi autor:
“Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати” (Мт. 16:18).
A u stvari je:
„А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.“
Toliko o autoru i tekstu…