Пре свега, као што је Господ рекао, то су пост и молитва, нарочито молитва Исусова, речи псалама, Крст и Свето Причешће
(…)
Какво оружје ми имамо против демона? То је пре свега, као што је Господ рекао, пост и молитва, нарочито молитва Исусова, јер је у Јеванђељу речено: Именом Мојим изгониће ђаволе (Мк. 16,17); затим речи псалма: Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побјећи ће од лица Његова који мрзе на Њ (Пс. 67, 1).
Да васкрсне Бог и да се расеју непријатељи Његови (Псалам 67)
Када је неки старац упитао демона чега се он највише боји, овај је под дејством благодати, био принуђен да призна да се боји речи псалама. Затим демон рече: „Бојим се онога што носите на грудима и онога што једете“ – односно бојим се Крста и бојим се Св. Причешћа.
Да нама не би завладале мрачне силе треба своју душу да чистимо од грехова честом исповешћу. Старац јеросхимонах Иларион Оптински који је истеривао зле духове из људи који су долазили код њега пре свега је захтевао потпуну исповест, почевши од шесте године.
„Стање ствари“ поклања књигу „Покајање и причешће – повратак човека Богу“
Демон је горди дух и због тога се он највише боји смирења. Антоније Велики је имао ученика Павла Простог који је код њега дошао већ као старац, али је својим дубоким смирењем и свецелим послушањем постигао да су демони дрхтали пред њим – старим по годинама, али по монаштву младим подвижником. И због тога је преподобни Антоније оне које су опседали најљући демони слао код свог ученика говорећи: „Демони се истерују вером, а демонски кнезови – смирењем.“
(…)
Арх. Рафаил Карелин, Са Христом ка висотама обожења – о подвижничком животу у Цркви, Светосавље.орг
Categories: Гостинска соба
И после кажу да у Русији не читају дискусије на Стању ствари!
У опасности су и духовна деца Божија; која неће бити заведена светом или телом. Они су отворени за све што могу научити о „духовним“ стварима, са искреном чежњом да буду „духовнији“ и напреднији у познању Бога. Зли духови не подстичу духовне Хришћане да чине грех, као што је убиство, пиће, коцкање, итд., већ планирају превару у виду „учења“ и „доктрине“, при чему верник не зна за ту обману и тако допушта злим духовима да „запоседну“ превареног, као кроз грех.
Сатана и његови зли духови раде под окриљем светлости, тј. “добар човек“ је бољи инструмент за превару од лошег човека коме се не би веровало. Постоји разлика између „лажних“ и преварених учитеља. Духови варалице шапућу своје лажи свима који су отворени за духовне ствари. „Духови подучавања“ ће настојати да помешају своја „учења“ са истином, како би били прихваћени. Сваки верник мора да тестира све учитеље данас.
„Јер су ти људи лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови, И никакво чудо; јер се сам сатана претвара да је светли анђео, Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по делима њиховим“ (2 Кор. 11:13-15).
Ово је речено за разне секташе, секташке учитеље, проповеднике или пропагандисте:
„Јер су ти људи лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови, И никакво чудо; јер се сам сатана претвара да је светли анђео, Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по делима њиховим“ (2 Кор. 11:13-15).
Такође је речено, секташи ће се показати вешти да на интернет сокоћалима подметну лажне смајлије!
Важно је и добро да оваквих текстова са темом демонологије има, макар писани веома наивно, јер су се овом темом НЗ и рана хришћанска Црква бавили озбиљно и обилато. Савремена Црква ову тему вешто избегава и фокус даје на људски грех, потребу за покајањем и молитвом и поштовањем заповести. Спрега деловања злодуха и склоности ка греху по плоти су сложени и деструктивни за човека.
Дакле добро је да се о овоме отворено разговара, а са друге стране није добро да се предочава да је решење и спас у акцији других, да је могућа трајна победа и да је моћ Сатане и његове легије слаба.
Они од верника, који „чак“ и размишљају о утицају духова обмане не раде то свакодневно и њихова борба је пасивна.
Овде је у тексту показана прича „неког старца“ и демона, али демон као бестелесан дух нема апарат за разговор и делује искључиво на ум жртве. Ум је бојно поље и ако до отвореног разговора и дође, то је нажалост шизофрена фаза о којој се у НЗ и говори. Злодух неосетно преузима кајасе и комаду запоседнутог да овај то и не осети. Тако демон може да разговара са „неким старцем“, али преко тела другог човека. Тако се и ми овде неретко разговарамо, па уместо смирења имамо бес, гордост и међусобно неразумевање.
Пошто је борба у уму, ап. Павле је и помињао метаноју, али не као покајање, које се форсира, него као преумљење, као једини начин да се одбранимо од ове напасти. Бесомучно читање псалма нема сврхе, ако се не уће у метаморфосис, унутрашњу промену од спољашњег ка унутрашњем човеку, који једини може разликовати у ком стању се налази и под чијим је утицајем.
Постом и молитвом.
Мало је овако кратких и многозначних речи написано. У овоме је све, и много тога из овога произилази. Постом и молитвом. Амин.
О демонима има интересантних дела. Вероватно сте чули за писца књиге „пут којим се ређе иде“ M. Scott Peck. Тај психијатар је написао и код нас не преведену књигу („не дају они“) а зове се “ Glimpses of the Devil – A Psychiatrist’s Personal Accounts of Possession, Exorcism, and Redemption. Издата је 2005. Дакле човек психијатар, школска медицина, и онда крећу случајеви из зоне сумрака. Покушајте пребацити књигу на српски, има начина.
Интересантан је и приступ описан у делима Живорада Славинског. Нпр Невидљиви Утицаји, чини ми се да се тако зваше, пише о ентитетима у личности. Има је на нету у пдф.